1
Ovih dana u javnoj garaži u Norčepingu ubijen je švedski reper sirijskog porekla Ninos Khouri, umetničko ime Gaboro. Bilo je to klasično hladnokrvno pogubljenje. Gaboro je bio svestan šta se sprema kada je ugledao cev pištolja ispred sebe. Počeo je da beži i moli za milost, ali ga je ubica pogubio sa nekoliko hitaca.
Ubica je sve snimao mobilnim telefonom. Snimak Gaborovog ubistva, dan uoči njegovog 24. rođendana, iste večeri je počeo da kruži društvenim mrežama. Njegovi fanovi i švedska rep zajednica saznali su za njegovu smrt nekoliko sati pre nego što je policija otvoreno objavila da je mlađi muškarac ubijen u pucnjavi u Norčepingu.
Gaboro je 41. žrtva oružanog nasilja ove godine u Švedskoj. Motivi su, kao i obično, kontrola ilegalne trgovine narkoticima i osveta za neka ranija ubistva i napade. Ovaj fenomen, koji je godinama karakterističan za Švedsku, ali mnogo manje za ostale nordijske zemlje, posledica je sukoba unutar organizovanog kriminala.
I počinioci i mete pucnjave su uglavnom mladići imigrantskog porekla. Najčešće su rođeni u Švedskoj, a roditelji su im u Skandinaviju došli sa Bliskog istoka, severne Afrike ili Balkana. Nasilje vezano za kriminalno podzemlje se po pravilu dešava na širem području tri najveća švedska grada, Stokholma, Geteborga i Malmea, ali se u poslednjih nekoliko godina situacija u druga dva grada znatno popravila, dok se u švedskoj kapital je natprosečno zastupljen u statistici smrtonosnog nasilja.
Pročitajte još:
Iako je stopa smrtonosnog nasilja u Švedskoj (broj ubijenih na milion stanovnika) danas oko 40 posto niža u poređenju sa vrhuncem kasnih 1980-ih, a ukupna stopa ubistava u Švedskoj ne odstupa ni od nordijskog ni od evropskog proseka, činjenica da većina ubistava se dešava sa vatrenim oružjem na javnim mestima specifična je samo za Švedsku.
U ostalim zemljama Evropske unije u smrtonosnom nasilju najčešće se koriste različiti oštri predmeti, kao što su noževi, makaze, sekire i šrafcigeri, dok je jasan trend udaljavanja od vatrenog oružja.
Međutim, u poslednje dve godine zabeležen je drastičan pad broja pucnjava i u Švedskoj, a znatno je manje poginulih i povređenih. Prema statistici Švedske televizije (SVT), 2022. godine dogodilo se 390 pucnjava u kojima su 62 osobe ubijene, a 107 ranjeno. Nakon blagog pada u sve tri kategorije u 2023. godini, tokom poslednjih sedam dana ove godine bilo je 256 pucnjava, 41 smrtno stradalo i 60 povređeno.
Ovogodišnji broj pucnjava je najmanji od 2016. godine, broj ubistava je pao na nivo iz 2017. godine, dok se broj povreda iz vatrenog oružja vratio na približno nivo iz 2008. godine.
„Sasvim je očigledno da se trend smrtonosnog nasilja preokrenuo. Uzroci ove promene su brojni i pripisujem ih naporima poslednje dve švedske vlade, pravosudnom sistemu i boljoj prevenciji, ali pre svega bih želeo da ističu da je policija snažno unapredila svoje metode, dobila nove resurse i nove pravne opcije i jednostavno postala mnogo bolja u svom poslu“, rekao je nedavno za Švedski nacionalni radio Mane Gerel, docent kriminologije na Univerzitetu u Malmeu.
Policijska statistika rasvetljenih ubistava u vezi sa organizovanim kriminalom otkriva zašto je ove godine situacija znatno bolja. Nakon što se od 2000. do 2022. godine procenat rešenih slučajeva, odnosno onih u kojima je počinilac identifikovan, uhapšen i osuđen ili čeka suđenje, kretao od 29 do 44 odsto, prošle godine je rasvetljeno čak 72 odsto ubistava.
I postoji zanimljivo objašnjenje iza ove drastične promene. Pošto su vremenom mnogi pripadnici kriminalnog podzemlja završili u zatvoru, pobegli u inostranstvo ili postali pasivni zbog stalno prisutnog policijskog nadzora i pritiska, organizovani kriminal sve više angažuje tinejdžere koji intelektualno i emocionalno nisu dorasli zadatku da izvrše napade sa vatreno oružje.
Privučeni obećanjima o lakoj zarađivanju i uveravanjima da će zbog godina dobiti lake kazne čak i ako budu uhvaćeni, ovi srednjoškolci (a sve češće i osnovci) prihvataju narudžbine za ubistva putem društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju. Policija ih obično brzo pronađe nakon napada, a često se i sami prijave, ali je mnogo teže pronaći počinioce zločina. Naime, izvršioci po pravilu nisu u direktnom kontaktu sa inicijatorima.
Zbog toga je trend smanjenja pucnjave prvenstveno posledica delovanja policije i drugih državnih institucija, a ne neke vidljive oseke i oseke organizovanog kriminala.
„Iako ove godine stvari izgledaju bolje, ne treba se previše upuštati u samozadovoljstvo. I dalje postoji rizik od pogoršanja jer i dalje postoji značajna grupa mlađih tinejdžera koji su spremni da učestvuju u oružanom nasilju“, ističe kriminolog Gerell i dodaje: „Na njih treba delovati preventivno, treba sprečiti njihovo vrbovanje u kriminalno podzemlje.
U padu je i broj podmetnutih eksplozija, omiljenog metoda organizovanog kriminala poslednjih godina za upozoravanje i zastrašivanje konkurenata i svedoka. Prošle godine zabeleženo je rekordnih 149 eksplozija, uglavnom ispred kućnih vrata i fasada, dok ih je 2024. bilo 20 do 25 odsto manje.
„Zvuči jednostavno, ali mi smo uveli prilično duboke promene u naš rad. Da bismo to postigli, svaka osoba u dugom policijskom lancu mora imati najbolje uslove i informacije za obavljanje svog zadatka. Treba imati na umu da se naši protivnici stalno razvijaju u u skladu sa onim što radimo, tako da je to stalna igra šaha“, rekao je Johan Olson, šef Odeljenja za nacionalne operacije policije, za dnevnik Aftonbladet.
Stavovi švedskih građana u pogledu lične bezbednosti kreću se u skladu sa pozitivnijom statistikom. Ankete pokazuju da u septembru 2024. 75 odsto Šveđana nije bilo zabrinuto ili nije bilo posebno zabrinuto zbog stope smrtonosnog nasilja. U junu 2023. 67 odsto Šveđana je mislilo na isti način.
