0
Prošle nedelje italijanski policajci sukobili su se sa 19-godišnjim turistom kod Krivog tornja u Pizi zato što je urezao srce i inicijale u ovu istorijsku građevinu. To nije bio prvi put ovog leta da je turista uhvaćen kako oštećuje svetsku baštinu. Nedavno je britanski turista oštetio Koloseum u Rimu, a 17-godišnji Kanađanin je priznao da je ugravirao svoje inicijale na hramu iz VIII veka u japanskoj prefekturi Nara. Tu su i "sitniji" prekršaji poput turiste koji je navodno oštetio paleokraške oblike reljefa u Kini ili dvojica koji su se popeli na fontanu u severnoj Italiji i uništili statuu od 220.000 dolara. S obzirom na sve veće dokaze, ovo izgleda kao leto loših turista, ali šta je uzrok tome? Bez globalne baze podataka o turističkim nestašlucima, ne postoji jasan podatak o tome da li se putnici zapravo ponašaju gore nego ranije, ali psiholozi i akademici imaju svoje mišljenje.
Kirsti Segman, specijalista za ljudsko ponašanje kaže da postoji mnogo dokaza koji sugerišu na to da „sve veći broj ljudi oseća kao da bi trebalo da bude u stanju da radi šta god želi“, posebno kada su u pitanju putovanja.
„Kada su ljudi potrošili mnogo vremena i novca da planiraju i plate odmor, veruju da imaju pravo da ga dožive kako žele – bez obzira na manire, pravila i društvene norme“, kaže Segman.
Bivša stjuardesa Šon Ketlin, koja je kreirala popularni Instagram nalog „Passenger Shaming“, primetila je nevaspitano ponašanje turista i veruje da se situacija pogoršava.
„Ljudi misle da imaju pravo da sede gde žele i da stave noge na vaš naslon za glavu… ali nemaju to pravo. Cena vaše karte vam ne daje pravo da se u avionu ponašate kao da je vaša dnevna soba“, kaže ona.
S druge strane, analitičar Danijel Levajn tvrdi da ponašanje turista nije ništa novo.
„Javno opijanje, grafiti, to se dešava od pamtiveka“, tvrdi on.
Ljudska energija i pandemijska anksioznost
Klinički psiholog Andrea Bonior smatra da u takvom ponašanju turista veliku ulogu igraju društvene mreže i mediji.
„Zahvaljujući brzini interneta i našoj žeđi za sadržajem, kada se desi takvo loše ponašanje, više želimo slušamo o tome. Pre 25 godina, da je neko uradio bilo šta glupo, to se ne bi proširilo na milione ljudi. Međutim, od početka pandemije smo osetljiviji na ono što vidimo kao pretnje i uvrede. To je rezultiralo smanjenjem uljudnosti i povećanom grubošću u našoj kulturi“, kaže ona.
Segman smatra da su ljudi podstaknuti da svoje živote, uključujući i putovanja pretvore u sadržaj.
Bonior se prisetila nedavnog viralnog TikTok video snimka žene koja se žalila da njeno putovanje na italijansku obalu Amalfi nije bilo ni nalik onome što su influenseri na društvenim mrežama prenosili.
„Putovanje je po definiciji komplikovano i naporno, a ponekad i stresno, ali mislim da u našoj kulturi želimo harmoniju – jednu savršenu sliku na Instagramu“, kaže ona.
Do 2015. godine, jezuitsko stepenište u Dubrovniku bilo je samo još jedan prelep primer barokne arhitekture u hrvatskom gradu. Zatim je došao globalna hit serija „Igra prestola“.
Konkretno, postojala je epizoda u petoj sezoni u kojoj je Sersej Lanister bila izložena goloj „šetnji srama“ niz jezuitsko stepenište kroz stari grad Dubrovnik. Otkako je epizoda emitovana, fanovi su pokušali da rekreiraju scenu, u nekim slučajevima su se i skinuli goli kako bi verodostojno dočarali trenutak iz serije.
„Ljudi koji žive u tom području imaju posttraumatski stres zbog tog događaja, tj. srama“, rekao je dubrovački turistički vodič Ivan Vuković.
Ipak, Vuković smatra da je Dubrovnik medijskim kampanjama uspešno obuzdao neke sramotne istupe turista. Po gradu su osvanuli plakati o lepom ponašanju.
I za razliku od obližnjeg Splita ili španskog ostrva Ibica, Vuković kaže da se Dubrovnik nikada nije smatrao destinacijom za zabavu i noćni provod.
Nacionalne vlade i turističke zajednice ulažu velike napore kako bi obeshrabrili loše ponašanje turista.
Do sada ništa nije bilo tako dramatično kao pokušaj Kine iz 2015. godine da napravi listu „necivilizovanog ponašanja“, koju je kineska nacionalna turistička administracija promovisala kako bi sprečila građane da sramote zemlju u inostranstvu.
Pročitajte još...
Međutim, na Baliju vlada promoviše bolje ponašanje turista tako što na aerodromu postavlja šta treba i šta ne treba da se prikazuje putem QR koda. Indonežanske vlasti su najavile da žele da zabrane pristup svetim mestima. Čak i Amsterdam pooštrava zakone o marihuani i alkoholu i smanjuje radno vreme restorana i javnih kuća.
Pošto se očekuje da će globalna turistička industrija samo nastaviti da raste, Levajn nije uveren da će se turističko ponašanje uskoro poboljšati.
„Biće još nevaspitanih putnika. Ne postoji sila koja bi ovo mogla magično da preokrene“, smatra Levajn.
BONUS VIDEO Hrvatska je dobila novu elitnu turističku atrakciju: Investicija u Istri vredna preko 100 miliona evra
