0
Bart Stasevski, reditelj i osnivač Miłość Nie Wyklucza fondacije u Poljskoj koja promoviše LGBT prava i čovek koji se ove godine našao na Tajmsovoj listi 100 najuticajnijih aktivista na svetu, a kojeg poljska Vlada targetira kao državnog neprijatelja broj jedan, i Dejvid Vig, direktor internacionalne organizacije Amnesti u Mađarskoj, koja se zalaže za poboljšanje ljudskih prava u celom svetu, govorili su za "Novu" o ovogodišnjoj Paradi ponosa u Beogradu, ali i o političkim (ne)prilikama u svojim matičnim zemljama, praveći paparalelu sa Srbijom.
Pročitajte još:
Zbog čega ste došli na ovogodišnji Prajd i kako biste ocenili vladavinu prava u Srbiji u odnosu na Mađarsku i Poljsku?
Vig: Mislim da je moja prva interakcija sa Beograd Prajdom bila pre dvadeset godina. Nisam bio tu, ali sam video snimke i slike i to mi je slomilo srce. Mađarska i Srbija dele slične vrednosti. Prajd se u Beogradu mnogo razvio tokom proteklih godina, i nadam se da će EuroPrajd sledeće godine biti nastavak takvog pozitivnog progresa. LGBT građani u Mađarskoj, ipak, imaju veća prava od LGBT građana u Srbiji. Mi već imamo Zakon o istopolnim zajednicama. To nije isto što i brak, ali jeste jedna vrsta priznanja.
S druge strane, imamo učestale napade populističke Vlade koji traju već jedanaest godina. Postoje zakoni koji brane usvajanje dece istopolnim parovima, ali i singl muškarcima i ženama da se ostvare u ulozi roditelja. Tu je i zakon koji brani LGBT sadržaj u medijima i sprečava bilo kakvo pozitivno oglašavanje LGBT ljudi u javnom životu. Ne postoji ni seksualno obrazovanje u školama, a sve to su ozbiljne restrikcije i udarci na ljudska prava u Mađarskoj. Zaključio bih da situacija stoga nije puno bolja i da se kod nas pogoršala tokom poslednje decenije kako je Orban na vlasti. Nažalost, sličnost u Orbanovoj vladavini vidim i u Srbiji i u Poljskoj.
Stasevski: Nijedan problem koji je ostao nevidljiv nije bio rešen. Principe vladavine u Poljskoj primećujem i u Srbiji, iako smo mi deo Evropske unije. Drugačije je, međutim, to što iako verujem da Vučić ne mari za prava LGBT osoba, nije otvoreno homofobičan kao što je slučaj u Poljskoj. Najveći fejk njuz je taj da će EU uraditi nešto da omogući vladavinu prava. Mi smo zemlja članica petnaest godina, pa opet imamo potpuno urušenu vladavinu ljudskih prava.
Nemamo Prajd, nemamo zakon koji kažnjava govor mržnje, a vremenom stvari postaju gore jer se slobodni, demokratski mediji konstantno uništavaju. Poljska Vlada konstantno napada jedan jedini slobodni TV kanal koji postoji u zemlji. Danska trenutno donosi zakon koji će omogućiti ženama iz Poljske da besplatno urade abortus u Danskoj, s obzirom na to da je u mojoj zemlji na snazi jedan jako kontroverzan zakon koji brani legalan abortus. Danska je uvidela probleme sa kojima se žene u Poljskoj susreću i odlučila je da pomogne, jer je Poljska pomagala njima u prošlosti. To je snažna poruka koju bi ceo svet mogao da izvuče – nijedna sloboda nije garantovana i sve što je postignuto može biti uništeno u samo par godina vladavine okorelih desničara, populista i nacionalista.
Kako se treba boriti protiv populističke Vlade i diktatora koji žele da kontrolišu apsolutno sve u državi?
Vig: Nije važno da li je neko populista ili ne, nego da li poštuje ljudska prava. Meni je u redu da na vlasti bude Viktor Orban ukoliko promoviše i brani ljudska prava. Ne samo LGBT prava, već sva ljudska prava. Neophodno je da Mađarska ima Vladu koja poštuje internacionalne zakone i obaveze koje je potpisala. Srbija i Mađarska su tu takođe slične.
Ono što primćujem je da političke debate ne postoje, sloboda govora je ukinuta, sloboda medija ne postoji, a tu se menjaju i izborni zakoni koji korak po korak čine predstojeće izbore koje ćemo imati u aprilu 2022. godine neslobodnim i nefer. Poslednji izbori takođe nisu bili slobodni i fer. Ima puno crvenih zastavica na koje bi neko trebalo da reaguje. Ipak, opozicija u Mađarskoj je na dobrom putu i pojedina istraživanja javnog mnjena pokazuju da oni dišu Orbanu za vrat.
Stasevski: Moramo naučiti političare da se odreknu svojih ideoloških paradigmi. Recimo, liberali u Poljskoj su samo razmišljali o ekonomiji i izgradnji puteva, i nisu razmišljali o negovanju ljudskih prava i demokratije. Trenutna populistička, desničarska vlada, odlučila je da okupi najniže slojeve društva i da se obraća njima. Političke partije, pogotovo opozicione, moraju da pronađu način da se obraćaju svim slojevima društva. Isto je i u Srbiji i u Turskoj.
Kakav je vaš savet za opozicione lidere?
Vig: Nemam savet za opozicione lidere. Samo želim da ih podsetim da moraju da poštuju ljudska prava, nebitno je da li su na vlasti ili u opoziciji. Morate da brinete o društvu u kojem živite. Ali, pored zakona o zaštiti ljudskih prava, ona moraju da budu negovana i od strane ljudi koji žive u državi. Ljudi moraju da traže svoja ljudska prava. Ja verujem u moć ljudi i verujem u edukaciju ljudi. Srbija se nalazi u sličnoj situaciji pa mislim da bismo mogli da naučimo puno jedni od drugih.
Stasevski: Savetujem opozicionim liderima da preispitaju svoje stavove i da kreću da se obraćaju svima – i ženama i LGBT građanima i nacionalnim manjinama. Obično su upravo te grupacije najviše potlačene u Vladama poput poljske i srpske. Voleo bih i da vidim neki konkretan program opozicionih partija, pošto primećujem da to nedostaje.
Ja se u Poljskoj smejem i jednima i drugima, jer iskreno govoreći, većina građana nema predstavu za šta se koja politička partija zalaže. Verujem da u Srbiji opozicija ima isti problem.
BONUS VIDEO Vučić i Orban
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
