0
Prijateljstvo između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka otišlo je korak dalje, te je sada Putin odlučio da svog političkog kolegu i saborca počasti ne samo skijanjem i partijama hokeja, kao što je to bio slučaj do sada, već i pozamašnim novčanim sredstvima koja dosežu i do nekoliko stotina miliona dolara. Jer, ukoliko prijateljstvo ne može da se kupi, pokornost dakako može.
Pročitajte još:
Poznato je da Rusija decenijama podržava svog zapadnog suseda Belorusiju. Stala je na njenu sratu čak i momentu kada su Evropska unija i SAD uvele sankcije Minsku i predsedniku Aleksandru Lukašenku, prenosi DW.
Ranije ovog leta, Moskva je svom savezniku pozajmila 423 miliona evra. Slučnu sumu dala je Lukašenku početkom godine.
Čini se da su ove milionske cifre veliki zajam koji jedna država odobrava drugoj i za koji bi trebalo da potražuje visoke kamate. Ali situacija sa Belorusijom i Rusijom je drugačij, kamate rastu, ali i dugovi iz godine u godinu, pa ipak Minsk nastavlja da uzima nove kredite od Moskve.
Naime, Rusija već godinama subvencioniše svog suseda. Između 2005. i 2015. godine, Moskva je „ubacila“ 106 milijardi dolara u belorusku ekonomiju, prema informacijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Nafta i gas sa popustom
Politikolozi koji proučavaju ovaj fenomen dele novčane doprinose Rusije Minsku u dve kategorije: jednu legalnu i jednu prikrivenu. Obe vrste novčane pomoći mogle bi ozbiljno da ugroze budžet Moskve.
Najočiglednija subvencija, kažu analitičari, vidi se kroz beloruski energetski sektor, koji prima jeftin ruski gas i ukida carine na naftu namenjenu beloruskim rafinerijama.
„Tokom proteklih 20 godina, cene gasa u Belorusiji su samo dva puta porasle u odnosu na evropski nivo. Svaki put je Belorusija obustavljala plaćanja Rusiji, zahtevajući popust“, rekao je Sergej Kondratijev iz moskovske Fondacije za energetiku i finansije.
Istraživački institut procenjuje da je Rusija subvencionisala belorusku naftnu industriju sa 35 milijarde dolara, a gas u ekvivalentu 19 milijardi dolara između 2011. i 2020. godine.
Jeftini krediti, lakši pristup tržištu
Jeftini i legalni zajmovi su još jedno sredstvo pomoću kojeg Rusija potpomaže Belorusiju. Moskva nastavlja da produžava rokove vraćanja i stalno revidira uslove kredita. Na primer, Rusija je Belorusiji pozajmila 10 milijardi dolara za izgradnju nuklearne elektrane 2011. godine.
„Belorusija je dobila i veoma dug grejs period kada je u pitanju vraćanje novca, kao i mogućnost otplate kredita po sniženoj stopi“, rekao je Kondratijev.
„Belorusija ne bi dobila tako povoljne uslove na otvorenom tržištu“, dodao je.
Ostaje nejasno kako Minsk troši kredite koji nisu namenjeni za posebne projekte. Bogdan Bespalko, član ruskog Saveta za međunacionalne odnose, tela povezanog sa kancelarijom predsednika Vladimira Putina, sumnja da se koriste za otplatu starih dugova.
„Veliki deo najnovijeg zajma od 500 miliona dolara uzet je za otplatu duga ruskim korporacijama“, istakao je Bespalko.
Rusija je takođe odobrila Belorusiji poseban pristup njenom tržištu. Čak ni ostale članice Evroazijske ekonomske unije (EAEU) ne uživaju tako povoljne uslove kao što to čine kompanije iz Belorusije. Posmatrači tvrde da ovaj tretman garantuje opstanak čitavih poslovnih sektora u Belorusiji, posebno u prehrambenoj i mašinskoj industriji.
Osim zajmova sa niskim kamatama, takve povoljne povlastice omogućile su beloruskoj privredi da generiše oko 11 milijardi dolara između 2011. i 2020. godine, prema proračunu moskovskog Instituta za energiju i finansije.
Sumnjivi izvori prihoda
Prekogranični šverc je takođe odigrao svoju ulogu u podržavanju ekonomije Belorusije. Bez graničnih provera između ove dve zemlje, a zahvaljujući preferencijalnom pristupu tržištu, nezakonita trgovina je napredovala. Iako su finansijske razmere ovog šverca blede u poređenju sa onim zvaničnih ruskih kredita, i dalje su znatne. Kao takav, nanosi štetu i ruskoj kasi.
Nezakonita trgovina u Belorusiji svodi se na pogrešno označavanje određene robe EU i izdavanje falsifikovanih carinskih dokumenata. Ova pogrešno označena roba se zatim krijumčari u Rusiju kako bi izbegla sankcije EU. Takva poslovna praksa takođe znači da se zaobilaze plaćanja akciza na proizvode.
„Samo Belorusija zarađuje novac radeći ovo“, rekao je Kondratijev.
„Beloruske cigarete su primer za to: serije koje sadrže do milion pakovanja krijumčare se u Rusiju bez plaćanja akcize. Popularan način sakrivanja cigareta je u pošiljkama mineralnih đubriva“, dodao je.
Od 2011. do 2020. godine ilegalni uvoz duvana koštao je Rusiju oko 2,6 milijardi dolara. Između 2014. i 2020. godine Rusija je pretrpela finansijsku štetu procenjenu na 4,2 milijarde dolara zbog krijumčarenja robe pod sankcijama EU.
Drugi izvor prihoda Minska leži u oduzimanju imovine ruskih kompanija u Belorusiji. Slučaj Belgazprombank 2020. je primer toga.
„Nakon što je uspostavljena privremena uprava, depoziti i finansijska sredstva su isisavani, što je ozbiljno nanelo štetu ruskim akcionarima“, rekao je Kondratijev. Takvo ponašanje je uobičajeno, dodao je on.
„Znamo za slučajeve gde je zaplenjena roba koju su poslali Rusi u tranzitu kroz Belorusiju“, kazao je.
„Nijedna država na svetu ne dobija nivo podrške Rusije od one koja se pruža Belorusiji“, rekao je Kondratijev.
„Međutim, pomoć Moskve je opteretila finansije. Ovo je još problematičnije, jer pružena pomoć ne podstiče ekonomski rast Belorusije, niti promoviše efikasno korišćenje novca.Naprotiv, vidimo s talnu stagnaciju“, zaključio je on.
BONUS VIDEO: Lukašenko i pandemija koronavirusa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
