Kako je Tramp rukovao poverljivim dokumentima u poređenju sa Bajdenom, Pensom i Hilari Klinton

Nakon podizanja optužnice protiv Donalda Trampa zbog zloupotreba u vezi sa poverljivim dokumenatima, bivši predsednik i njegove pristalice tvrde da je meta politički pristrasnog pravosudnog sistema. Oni tvrde da je Sekretarijat za pravosuđe ignorisao slična navodna krivična dela koja su počinili njegovi rivali, uključujući predsednika Džozefa Bajdena i bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton.

U govoru nakon izjašanjavanja pred sudom u utorak, Tramp je naveo da su Bajden i Klinton i drugi bivši predsednici počinili daleko teža krivična dela od njega, ali da je on jedini optužen za teška krivična dela. To je, kaže, dokaz da je žrtva političkog lova na veštice.

Između ostalih tvrdnji, od kojih su mnoge suprotne dokazima, Tramp je rekao da je Bajden imao „gomilu poverljivih dokumenata“ iz vremena dok je bio potpredsednik i senator i poslao „1.850 kutija“ i „odbija da ih preda“. Dodao je da je Klintonova „čuvala ogromne količine poverljivih i osetljivih informacija na nelegalnom serveru“.

Bajden, Klinton i Majk Pens, Trampov bivši potpredsednik, svi su se suočili sa pitanjima o držanju vladinih materijala iz svog vremena na funkciji. I poput Trampa, Bajden je predmet istrage Sekretarijata za pravosuđe koju vodi specijalni tužilac kojeg je imenovao državni tužilac Merik Garland, prenosi Glas Amerike.

Džozef Bajden

Nakon medijskih izveštaja u januaru, Bela kuća je obelodanila da su u novembru predsednikovi lični advokati pronašli poverljiva dokumenta iz vremena Bajdenovog potpredsedničkog mandata, pohranjena u Pen Bajden centru, tink tenku u Vašingtonu.

Bela kuća je saopštila da je obavestila Nacionalni arhiv, koji je preuzeo dokumenta, i Sekretarijat za pravosuđe. Naložio je FBI-u da pretražuje prostorije tink tenka, što je urađeno uz saglasnost Bele kuće. Nejasno je da li su pronašli dodatne poverljive zapise.

Dodatne poverljiva dokumenta pronašli su Bajdenovi lični advokati u ličnoj rezidenciji predsednika u Vilmingtonu u Delaveru, što su prijavili Sekretarijatu za pravosuđe. Dokumenta su obezbedili agenti FBI, koji su pronašli još nekoliko poverljivih zapisa dok su pretraživali Bajdenov dom uz saglasnost Bele kuće. FBI je takođe pretražio Bajdenovu kuću za odmor u Rehobotu u Delaveru, ali nije pronašao nikakav poverljivi materijal.

Garland je u januaru imenovao Roberta Hura, bivšeg tužioca za okrug Merilend, da nadgleda istragu. Hurova istraga je u toku i nije poznato kada će se završiti. Bela kuća je obećala punu saradnju.

Majk Pens
Pensovi advokati su u januaru otkrili desetak dokumenata označenih kao poverljivi u njegovoj kući u Indijani i predali ih FBI-u. Dokumenta su pronađena nakon što je Pens zatražio od advokata da pretresu njegov dom „iz predostrožnosti“ nakon što je Bajden otkrio tajna dokumenta.

Mesec dana kasnije, FBI je otkrio dodatni dokument sa poverljivim oznakama u njegovoj kući tokom pretrage. Ta pretraga je obavljena uz Pensov pristanak.

U junu, Sekretarijat za pravosuđe je obavestio Pensa da je istraga o njegovom rukovanju ovim materijalima završena i da neće biti optužen.

Hilari Klinton

Utvrđeno je da je 2015. godine Klintonova koristila lični imejl nalog i privatni server u svojoj rezidenciji u Njujorku za ličnu i zvaničnu prepisku tokom svog mandata na mestu državne sekretarke od 2009. do 2013. godine. To je izazvalo zabrinutost po pitanju bezbednosti i potencijalnog pogrešnog rukovanja poverljivim podacima.

Istraga FBI je otkrila da su Klintonova i njeni saradnici izbrisali hiljade mejlova, tvrdeći da su oni lične prirode, što je izazvalo sumnju u pokušaj prikrivanja potencijalno inkriminišućih informacija.

U julu 2016, tokom Klintonove predsedničke kampanje, tadašnji direktor FBI-ja Džejms Komi ju je kritikovao zbog „izuzetno nemarnog“ rukovanja poverljivim informacijama, ali nije preporučio krivične prijave protiv nje.

Namerno zadržavanje

Ključna razlika između ova tri slučaja i Trampovog, prema pravnim stručnjacima, je u tome što je bivši predsednik nastavio da namerno zadržava ta dokumenta uprkos stalnim naporima vlade da ih vrati, uključujući i obavezujući sudski poziv.

„Postupiti kriminalno znači znati da imate dokumente koji sadrže osetljive vojne informacije i da ih namerno i dalje držite“, rekao je za Glas Amerike Dejvid Sklanski, profesor ustavnog krivičnog postupka na Univerzitetu Stenford.

Za razliku od Trampa, Bajden i Pens su pravilno postupali kada su dokumenta otkrivena, čime je stvar okončana, rekao je Mark Zaid, advokat koji se fokusira na zakon o nacionalnoj bezbednosti.

„Isto bi se desilo i sa Trampom da je sarađivao“, rekao je Zaid za Glas Amerike.

Dokazi u optužnici koju ju objavo specijalni tužilac Džek Smit „veoma, veoma ubedljivo“ pokazuju da je Tramp znao da ima poverljiv materijal, rekla je Alison LeKroj, profesorka ustavnog prava na Univerzitetu u Čikagu.

Ostavljajući po strani pitanje da li su Bajden i Pens znali da imaju poverljive dokumente u svom posedu, LeKroj je dodala: „Oni nisu pokušali da ih sakriju“.

Što se tiče Klintonove, dodao je Zaid, vlasti su utvrdile da nije bilo namere da se prekrši zakon i da su uključene strane izbegavale da razgovaraju o poverljivim informacijama.

Hanter Bajden

U svojim izjavama u utorak, Tramp je naveo da Bajdenova administracija cilja na njega kako bi odvratila pažnju od „prave špijunaže i pravog krivičnog zločina“.

„Hajde da optužimo predsednika Trampa kako ne bi pričali o mitu od pet miliona dolara“, rekao je on.

Počevši od 2019. godine, dok je vodio kampanju za predsedničke izbore 2020. protiv Bajdena, Tramp je tvrdio da je izvršni direktor ukrajinske energetske kompanije Burisma prebacio milione dolara Bajdenu i njegovom sinu oko 2015, kako bi Bajden, tada potpredsednik, izvršio pritisak na Ukrajinu da otpusti državnog tužioca koji istražuje kompaniju za korupciju.

U junu 2020, šef ukrajinskog nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije rekao je da ni Džo Bajden, ni Hanter Bajden, koji se pridružio Burismi kao član odbora 2014. godine, nemaju nikakve veze sa slučajem korupcije u kompaniji.

Kongresna istraga, koja je kasnije dovela do Trampovog prvog opoziva u decembru 2019, zaključila je da je Tramp vršio pritisak na ukrajinsku vladu da najavi istragu protiv Bajdena, uključujući i zadržavanje vojne pomoći za Kijev.

U januaru su republikanci Predstavničkog doma pokrenuli istragu o poslovnim poslovima porodice Bajden. U maju su objavili finansijska dokumenta u kojima se detaljno opisuje kako su neki od predsednikovih rođaka plaćeni više od 10 miliona dolara iz stranih izvora između 2015. i 2017. godine, ali su priznali da nisu otkrili dokaze o kriminalnom ponašanju i korupciji predsednika Bajdena.

BONUS VIDEO: Tramp je prvi američki predsednik koji se našao pred krivičnim sudom, ali jedan je i osuđen