Godine 2013., oficir izraelske vojske Ačija Klajn čučao je u pustinji u blizini Pojasa Gaze i gledao kako njegov tim ulazi u Hamasov tunel koji je dubok skoro 20 metara i 1,6 km dugačak, spreman da gurne kameru unutra, kada je došlo do eksplozije.
„Većina bombe je pogodila moje lice i gornji deo tela i odbacila me nazad“, rekao je on. „Cela misija je postala spasilačka misija“.
Zamka je ranila šest vojnika, uključujući Klajna, koji je ostao trajno slep. Ali kaže da ga je vreme provedeno u specijalnoj jedinici za tunele Izraelskih odbrambenih snaga pripremilo za invaliditet.
„Veoma je neprijatno hodati unutar tunela i osećati se prijatno sa nepoznatim“, rekao je Klajn 10 godina kasnije iz svog doma u Torontu, „ali sada to radim svaki dan hodajući ulicom“, prenosi NBC njuz.
Klajnovo iskustvo ističe opasnosti sa kojima se izraelski vojnici mogu suočiti dok se njihove trupe pripremaju za moguću kopnenu ofanzivu ili spasavanje talaca u Gazi. Vojni stručnjaci kažu da bi Hamasova obimna podzemna brana tunela mogla da bude noćna mora vojnika i upozoravaju da se oni ne šalju u zagušljive, uske prolaze, u kojima je malo kiseonika, ali puno krivina. Mnoge prednosti visoke tehnologije koje Izrael uživa iznad zemlje nestaju kada vojnici odu u podzemlje.
Redovne naočare za noćno osmatranje ne rade, komunikacija među borcima u tunelima IDF-a je veoma ograničena, a vojnici moraju da ponesu sopstvene zalihe kiseonika, respiratore i hemijske zaštitne maske.
„To je kao da ste pod vodom“, rekao je penzionisani general-potpukovnik američke vojske Mark Švarc, koji je vodio američku bezbednosnu koordinaciju u Izraelu i sa Palestinskim vlastima od 2019. do 2021. godine.
Stručnjaci kažu da vojnici koji ulaze u tunele mogu brzo da izgube orijentaciju i da neki postanu žrtve vrtoglavice, a prolazi mogu postati toliko uski da je gotovo nemoguće okrenuti se.
„Bila sam u tunelima, i kada jednom krenete dole, vrlo brzo gubite svaki osećaj za pravac i svaki osećaj za vreme“, rekla je Dafne Ričemond-Barak, docent na izraelskom Univerzitetu Rajhman koja je osnovala Međunarodnu radnu grupu za podzemno ratovanje i smatra se da je napisala najsveobuhvatniju knjigu na tu temu. „Konsenzus je da svoje vojnike zaista šaljete u tunel samo kao krajnju meru, možda da biste dobili taoce“.
Kako se nazire moguća bitka prsa o prsa za Gazu, Klajn i dalje poziva svoje naslednike u jedinici za tunele IDF-a.
„Moraju da se uvere da je posao obavljen“, rekao je on. „Ali ne žurite i nema potrebe da rizikujete.“
Prema ekspertima, neprijatelji Izraela koriste najmanje četiri vrste tunela.
Duž severne granice sa Libanom, Hezbolah je koristio bušilice sa dijamantskim vrhom da iseče prolaze u stene.
Na južnoj granici, gde su Izrael i Hamas u ratu, tuneli iz Gaze u Egipat dugo su korišćeni za šverc robe. Tuneli su korišćeni i za napade na izraelska sela.
Veruje se da je lavirint ispod samog Gaze najobimniji, najkompleksniji i najsofisticiraniji, sa dugim prolazima koji se kreću cik-cak na različitim dubinama ispod zemlje ispod naseljenih centara. Neki su procenili njihovu zajedničku dužinu na oko 500 metara, ali Ričemond-Barak i drugi kažu da je to spekulacija.
„Stanovnici Gaze koristili su tunele još 60-ih godina prošlog veka za krijumčarenje, ali tada su bili kratki i plitki“, kaže Džoel Roskin, geomorfolog na izraelskom Univerzitetu Bar-Ilan i rezervni major IDF-a.
Tlo u Gazi je idealno za kopanje bunara, rekao je, što ga čini idealnim i za tunele. Roskin je na početku rekao da su urušavanja tunela bila uobičajena, ali je Hamas vremenom naučio kako da ih ojača, počevši prvo da koristi drvene deaske, a zatim metalne grede i cement.
Klajn je rekao da je, dok je bio u IDF-u, posmatrao kako se tuneli razvijaju tokom vremena. Trenirao je u plitkim tunelima, ali je tunel koji je njegov tim otkrio koji se proteže od Gaze do Izraela bio mnogo dublji i napredniji, sa strujom i interfonskim sistemom.
„Nije kao što bi vaša deca radila sa svojom lopatom. Bilo je profesionalno“, rekao je on.
Hamas je prvi put koristio tunele za napad na izraelske ciljeve 2001. godine, nekoliko nedelja nakon 11. septembra, prema svedočenju pred UN, kada je eksplodirala bomba ispod izraelske vojne stanice. Kada su se Izraelci povukli iz Gaze u leto 2005, Hamas je udvostručio razvoj tunela, prema brojnim stručnjacima. Hamas je preuzeo vladu Gaze 2006. Do 2014. Hamas je pojačao napade kroz tunele iskopane u Izraelu.
Kao odgovor, IDF je posvetio jedinicu za ulazak, čišćenje i uništavanje tunela. Od 2004, Jahalom, jedinica specijalnih snaga Borbenog inženjerskog korpusa, ima komandosku podjedinicu pod nazivom Samur, što je hebrejska reč za „lasica“. Vojnici koji mogu da tolerišu klaustrofobično okruženje unutar tunela regrutuju se da postanu „lasice“.
Neki bi se možda uspaničili pod zemljom, ali Klajn, koji je predvodio lasice, rekao je da se ponekad osećao udobno u tim skučenim uslovima.
Istraživači su 2020. razgovarali sa IDF-om o idealnim borcima u tunelima i utvrdili da su najbolji kandidati introvertni i „isključeni“. Jedan oficir je objasnio da želi vojnika „koji može da napravi tu psihološku distancu od situacije.
„Moraš biti u stanju da se distanciraš, da se okreneš ka unutra“, naveo je.
Istraživači su intervjuisali vojnika iz tunela koji je sebe uporedio sa pilotom borbenog aviona.
„Zaista, sa svom opremom, morate znati kako da radite; to je još komplikovanije od upravljanja avionom“, rekao je vojnik.
Drugi je rekao da je svaki pređeni metar unutar tunela „kao da prelazite pustinju mesec dana“.
Pre skoro deceniju, u maju 2014. godine, Izrael je osujetio veliki upad Hamasa u Izrael iz sistema tunela. Da Izrael nije intervenisao, rekao je Eado Hečt, analitičar odbrane u Begin-Sadat centru za strateške studije, stotine izraelskih civila su mogle biti ubijene.
Izrael je rekao da je razlog zbog kojeg je pokrenuo napad na Gazu nekoliko meseci kasnije uništavanje tunela.
Prvo su Izraelci probili put do ulaza, raščišćavajući mine, rekao je Heht, koji je svedočio pred Istražnom komisijom UN o sukobu u Gazi 2014. Vojnici su zatim pretražili svaki tunel kako bi pronašli još grana i ulaza. Nakon što je svaki tunel očišćen i mapiran, vojnici IDF-a morali su fizički da postavie 9 do 11 tona eksploziva po tunelu kako bi ih uništili. U sukobu je poginulo 66 Izraelaca i više od 1.500 Palestinaca.
Hamas je nastavio da kopa. Nakon 2014. godine tuneli su postali duži, širi i dublji nego ranije, kažu stručnjaci.
IDF procenjuje da svaki tunel ispod kaže košta 3 miliona dolara da se iskopa, a Heht je rekao UN da su kopači ranije na pozicije odvoženi u specijalnim vozilima kako ne bi mogli da vide gde idu da kopaju, te da su danima bili pod zemljom neumorno kopajući. Tuneli u Gazi nisu korišćeni za civile, oni su rezervisani za Hamas, tvrdi više vojnih stručnjaka.
Novi tuneli se mogu iskopati prilično brzo, uz neke procene da se metar dnevno može iskopati alatima jednostavnim poput DeValt ručne bušilice, rekao je penzionisani major američke vojske Džon Spenser, predsedavajući Projekta urbanog ratovanja u Vest Pointu.
IDF je 2021. godine saopštila da je uništila više od 90 km Hamasove tunelske mreže. Hamas je nastavio da kopa.
Hamas je uspeo da iznenadi Izrael svojim napadom ovog meseca. Stručnjaci za podzemno ratovanje kažu da veruju da su u napadu 7. oktobra borci izašli iz više izlaza iz tunela odmah iza bezbednosne ograde oko Gaze pre nego što su se izlili u južni Izrael.
Ti „prilazni tuneli“ omogućavaju Hamasu da se brzo podigne pre pozicioniranja kada su borci probili ogradu. U prošlim napadima, poznato je da je Hamas čekao neposredno pre napada da bi završio poslednji deo tunela kako ulaz ne bi bio otkriven.
Ričemond-Barak i drugi su rekli da sumnjaju da je Hamas nekako morao da probije ili isključi senzornu barijeru vrednu milijardu dolara koju je Izrael izgradio kako bi ga sprečio da kopa tunele u Izraelu. Ona je ukazala na izveštaje da su borci nastavili da se pojavljuju nakon što je vojska rekla da je područje u blizini Gaze bezbedno.
Dodaje i da je pronalazak ulaska u novi tunel poput traženja igle u plastu sena. Ističe da je IDF-u trebalo šest nedelja da pronađe pet tunela Hezbolaha tokom izraelske operacije duž libanske granice.
„Većina naših uspeha u pronalaženju i uništavanju tunela u poslednjih 10 godina je bila krađa mapa ili hvatanje osoblja koje je učestvovalo u njihovom kopanju“, rekao je Heht.
Ričmond-Barak ne očekuje nove mape iz trenutne operacije zbog pritiska da se reaguje.
„Očigledno je da se mapiranje tunela u Gazi trenutno neće dogoditi“, kaže ona.
Jednom kada se pronađe tunel, roboti koji podsećaju na male čudovišne kamione ili dronove koji se mogu odbijati od zidova mogu prvi da uđu da mapiraju ono što je ispred, rekao je Spenser. Ali onda je na ljudskim borcima.
„Izrael će morati da ukloni značajne delove — možda ne 100 odsto sistema tunela“ ispod Gaze, rekao je Ričemond-Barak. „Oni moraju da sruše ovu infrastrukturu i da minimiziraju štetu po civilno stanovništvo. To je veoma složena zagonetka i sada više nema izbora.“
Svaki uspeh, međutim, može biti samo privremen.
„Tunel ne uništavate; oštetite segment“, rekao je Roskin, napominjući da se tuneli mogu oživeti.
BONUS VIDEO: Snimak sa mesta održavanja muzičkog festivala na koji je upao Hamas