0
U trenutku kada čitav svet iščekuje početak velike ukrajinske kontraofanzive koja bi trebalo da prestavlja prekretnicu rata, dogodilo se nešto što niko nije mogao ni da nasluti. Uništena je brana hidroelektrane Kahovka, nakon čega su usledile poplave kakve Ukrajina ne pamti. Humanitarna i ekološka katastrofa koja je nastala zasigurno će promeniti tok sukoba - ali ne na način kom se Kijev nadao. Situaciju haotičnijom čini i to što ovaj događaj ne odgovara ni Moskvi, zbog čega se sada obe strane nalaze u nepovoljnom položaju, a "pobednik" je nikad neizvesniji.
Pre svega, i ukrajinske i ruske vlasti najavile su evakuaciju. Nekoliko desetina gradova i sela je delimično ili potpuno potopljeno. Prema rečima volontera na terenu, ljudi koji beže ostaju na tavanima i krovovima kuća.
Najteža situacija je svakako u gradu Oleška, koji je pod kontrolom ruskih snaga. Grad je bio skoro potpuno poplavljen, a nakon granatiranja izbio je šumski požar. Prema izjavama ruskih vlasti, 6. juna poslato je stotinak autobusa za evakuaciju.
Na drugoj obale Dnjepra, koju kontroliše Ukrajina takođe je poplavljen veliki broj naselja, a mnogi stanovnici su sami napustili to područje, ne čekajući autobuse za evakuaciju.
Komunikacije u potopljenim naseljima su u velikoj meri prekinute, a starije osobe, ograničene pokretljivosti, jednostavno ne mogu da dođu do autobusa za evakuaciju, pa čak ni da pozovu ili obaveste nekoga.
Uz to postoji i velika opasnost od zagađivanja vode, a bez vode za piće ostaje skoro ceo region.
Pored toga što je ekološka katastrofa devastirala čitave regione, i nanela veliku štetu građanima, umnogome će poremetiti i tok rata.
Obe strane će sada morati da menjaju strategiju.
Jasno je da Ukrajina sada ne može da pokrene ofanzivu na tom području, pošto će plima sprečiti mogućnost upotrebe i dovođenja artiljerije u region Hersona, kao i mogućnost brzog prelaska snaga preko reke Dnjepar. Velike poplave bi mogle da uspore ili čak zaustave sve planove ukrajinskih snaga da pokrenu munjevite udare na ruske položaje u regionu.
Put koji prelazi branu bio je jedini preostali održivi most preko Dnjepra između Zaporožja i mora. Da je brana netaknuta pala u ukrajinske ruke, mogla bi da se upotrebi. To sada nije slučaj.
Dalje, poplava koja je nastala iz rezervoara Кahovka dramatično će promeniti geografiju ušća donjeg Dnjepra. Iznad brane, reka je široka nekoliko kilometara, ali nizvodno se sužava na samo nekoliko stotina metara. Na ovoj deonici potencijalni napad bi bio najizvodljiviji.
Stoga, rušenje brane u nekom segmentu može da predstavlja dobru odbrambenu poziciju za rusku stranu koja je očekivala ukrajinsku ofanzivu.
Sa druge strane, Rusija će im kao na dlanu predati svoje položaje, budući da je primorana da se usled nadolazećih bujica vode povuče.
Uz to, voda će potopiti sve rovove i odbrambene linije na levoj obali, koju je kontrolisala Moskva. Minska polja će biti pometena niz Dnjepar. Takođe, povlačenje ruskih vojnika pod punom ratnom opremom moglo bi da iscrpi snage Moskve, koje su već prilično „istrošene“.
I dok se situacija na frontu komplikuje, zaraćene strane nastavljaju da se međusobno optužuju za miniranje brane.
Ukrajina, NATO i Evropska unija su okrivili Moskvu, i navodili to da su ukrajinski zvaničnici još prošle godine upozorili da bi ruske snage mogle da se spremaju da unište branu i okrive Kijev
Operater hidroelektrane u Novoj Кahovki, koja je obezbedila struju milionima na jugu Ukrajine, takođe je okrivio Kremlj.
Pročitajte još:
Rusija je zauzvrat tvrdila da su ukrajinski saboteri odgovorni za eksploziju koja je izazvala proboj brane, kako bi skrenuli pažnju sa neuspešne kontraofanzive i prekinuli vodosnabdevanje Krima.
Inače, rušenje brana se prema međunarodnom pravu smatra ratnim zločinom, prema takozvanim Dodatnim protokolima uz Ženevske konvencije, usvojenim 1977. godine, u kojima se kaže da „brane, nasipi i nuklearne elektrane ne smeju biti predmet napada, čak i kada su ti objekti vojni ciljevi, ako takav napad može da izazove oslobađanje opasnih snaga i teške gubitke među civilnim stanovništvom“.
BONUS VIDEO Da li je kontraofanziva izvesnija od prekida vatre u Ukrajini?
