1
Skupština Crne Gore usvojila je juče Rezoluciju o genocidu u Srebrenici kojom se žločini u Srebrenici i zvanično smatraju genocidom Srba nad Bošnjačkim narodom. Negiranje genocida u Crnoj Gori zakonom je kažnjivo, a visina kazne varira.
Pročitajte još:
Prema članu 370 Krivičnog zakona Crne Gore, onaj ko javno odobrava, negira ili umanjuje težinu genocida može biti kažnjen zatvorom u trajanju od dve do deset godina.
U zakonu se navodi sledeće:
„(1) Ko javno podstiče na nasilje ili mržnju prema grupi ili članu grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, religije, porekla, državne ili nacionalne pripadnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1 ovog člana kazniće se i ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnih dela genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, religije, porekla, državne ili nacionalne pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazvati mržnju prema grupi lica ili članu takve grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Crnoj Gori ili međunarodnog krivičnog suda.
(3) Ako je delo iz stava 1 i 2 ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomenobeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ko delo iz stava 1 do 3 ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etičnih grupa koje žive u Crnoj Gori, kazniće se za delo iz stava 1 ovog člana zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2 i 3 zatvorom od dve do deset godina“.
Šta predstavlja ova rezolucija?
Rezolucijom o Srebrenici potvrđuje da je počinjen genocid u julu 1995. godine, u kojem je stradalo više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti. Skupština Crne Gore Rezolucijom osuđuje izjave, postupke i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da se u Srebrenici desio genocid, a 11. jul se proglašava Danom sećanja na žrtve Srebrenice, prenosi RSE.
„Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se rešenost države Crne Gore da u budućnosti spreči genocid i druge ozbiljne zločine“, stoji u Rezoluciji.
Za Rezoluciju je glasalo 55 poslanika, dve trećine parlamenta. Za su glasali poslanici opozicije – DPS, Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate, Bošnjačka i albanske nacionalne stranke, kao i poslanici vladajućeg Građanskog pokreta URA i Demokratske Crne Gore. Protiv je bilo 19 poslanika, a uzdržano sedam.
Poslanici DF-a tražili su amandmanima brisanje reči genocid i insistirali na reči zločin i osudu „svih zločina u BiH i na prostoru bivše Jugoslavije“. Iako je skupštinski Odbor prihvatio amandmane, oni su odbijeni zahvaljujući glasovima DPS-a koji su prekinuli bojkot i došli na glasanje o tom aktu.
Jedan od predlagača, poslanik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović saopštio je ranije da je cilj Rezolucije demokratizacija crnogorskog društva i pomirenje u regionu, da se zabrani javno negiranje genocida u Srebrenici, te da se prenese poruka da Rezolucija nije uperena ni protiv jednog naroda.
Slučaj Leposavić
Na istoj sednici Skupštine smenjen je ministar pravde Vladimir Leposavić glasovima DPS-a, ostalih opozicionih stranaka i vladajućeg Građanskog pokreta URA. DPS, koja je bojkotovala rad parlamenta, vratila se da bi glasala za smenu Leposavića. Protiv smene bili su poslanici vladajućeg Demokratskog fronta (DF), a uzdržani poslanici Demokratske Crne Gore.
Poslanik DF-a Slaven Radunović je kazao da će oni bojkotovati parlament dok se ne dogovore šta dalje jer, kako je rekao, desila se „velika prevara birača i napravljena neprincipijelna koalicija DPS-a i delova vlasti“.
Šta je Leposavić rekao?
Povod za Leposavićevu smenu je njegova izjava o Srebrenici.
Leposavić je odgovarajući na pitanje opozicije u parlamentu Crne Gore, priznaje li da se u Srebrenici dogodio genocid, rekao da ne zna da li su zločinci u Srebrenici imali genocidnu nameru ili nisu, već da samo može verovati onome što su rekli sudije Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.
Međutim, istakao je da je odluka Međunarodnog suda pravde, kojom je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid, utemeljena na nalazima Haškog suda koji je, prema njegovim rečima, gotovo u potpunosti izgubio svoj legitimitet kad su dokazi izvestioca Veća Evrope o trgovini organima civilnih srpskih žrtava na Kosovu uništeni u tom sudu.
„Svakako neću negirati pravnu valjanost odluka međunarodnih tela, a naročito neću sporiti osećaje Bošnjaka i Muslimana“, rekao je Leposavić.
Istakao je da nije na ministru pravosuđa, kao ni bilo kojem pojedincu koji nije učestvovao u događaju, da prizna ili eventualno poriče postojanje bilo kog kaznenog dela ili ratnog zločina. Ipak, kako je rekao, spreman je da se pokloni svim žrtvama, a naročito žrtvama Srebrenice.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
