Jedna od najznačajnijih i najjačih oružanih jedinica Rusije - 200. posebna motorizovana streljačka brigada je skoro potpuno uništena. Elitna ruska brigada, zaštitnica Moskvina nuklearnog arsenala na Arktiku do odlaska na front nije znala da ide u rat, i od tada pa do danas, skoro 10 meseci kasnije, svakodnevno doživljava poraze.
Naime, ova jedinica bila je jedna od prvih koja se na frontu našla 24. februara i učestvovala u napadu na Harkov.
Tada je bila sastavljena od dve bataljonske taktičke grupe i brojala više od 1.400 vojnika. Međutim, već u maju je morala da se vrati u Rusiju kako bi se pregrupisala i to sa manje od 900 vojnika.
Među vojnicima koji su se vratili bilo je ozbiljno i lakše povređenih pripadnika trupa, a Vašington post navodi da je dobar broj vojnika odbijao da nastavi dalje ratovanje u Ukrajini.
Kao i ostatak vojske, i ova nekada moćna brigada bila potpuno demoralisana.
Zbog toga su u nju tokom meseci rata počeli da ulaze i neiskusni rezervisti. Bivši šef finske obaveštajne službe Peka Toveri rekao je da su oni u maju bili na jedva 60 odsto svoje snage.
„Ovaj rat nikako ne ide onako kako je Moskva želela“, rekao je Toveri.
U mesecima koji su dolazili situacija za ovu brigadu postajala je sve gora. Komandir jedinice je u jednoj borbi zadobio teške povrede glave, a Ukrajinci su ili uništili ili prisvojili najmoćnije oružje u naoružanju brigade.
Takođe, poraženi su i u bici koja se odigrala u julu kod Harkova, a bila je i deo ruskih snaga koje su ukrajinski vojnici u septembru isterali iz ove oblasti.
„Jedinica truli“, rekao je jedan ruski vojnik sada iz ove brigade, koji joj se pridružio nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin naredio mobilizaciju rezervista u septembru. Vojnik je dodao da su on i ostali rezervisti pre odlaska na ratište dobili krajnje neadekvatnu opremu – šlemove iz 1941. godine i probojne prsluke.
„Nisu nas ništa naučili. Samo su nam rekli da smo sada strelci i dali nam mitraljeze“, tvrdi vojnik u intervjuu za Vašington post.
O nepripremljenosti su svedočili i oni vojnici koji su sa ovom brigadom na front otišli i tokom prvih dana rata.
Kako tvrde, rečeno im je da idu na vojnu vežbu. Međutim, u tri sata posle ponoći im je rečeno da će „biti pucanja“. Već sutradan, prvog dana rata jedinica je ostala bez više oklopnih vozila, a poginulo je na desetine pripadnika brigade.
Izvor iz evropskih obaveštajnih službi rekao je da je 200. brigada poslata da napadne jedno od najjačih ukrajinskih utvrđenja, kog su branile dobro obučene ukrajinske snage. Rezultat je bio poguban.
Najjači udarac dogodio se 22. aprila kada je komandant brigade, 44-godišnji Denis Kurilo, povređen i odmah hospitalizovan. U bazu brigade stiglo je vrlo malo informacija o ovom događaju.
Takođe, ne zna se ni koliko tačno vojnika iz ove brigade je stradalo.Guverner Murmanske oblasti saopštio je 22. marta da su u borbama u Ukrajini poginula tri oficira brigade i jedan komandant. U dokumentima koje su za Vašington Post potvrdili zapadni bezbednosni zvaničnici piše da je 200. brigada brojala 892 vojnika nakon povlačenja u Belgorodsku oblast u maju.
Evropski obaveštajni zvaničnici koji pažljivo prate 200. brigadu rekli su da je ona ušla u rat sa između 1.400 i 1.600 vojnika. Jedan funkcioner je rekao da je moral jedinice katastrofalno nizak posle svih tih gubitaka i da nikako nije spremna za ozbiljnije borbe sa Ukrajincima.
Među tih 892 vojnika je i 21 povređen, šest nestalih i devetoro koji su odbili da se bore. U dokumentu se navodi da 200. brigadi treba da pristupi 138 vojnika, ali nije precizirano kakvu su obuku dobili.
U pomenutom dokumentu se navodi i da je Kurilo pušten iz bolnice u avgustu i da su njegovi zadaci privremeno povereni drugom komandantu.
Gubici su doveli do pojave dva velika problema sa kojima se brigada suočila u junu – pronalaženje pojačanja u Murmanskoj oblasti i povratak u Ukrajinu.
Zapadni zvaničnici kažu da je formiran dobrovoljački bataljon pre povratka na ratište.
I zaista, krajem proleća brigada se vratila u Ukrajinu i zauzela položaje blizu ukrajinsko-ruske granice. Taras Ševčenko, komandant artiljerijsko-izviđačke jedinice 127. Posebne brigade Teritorijalne odbrane Ukrajine, rekao je da se njegova jedinica sukobila sa 200. brigadom u selu Veliki Prohodi i da su se Rusi ponašali kranje neprimereno ratnim uslovima.
Naime, Ševčenko i njegovi vojnici su iznenada prestali da pucaju na ruske strelce, što su oni protumačili kao znak da mogu da se opuste.
„Počeli su da se sunčaju, tuširaju na otvorenom. Trčali su bez oklopa i šlemova. Ukrajinci su to iskoristili i granatirali su ih 40 minuta iz svih mogućih oružja koje su imali na raspolaganju. Sledećeg dana nisu znali kuda će da beže“, rekao je Ševčenko.
Njegova jedinica je tada oslobodila Veliku Prohodu, a seljani su rekli da je oko 100 Rusa poginulo u sukobu sa Ukrajincima.
„Rekli su mi da su umrli tokom noći, da su iskrvarili jer nisu mogli da ih evakuišu“, dodao je ukrajinski zvaničnik.
Stručnjaci sa Zapada koji dobro poznaju situaciju u 200. brigadi kažu da ona ima sistemske probleme iako je na glasu kao elitna jedinica. Vašington post piše da su pripadnici brigade često imali problema sa disciplinom i da komandanti ne mare za moral svojih vojnika.
Troje pripadnika brigade umrlo je 2020. godine – jedan je izvršio samoubistvo, a drugi se ugušio povraćanjem. Čini se da je rat u Ukrajini samo pogoršao već postojeće probleme. Zapadni zvaničnici su rekli da neki pripadnici jedinice uopšte nisu želeli da učestvuju u borbama tokom prvih nekoliko meseci rata. Četvorica vojnika iz 200. brigade prijavljena su ruskom vojnom tužiocu zbog nelegalne prodaje eksploziva i napuštanja vojnog vozila. U dokumentima o ovim incidentima piše da ih tužioci zbog toga nisu priveli sudu, ali ne i zašto su se na to odlučili.
Još uvek nije poznato koliko je pripadnika 200. brigade poginulo u ratu u Ukrajini. Krajem avgusta, Murmanska oblast je donela zakon kojim se deci poginulih i ranjenih ruskih vojnika obezbeđuju besplatni školski obrok. Hiljadu dvesta sedamdeset četiri studenta je imala pravo na ovu privilegiju. Ne postoji zvaničnija cifra za poginule pripadnike 200. brigade od toga.
„Ostaci brigade“ su poslednji put primećeni kod Luganska, i čini se da i dalje muku muče sa istim problemima – nedisciplinom, neodgovornošću i najvažnije od svega – nedostatkom iskustva i artiljerije.