18
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da preda dvojicu severnokorejskih vojnika zarobljenih u Ukrajini u zamenu za povratak ukrajinskih ratnih zarobljenika iz Rusije. Međutim, budućnost dvojice povređenih vojnika, koji su ispitivani na bolničkim krevetima, i dalje je neizvesna.
Zelenski je naglasio da postoje alternative za vojnike koji ne žele da se vrate u Severnu Koreju. „Za one koji izraze želju da doprinesu miru širenjem istine o ovom ratu na korejskom jeziku, biće otvorene nove mogućnosti,“ izjavio je Zelenski.
Prema južnokorejskim obaveštajnim službama, Ukrajina je zarobila dva vojnika iz severnokorejskog kontingenta procenjenog na 11.000 ljudi. Jedan od zarobljenika izrazio je želju da se vrati u Severnu Koreju, dok je drugi u početku rekao da želi da ostane u Ukrajini, ali je kasnije dodao da bi se vratio „ako bude morao“.
Južnokorejski poslanik izvestio je da je oko 300 severnokorejskih vojnika poginulo, a 2.700 ranjeno od početka njihove misije u Rusiji krajem prošle godine. Broj žrtava među severnokorejskim snagama sada prelazi 3.000, uključujući i vojnike raspoređene u Kurskoj oblasti.
Severna Koreja nije zvanično priznala prisustvo svojih trupa u Ukrajini, a ni Rusija ni Pjongjang nisu javno potvrdili pripadnost zarobljenih vojnika. Južnokorejski ustav, međutim, smatra sve Severne Korejce svojim građanima, što Seul obavezuje da pruži zaštitu i prihvati defektore.
„Ako zarobljeni vojnici žele da prebegnu u Južnu Koreju, južnokorejske vlasti će aktivno sarađivati s Ukrajinom i Rusijom kako bi to omogućile,“ izjavio je južnokorejski zvaničnik.
Pročitajte još:
Povratak vojnika u Severnu Koreju mogao bi značiti torturu, zatvor ili čak smrt za njih i njihove porodice. Severnokorejske vlasti često očekuju od vojnika da izvrše samoubistvo kako bi izbegli zarobljavanje. Poruke pronađene kod poginulih vojnika sugerišu da su bili pod pritiskom da samo sebe dignu u vazduh pre nego što budu zarobljeni.
„Repatrijacija vojnika protiv njihove volje, uprkos poznatom riziku od kažnjavanja kao ‘izdajnika’ od strane totalitarnog režima, bila bi u suprotnosti s humanitarnim principima,“ istakao je pravni analitičar Itan Hi-Sok Šin.
Ako bi Južna Koreja prihvatila vojnike, to bi bio propagandni trijumf i prilika za prikupljanje obaveštajnih podataka o ulozi Severne Koreje u ratu u Ukrajini. Njihov prelazak iz elitnih vojnika Kimovog režima u građane slobodne zemlje mogao bi inspirisati i druge.
Za zarobljene vojnike, od kojih jedan tvrdi da je mislio da odlazi na vojnu vežbu, život u Južnoj Koreji mogao bi biti njihova najbolja šansa za opstanak.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
