0
Sukob između Izraela i Hamas ne prestaje da bukti već dve nedelje, a strahuje se da bi rat mogao se proširi i na druge frontove. Zemlje koje se nalaze u okruženju mahom imaju loše odnose sa Izraelom, a pojedine militantne grupe su već zapretile odmazdom zbog dešavanja u Gazi. Evo kakav je stav susednih zemalja po pitanju dešavanja u Gazi, kao i da li bi mogle da napadnu Izrael u nekom trenutku.
Egipat, koji deli granicu sa Izraelom i Gazom, već dugo ima komplikovane odnose sa Hamasom, ne samo zbog toga što je bio izdanak Muslimanske braće.
Dok je Kairo potpisao formalni mirovni sporazum sa Izraelom 1978. godine u Kemp Dejvidu, egipatska javnost je imala tendenciju da bude više propalestinska nego uzastopni egipatski režimi – osim kratkotrajne vlade koju je predvodilo Muslimansko bratstvo koja je srušena 2013. godine.
Kairo je delovao kao sagovornik Hamasa i Izraela u vreme sukoba, Egipat je dugo bio oprezan u pogledu želje nekih na izraelskom pravu da Egipat preuzme odgovornost za Gazu, ukazujući na egipatsku administraciju obalnog pojasa od 1948-67., prenosi Gardijan.
Kao i Egipat, Jordan je potpisao formalni mirovni sporazum sa Izraelom – 1994. Jordanski stav po pitanju izraelsko-palestinskih pitanja komplikuj činjenica da je više od 2 miliona Palestinaca registrovano kao izbeglice u Jordanu, većina njih takođe uživa punu jordansku državnost, dok još veći procenat stanovništva ima palestinske korene.
Vakuf, organizacija koja upravlja islamskim institucijama oko al-Harama al-Šarifa u Jerusalimu, je organ jordanske vlade, koji uvlači Aman u sukobe oko tog mesta.
Kao i Kairo, Izrael ima tendenciju da bude osetljiv na stavove Jordana.
Izrael se borio u dva značajna sukoba u kojima je učestvovao njegov severni sused, poslednji 2006. tokom razornog rata sa šiitskom organizacijom Hezbolah, jednom od najstrašnijih iranskih zastupnika.
Izrael je dugo bio zabrinut zbog vođenja rata na dva fronta sa Hamasom i Hezbolahom. Dugoročna politička skleroza i ekonomski kolaps u Libanu su nedavno delovali kao ograničavajući faktor za Hezbolah.
Iako je Hezbolah dozvolio raketiranje prvenstveno palestinskih frakcija u Libanu u protekle dve nedelje, ostaje nejasno da li se Hezbolah sprema za sopstvenu ofanzivu u slučaju kopnene invazije na Gazu ili jednostavno signalizira svojim pristalicama.
Od izbijanja rata u Siriji, Izrael je izvršio veliki broj napada u zemlji, prvenstveno usmerenih na rute snabdevanja i skladišta oružja iz Irana, za koje tvrdi da je namenjeno Hezbolahu i Hamasu.
Dok se činilo da se direktna pretnja Izraelu iz Sirije donekle povukla u poslednjih nekoliko godina, iranski proksi i imovina dugo su zabeleženi u Siriji.
Pre nedelju dana, međutim, Izrael je pokrenuo raketne napade na dva glavna sirijska aerodroma u Damasku i severnom gradu Alepu, oštetivši piste na dva aerodroma, možda u cilju sprečavanja upotrebe piste za vojni saobraćaj u narednim nedeljama.
Svaki regionalni odgovor na izraelsku kopnenu invaziju će verovatno definisati Teheran, koji je navodno upozorio Izrael da bi mogao da bude prinuđen da interveniše u slučaju izraelske kopnene invazije na Gazu.
Iran je dugogodišnji neprijatelj Izraela, pa otuda i interesovanje za grupe koje su povezane sa njim na Bliskom istoku. Dok Iran poseduje raketnu sposobnost da pogodi Izrael (kao što je to učinio Irak u vreme Sadama Huseina tokom Zalivskog rata), čini se da je prethodno postavljanje mornarice SAD i drugih zapadnih saveznika u regionu poslednjih dana trebalo da signalizira posledice do kojih bi došlo ako bi Iran intervenisao.
Ponavljanje napada iranskih savezničkih grupa na američke baze u Iraku ove nedelje signalizira još jednu komplikaciju.
SAD trenutno imaju oko 2.500 vojnika stacioniranih u tri baze u Iraku, zajedno sa oko 1.000 vojnika iz drugih zemalja u međunarodnoj koaliciji koja je osnovana za borbu protiv džihadističke grupe Islamska država.
Napadi su usledili nakon što su frakcije lojalne Iranu pojačale pretnje SAD. Jedna od njih, Hezbolah brigade, zahtevala je da SAD „napuste“ Irak, „inače će okusiti paklenu vatru“.
PROČITAJTE JOŠ:
Jemenski Huti, koje podržava Iran, uspešno su ispalili bespilotne letelice duboko u Saudijsku Arabiju usmerene prvenstveno na naftna postrojenja.
Drugo je pitanje da li imaju domet ili kapacitet da stignu do Izraela. Međutim, rakete i bespilotne letelice Huta su u stanju da ugroze flotu u Adenskom zalivu, Arapskom moru i Crvenom moru.
Presretanje raketa i bespilotnih letelica lansiranih iz Jemena od strane američkog ratnog broda u četvrtak – za koje je portparol Pentagona rekao da su lansirane „potencijalno ka ciljevima u Izraelu“ – podiglo je ulog.
BONUS VIDEO: Bajden: Hamas je čisto zlo
