0
Kalum Grab ima samo 19 godina, ali živi kao da je iz 1940-ih.
Skoro sve što poseduje je iz tog perioda, pa i njegova odeća – vozi automobil iz 1938, koristi isključivo telefon iz četrdesetih i vozi bicikl iz 1952. godine, piše Danas.
„Šalim se sa prijateljem da je to prevazišlo opsesiju“, kaže Grab i dodaje da je „staromodan za sve pare“.
Toliko staromodan da je Kalumov auto 10 godina stariji od njegove bake En, sa kojom od 12. godine živi u škotskom Kirkaldiju, nedaleko od Edinburga.
I dok 75-godišnja En redovno koristi mobilni telefon, njen unuk ga čak i ne poseduje.
„Nisam dobar sa tehnologijom. Bio sam primoran da zbog koledža imam laptop – mrzeo sam ga“, kaže on.
U četrdesete se zaljubio tokom prve godine srednje škole.
„Uvek sam voleo istoriju. Kada sam bio mlađi, čitao sam dnevnike mog pradede iz zarobljeništva i jednostavno volim sve o tom periodu“, kaže Kalum.
Sada skuplja sve što ima veze sa tim periodom, poput lampi i starinskih gramofona, na kojem sluša muziku iz četrdesetih – Frenka Sinatru, Veru Lin i En Šelton.
Međutim, Kalum je za BBC-jev program Dobro jutro Škotska – preko njegovog starinskog telefona – rekao da postoji jedna stvar iz posleratnog perioda koju definitivno ne radi.
„Ne štedimo na hrani… Previše je volim“, kaže on.
Poslednji dodatak kolekciji mu je automobil „ostin kembridž“ iz 1938, kog je nazvao Popi. Za njega je štedeo od 13. godine.
„Jednog dana mi je prišao i rekao da želi taj automobil. Nisam mislila da će se to zaista i dogoditi“, kaže njegova majka Kler.
Automobil je za 7.000 funti kupio početkom novembra od čoveka kog je upoznao tokom posete muzeju.
„Nema pojaseve, ali apsolutno mi se sviđa“, kaže Kalum. Uz automobil je dobio i originalni dokument na kom piše da je 1938. koštao 215 funti, što je ekvivalent današnjih 18.000 funti (oko 2,5 miliona dinara). Starinski automobil nije protivzakonito voziti bez pojasa, što Kalum radi svakog dana.
„Osećaj je kao da ste se vratili u prošlost, posebno idete starim seoskim putevima. Preživeo je manji sudar u Londonu, može da ide samo 80 kilometara na sat, ali ljudima to ne smeta… Odlično je voziti ga“, kaže on.
U rodnom Krikaldiju, Kalum je u međuvremenu postao slavan. Čak ga je i lokalna pekara pozvala da parkira auto ispred lokala na svečanom otvaranju.
„Ljudi svih uzrasta mi mašu kad vozim, i stari i mladi. Volimo da vozimo duž obale, usput svratim do antikvarnice, jer je teško nabaviti odeću koju osim… Baka se plaši, zna da ću kući uvek doneti nešto sa sobom“, kaže Kalum.
Ljudi se, ipak, ponekad šokiraju kada kaže da nema mobilni telefon. Tokom dana dosta vremena provodi održavajući i servisirajući automobil, iako za njega nije potreban tehnički pregled, zato što je proizveden pre više od 40 godina. A kada nije sa kolima, druži se sa prijateljima ili radi u lokalnom skloništu za pse.
Kaže da ima prijatelje svih uzrasta, iako priznaje da više zajedničkih tema ima sa ljudima mnogo starijim od njega.
„Uvek razgovaram sa starijima, sećaju se oca ili dede u ovakvim kolima.“
Kalumova baka, En Voker, navodi da je njena kuća postala središe Kalumove kolekcije. „Budim se uz prizor (nekadašnjeg britanskog premijera) Vinstona Čerčila i starog automobila“, kaže ona.
U njenoj kući Kalum živi od 12. godine, kada mu je deda Džon iznenada preminuo.
„Od Kaluma sam naučila više o istoriji nego što sam ikada znala. Uvek zajedno gledamo stare filmove, on je zaljubljen u (nekadašnju američku glumicu) Džindžer Rodžers“, navodi 75-godišnjakinja.
Kalumova majka Kler radi u vrtiću i kaže da ga je uvek podržavala u odluci kako će da živi.
Pročitajte još...
„Kada je imao 12 godina otišao je na školski izlet i vratio se sa staromodnim šeširom. To mi je bilo smešno i pitala sam ga gde ga je našao. ’Tako želim da se oblačim’, rekao je i od tada je to on“, kaže njegova mama.
U međuvremenu ga je, kaže, gledala kako izrasta u pravog gospodina iz 1940-ih. Kalum za to vreme ne može da razume fascinaciju drugih ljudi njegovom kolekcijom.
„Nikad ne misliš da si toliko zanimljiv… Ovo je samo moj život. Mnogi od ovih automobila stoje u muzeju i nikada se ne koriste, što ne bi trebalo da bude tako – namenjeni su za vožnju i meni za to služe, ali lepo je videti reakciju ljudi, uvek im zatrubim kad prođem“, kaže Kalum.
