0
Kaptagon, droga koja nije sasvim poznata široj javnosti i koja se koristi kao "stimulans na ratištu", zagospodarila je Sirijom. Duga istorija rata, beda koja ostaje iza njega, pristup morskim trasama, spremnost policije da zažmuri na oba oka, samo su neki od faktora koji su doveli do toga da proivodnja i dristribucija "kokaina za siromašne", postane unosan posao u ovoj državi.
Pročitajte još:
U leto 2015. godine u sirijskoj provinciji Latakija šefu obezbeđenja prišao je biznismen tražeći uslugu. Želeo je da za njega iz inostranstva nabavlja velike količine leka nazvanog keptagon. Rekao je da bi mu za taj poduhvat kupio čitavu parcelu. Nakon pretraživanja na internetu, doneo je odluku da prihvati saradnju. Ženu i decu poslao je na sigurno i počeo da skuplja novac sa kojim bi ušao u ovaj nelegalni biznis.
„Znam šta su tražili od mene. Želeli su glavni sastojak kaptagona. A ta droga je prljav posao“, rekao je za Gardijan iz svog novog doma u Parizu.
Proizvodnja kaptagona postajala je sve unosniji posao, u ovoj ne tako bogatoj zemlji. Prihod od njegove prodaje počeo je da se izjednačava sa BDP-om.
Ova zemlja i Liban sada gospodare narko tržištem u ovom delu Azije, a načini šverca su često vrlo kreativni. Krajem aprila saudijski zvaničnici pronašli pošiljku kaptagona skrivenu u naru, koja je iz Sirije prelazila granicu sa Libanom kako bi nastavila dalju distribuciju do Evrope.
Pre aprilske zaplene miliona tableta kaptagon, koja je dovela do toga da Saudijska Arabija zabrani celokupni poljoprivredni uvoz iz Libana, najmanje 15 drugih pošiljki droge iz ovih zemalja takođe je presretnuto na Bliskom Istoku i u Evropi u poslednje dve godine. Šest policijskih i obaveštajnih zvaničnika na Bliskom istoku i u Evropi reklo je za Gardijan da su sve pošiljke išle iz glavnog grada Sirije preko granice sa Libanom, i da ovom trasom gospodari mreža nedodirljivih, čitave porodice narko dilera, ali i čelni ljudi policije i političke ličnosti formirali su unakrsni granični karteli koji proizvodi i distribuira količine droga u industrijskim razmerama.
„To su vrlo opasni ljudi. Ne plaše se nikoga. Sakrivaju se naočigled“, rekao je jedan visoki zvaničnik u Bejrutu.
Krijumčari premeštaju robu namenjenu za potrošnju, poput hašiša i kaptagona, trasom koja prolazi libanskom dolinom Beka, pored sirijskog pograničnog grada Kusair i putevima severno kroz alavitsko središte Asadovog režima, prema lukama Latakija i Tartus.
Luka Latakija bila je pod intenzivnim nadzorom evropske i američke policije i obaveštajnih agencija. Samer al-Asad, rođak sirijskog lidera Bašara al-Asada, ima ogroman uticaj u luci. Po rečima prognanog trgovca i još trojice biznismena iz Latakije, svako ko želi da posluje mora da plati kako bi zauzvrat imao pristup mrežama i zaštitu. Uprkos nadzoru luke, malo je policije koja je spremna da izvrši zaplenu. Umesto toga, roba pronađena od 2019. godine do danas pokazuje da ove narko formacije mogu stati rame uz rame sa El Čapovim kartelom Sinaola kada je on bio u jeku procvata.
O tome najbolje govore mnogobrojne zaplene poput onih od pet tona tableta kaptagon pronađenih u Grčkoj u julu 2019. godine, zatim dve zaplene u Dubaiju narednih meseci i četiri tone hašiša koje su otkrivene u egipatskom gradu Port Said u aprilu 2020. Hašiš je tom prilikom bio umotan u ambalažu kompanije Milkman. U to vreme kompanija je bila u vlasništvu režimskog tajkuna Rami Makhloufa. Nesvakidašnja je bila i pošiljka kaptagona za Saudijsku Arabiju skrivena u listićima čaja.
U julu prošle godine u italijanskoj luci Salerno, za koju se veruje da je bila zamišljena kao usputna tačka na putu za Dubai, presretnuta je najveća ikada pošiljka droge, čija je ulična vrednost veća od milijardu evra. Kaptagon je bio urolan u papir sa oznakama štamparije u Alepu, te su zvaničnici u Rimu prvobitno okrivili terorističku grupu Islamske države. Prošlog decembra, krivica je prebačena na moćni libanski policijsko-politički blok Hezbolah. Stranka negira umešanost i tvrdi da nema udela u regionalnoj i globalnoj trgovini kaptagonom.
Istraživačka organizacija Centar za operativnu analizu i istraživanje, koja se fokusira na Siriju, nedavno je objavila izveštaj koji naglašava ulogu kaptagona i hašiša u zemlji kojoj su ekonomiju osakatile decenije rata, zapadne sankcije i ukorenjena korupcija, a milijarde dolara se izgubile u bankarskom sistemu zemlje.
„Sirija je globalni epicentar proizvodnje kaptagona, koji je sada industrijalizovaniji, prilagodljiviji i tehnički sofisticiraniji nego ikad. U 2020. godini izvoz kaptagona iz Sirije dostigao je tržišnu vrednost od najmanje 3,46 milijardu dolara. Iako su novac od trgovine kaptonoma nekada koristile antidržavne oružane grupe, konsolidacija teritorijalne kontrole omogućila je Asadovom režimu i njegovim ključnim regionalnim saveznicima da zacementiraju svoju ulogu glavnih korisnika sirijske trgovine narkoticima“, navodi se u izveštaju.
Insajder iz bivšeg režima u egzilu koji je zadržao veze sa zvaničnicima u zemlji rekao je ova država postala sinonim za narko-kartel.
„Rat u Siriji nije prouzrokovao samo smrt na stotine hiljada ljudi, učinio izbeglicama više od šest miliona ljudi, iza sebe ostavio oko milion ranjenih, potpuno uništene gradove, ali i totalni kolaps ekonomije nakon libanske bankarske krize, već se i zemlja potpuno pretvorila u ‘narko-državu’, sa nekoliko režimskih biznismena i vojskovođa koji su se pretvorili u narko-bosove“, rekao je.
„Na početku sukoba, jedan dolar vredeo je 50 sirijskih funti. Kurs je opao, ali je uspeo da se održi na 500-600 sirijskih funti tokom osam godina rata, sve do početka libanske krize 2019. godine. Tada se desio totalni sunovrat obe valute istovremeno, što pokazuje koliko su one međusobno povezane. Liban je delovao kao respirator za Siriju, a onda je odjednom prestalo snabdevanje kiseonikom“, dodaje.
Šta je kaptagon?
Kaptagon je naziv pod kojim je na ulici poznato jedinjenje fenetilina i hidrohlorida. Prvobitno je korišćen za lečenje hiperaktivnog poremećaja pažnje (ADHD) i narkolepsije, ali mnoge zemlje su ga zabranile tokom 1980-tih jer stvara zavisnost. Danas se se „rekreativno“ koristi na Bliskom Istoku, a ponekad se naziva i „kokainom za siromašne“. Takođe ga koriste oružane grupe u borbenim situacijama, jer u velikoj meri povećava agresiju i umanjuje strahove.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
