1
Karim Njazai je tog utorka listao Fejsbuk i pokušavao da zaspi. Ali, njegov san prekinulo je pomeranje kreveta. Brzo je proverio informativne portale i shvatio da je epicentar potresa u njegovoj rodnoj provinciji Paktika u kojoj živi njegova porodica. Sačekao je jutro, pozajmio automobil od prijatelja i krenuo ka domu. Ali, bilo je prekasno, 22 člana njegove porodice podleglo je smrtonosnim povredama.
„Dok je trajao potres mislio sam da se ceo svet ruši. Nisam smeo da se vratim u kuću, jer sam se plašio novih udara. Odmah sam počeo da zovem svoju porodicu, ali komunikacione službe nisu radile“, priseća se Njazai.
Pročitajte još:
Pokušao je da ih dobije i rano ujutru, ali ponovo nije bilo moguće, pa je rešio da ode do svog rodnog mesta. Bezuspešno je pokušavao da pronađe taksi koji bi ga odvezao do kuće. Na kraju je našao prijatelja koji mu je pozajmio auto i otputovali su zajedno, piše Gardijan.
„Noge su mi se tresle tokom puta. Shvatio sam da je moje selo verovatno uništeno. Na internetu sam video da ljudi pokušavaju da rukama i lopatama izvuku članove porodice iz ruševina”, rekao je Njazai.
U sedam ujutro stigao je do sela u kojem živi oko 50 porodica. Zatekao je ruševine, žene i decu koja vrište, tela umotana u ćebad bila su svuda okolo, ljudi su mahnito kopali po ruševinama rukama i lopatama u potrazi za preživelima.
Njegova porodična kuća se sastojala od centralnog dvorišta sa četiri sobe napravljene od blata koje su se nalazile u svakom uglu.
„Kada sam stigao do svoje kuće, dve sobe su bile potpuno urušene, druge dve su bile oštećene“, rekao je Njazai.
Čuo je svog oca kako citira delove Kurana i krenuo ka njemu.
„On je kopao po jednoj od soba u kojoj su spavala moja braća i sestre. Napolju su bila tela umotana u ćebad. Nisam se usudio da pogledam lica“, ispričao je mladić jecajući.
Njazai, najstariji od osmoro braće i sestara, izgubio je tri brata koji su imali sedam, 12 i 17 godina, kao i 22-godišnju sestru.
Ukupno je umrlo 22 člana njegove porodice.
„Zidovi su pali na njih dok su spavali“, kaže Njazai.
Dan kasnije, njegovi rođaci počeli da kopaju grobove za mrtve, Njazai je odvozio povređene u bolnicu u Šaranu.
„Ranjene sam ostavio u bolnici i vratio se da sahranim mrtve. Još nisam stigao da žalim. Osećam se kao da spavam i ne znam šta se desilo. Nisam jeo od utorka, nemam apetit. Moj otac i dalje sedi među ruševinama i plače za mojom sestrom, braćom i rođacima“, kaže Njazai.
Podsetimo, zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale pogodio je u sredu u ranim jutarnjim satima Avganistan u blizini grada Khost na granici sa Pakistanom. Prema poslednjim informacijama u zemljotresu je poginulo više od 1.000 ljudi, što je težak udarac za zemlju koja se suočava sa velikom ekonomskom i humanitarnom krizom.
Prijavljeno je da je povređeno najmanje 1.500 ljudi ali zvaničnici upozoravaju da će broj povređenih verovatno porasti, jer su mnoge porodice spavale u trenutku kada se zemljotres dogodio.
Mnoge kuće u ovoj oblasti su napravljene od blata, drveta i drugih materijala koji su podložni vremenskim uticajima – a potres se poklopio sa jakim monsunskim kišama, što je povećalo opasnost od urušavanja.
Talibanska vlada je rasporedila sredstva za hitne slučajeve, uključujući nekoliko helikoptera i desetine vozila hitne pomoći i ponudila je nadoknadu porodicama žrtava. Takođe je pozvala na pomoć iz inostranstva, zalažući se za „velikodušnu podršku svih zemalja, međunarodnih organizacija, pojedinaca i fondacija“.
BONUS VIDEO: Zemljotres u Avganistanu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
