0
Kineske firme u Tuzli (BiH) grade džinovski blok termoelektrane. Trebalo bi da on obezbedi struju narednih decenija i smanji zagađenje. Aktivisti ipak kritikuju. Ljudi u okolnim selima gotovo da nema, jer bi im se pluća pretvorila u škrge.
Pročitajte još:
Goran Stojak poginje glavu pred očevim grobom. A potom će se nizbrdo spušta u selo gde je živih sve manje. Kad je on bio dete, živelo je tu oko 500 ljudi. Danas ih je jedva stotinak. Iz kuće, gde je na terasi okačena Titova slika, istrčavaju njegova deca predškolskog uzrasta. U selu nemaju vršnjake.
„Mislili smo da je to greška, nikada se nije žalio niti bolovao. Šokirali smo se“, seća se Stojak dana kad su lekari pre pet godina ocu utvrdili karcinom.
Za mesec dana bio je mrtav.
„Znali smo šta se dešavalo kod komšija koje smo čuli kako jauču, kako to brzo ide. Kad ljudi počnu da se bore za vazduh, a ne mogu da dobiju vazduh. To je jedna od najtežih bolesti.“
Da život može biti još teži, Stojak je saznao kad je počeo da se bori protiv zagađenja koje krivi za prerane smrti oca i komšija. U Bukinju su ga izabrali za predsednika mesne zajednice. To mu je donelo i mnogo nevolja. O detaljima ne želi.
Na portalima koji prate zagađenje vazduha često može da vidi svoju Tuzlu na vrhu crne liste evropskih gradova sa najlošijim vazduhom. A dole, ispod brda, uživo vidi krivca. Iz visokih dimnjaka kulja tamni oblak, iz ogromnih hladnjaka bela para. U Termoelektrani Tuzla se godišnje spale milioni tona uglja. Kad se tome dodaju mala kućna ložišta, dobija se smrtonosni koktel.
Dok se nadležni brane od optužbi, aktivisti procenjuju da je skoro petina svih preuranjenih smrti u Tuzli posledica lošeg vazduha. U Klinici za plućne bolesti godišnje se zbog tegoba, od bronhitisa do astme, pregleda i po 20.000 ljudi. Krajem 2019. su tamo brojali ukupno 280 pacijenata sa rakom pluća.
Spas ili prokletstvo?
Hoće li uskoro biti bolje? Zvaničnici kažu da hoće i to od 2025. kada proradi „kineski blok“ elektrane.
Taj Blok 7 trebalo bi da zameni blokove 3, 4 i 5. Obećava se najviši evropski standard, sličan elektranama koje su nedavno otvorene u Nemačkoj i Poljskoj. Ali, spaljivanje uglja će ostati glavni izvor bosanske struje.
Pripremu su obavile domaće firme, a sada stvar preuzimaju kineski inženjeri i hiljadu radnika. U poslu teškom blizu milijardu evra, najvećem poslu od nezavisnosti BiH, domaćim firmama će pripasti tek između deset i trideset odsto kolača. Tako piše u ugovoru.
„Znam da će ovo zasigurno koštati narod Bosne i Hercegovine mnogo novca i mnogo izgubljenih godina života“, kaže nam Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju u Tuzli. Najveći deo para dolazi iz kineske pozajmice od 641 milion evra.
Političari se ne bune
Načelnik opštine Lukavac pokraj Tuzle, Edin Delić ima razumevanja za brige građana, ali i za gradnju novog bloka.
„Naša današnja ekonomija veoma zavisi od energetskog sektora. Kako bismo obezbedili kontinuitet snabdevanja, ove stare blokove moramo zameniti Blokom 7. Gradnja tog bloka će odmah poboljšati stanje životne sredine, čak i sa istom količinom proizvedene energije,“ kaže on.
Dok u krugu elektrane huče vozovi što dopremaju ugalj i turbine koje ga pretvaraju u struju, direktor Izet Džananović tvrdi da sa Kinezima ima odlična iskustva.
„Kinezi nisu prisutni od juče. Svedoci smo da Kinezi u Srbiji dugo imaju svoja poslovna predstavništva. Najčešća komunikacija je bila sa ljudima koji su na određeni način već upoznali ovaj prostor u kulturološkom, ekonomskom i socijalnom pogledu“, naglašava direktor Termoelektrane.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
