0
Slučaj srpske teniske zvezde Novaka Đokovića obišao je planetu. Posebnu pažnju je privukao i hotel za migrante u centru Melburna u kojem je bio smešten dok je čekao odluku suda. Ovaj hotel krije mračnu priču Australije i odnosa koji ima prema migrantima.
PROČITAJTE JOŠ
Naime, u pomenutom hotelu u Melburnu gde je bio Đoković, borave migranti kojima nije dopušten ulazak u Australiju. Neki su tom hotelu proveli godine. Ne mogu da izađu napolje i ne znaju kada će biti primljeni u zemlju.
U Australiju su došli u potrazi za boljim životom u uređenoj zemlji, ali su naišli na hladan doček. Njihova sudbina je neizvesna, a Njihove priče su potresle mnoge.
„Devet godina mog života otišlo je uzalud“
Adnan Čopani je poslednja dva meseca proveo zatočen u hotelu Park u Melburnu, a onda je nekoliko dana imao i poznatog komšiju – Novaka Đokovića, prenosi NBC njuz.
„Nisam mogao da verujem da je Đoković ovde“, rekao je Čopani koji u improvizovanom migrantskom pritvorskom centru živi sa ostalih 36 tražilaca azila.
Istakao je da su tu prozori zaključani, da im nedostaje svežeg vazduha, da je hrana loša i da to loše utiče mentalno na njega i druge tražioce azila. Istakao je da je u nekoliko navrata pronašao crve u hrani i da je dobio buđav hleb za obrok. Čopani je rekao da su uslovi u hotelu mentalno uništili neke od stanovnika.
„Sve što ljudi rade jeste da provode vreme u svojoj sobi“, rekao je on.
Suočen sa ugnjetavanjem kao pripadnik arapske manjine u Iranu, Čopani je rekao da ga je porodica pozvala da pobegne. Sa samo 15 godina stigao je do Indonezije, gde se ukrcao na brodić za Australiju.
Novak Djokovic's stay puts spotlight on concerns of asylum-seekers detained in Australian hotel.
— NBC News (@NBCNews) January 10, 2022
"I hope he shares what he’s seen." https://t.co/4SubwGgH6A
Vlasti su presrele brod i Čopani je od tada u pritvoru. Australija ima obaveznu politiku pritvora za sve koji dolaze bez vize da bi sprečila ljude da dođu brodom. Čopani je rekao da je većinu vremena proveo u centrima na Božićnom ostrvu i ostrvu Nauru u južnom Pacifiku. Dodao je da živeo u brojnim pritvorskim centrima nakon što su ga premestili na kopno, pre nego što je završio u hotelu Park u novembru.
„Devet godina mog života je otišlo uzalud“, rekao je on, dodajući da mu je srce slomljeno što su mu tinejdžerke godine i rane dvadesete potrošene i što je propustio diplomiranje i priliku da ima devojku.
Rekao je da ga je pritvor sprečio da zasnuje porodicu i da se zaposli. On je dodao da nikada nije osuđen za neki zločin i da je „samo tražio azil“.
Čopani ne zna kada će biti pušten na slobodu, prenosi NBC njuz.
Mehdi je Čopanijev rođak i takođe se nalazi u pritvoru već devet godina.
„Sada imam 24 godine i još uvek sam ovde. Samo pokušavam da smislim kako da ispunim svoje dane: moram da ih preživim. Ako mogu da spavam, spavam koliko mogu, inače samo idem da ispušim cigaretu, gledam filmove, čitam knjige. Ali obično ne radim ništa, već samo legnem na krevet“, rekao je.
Mehdi kaže da gubi veru da će njegov dan ikada doći. Ističe da je video druge izbeglice koje su stigle kao deca, kako izlaze iz pritvora na slobodu. Ali onda se zapita zašto i on nije među njima.
„Ne vidim nikakav poseban razlog da me drže ovde“, rekao je on.
‘Everyone asks about Novak’ but Mehdi has languished for nine years in Australian immigration detention https://t.co/CgrcNptRhT
— Jailan Zayan (@Jailanjouka) January 8, 2022
„Mi smo nevini ljudi“
Drugi zatvorenik hotela, Mohamed Džoj Miah, objavio je slike insekata u hrani na društvenim mrežama prošlog meseca. Mohamed je skoro dve godine u hotelu Park i naziva ga „zatvorom Park“ i „centrom za mučenje“.
„Došli smo zbog bezbednosti, a ne da igramo tenis“, rekao je Džoj.
Hosein Latifi (32) iz Irana je bio zatočen na ostrvu Nauru 2013. godine, a na tlo Australije je doveden 2020. godine. Prvobitno je držan u drugom objektu, a onda je doveden u hotel Park gde je već četiri meseca.
On je za Rojters rekao da ne zna koliko će dugo biti tamo i gde bi mogao da ide dalje.
„Mi smo izbeglice, mi smo nevini ljudi – nismo počinili nikakav zločin. Ovde me drže kao taoca“, rekao je on.
Pls pay attention.
— Joy (@mohammedJoy73) December 27, 2021
Urgent-see this food with Maggots
It was delivered at 5.30pm tonight as evening meal at Park prison for 34 men.
Even guards agreed not edible-took it away.
Now men have no dinner.
Detained for 2yrs,now in rooms on level2, now maggots in food!#GameOver pic.twitter.com/ar5jFv7zlI
Pravila Australije za ilegalne migrante
Australijska vlada ima politiku i praksu zadržavanja u imigracionim pritvorima nedržavljane koji nemaju važeću vizu, osumnjičenih za kršenje vize, ilegalnog ulaska ili neovlašćenog dolaska, kao i onih koji podležu deportaciji. Mogu da ih sklone u imigracioni pritovr dok se ne donese odluka vlasti da izdaju vizu i da ih puste u zajendicu, ili da ih vrate u zemlju porekla.
Osobe u imigracionom pritvoru mogu u bilo kom trenutku da napuste Australiju i da odu u zemlju prorekla, ili da budu deportovane ili da im se dodeli privremena viza.
Australija je 1992. godine usvojila politiku obaveznog pritvora koja obavezuje vladu da pritvori sve osobe koje ulaze u zemlju bez važeće vize, dok se njihov zahtev za ostanak obrađuje i preduzimaju bezbednosne i zdravstvene provere.
Takođe je izmenjen zakon kojim je dozvoljen neograničeni pritvor, koji je prethodno bio ograničen na 273 dana.
Hehumano postupanje i kritike
Ova migrantska politika se smatra kontroverznom i kritikovana je od strane brojnih organizacija. Visoki sud Australije je većinom glasova potvrdio ustavnost zadržavanja nedržavljana na neodređeno vreme.
„Postupanje Australije prema tražiocima azila je nehumano, duboko okrutno i protizakonito prema međunarodnom pravu“, napisala je Sofi Meknil, australijski istraživač za Hjuman Rajts Voč.
Od 2000. do 2018. godine bilo je na desetine smrtnih slučajeva u austrilijskim imigracionim pritvorskim objektima od kojih je čak 20 bilo samoubistvo. U jednom slučaju, muškarac je umro nakon što se zapalio u Regionalnom centru za obradu u Nauruu u znak protesta kako se prema njemu postupa. Još nekoliko ljudi je izvršilo samoubistvo nakon puštanja na slobodu, zbog problema sa mentalnim zdravljem povezanih sa njihovim pritvaranjem.
Centar za migrante na Nauruu
Regionalni centar za obradu na ostrvu Nauru je priobalni australijski centar za imigraciju koji se koristio od 2001. do 2008. i od 2012. do 2019. godine, a onda je ponovo stavljen u upotrebu od septembra 2021. godine.
Najveći broj ljudi koji je bio u tom centru za migrante je 1.233 pritvorenika 2014. godine. Jedan broj pritvorenika je vrećan u zemlje porekla, kao što su Irak i Iran.
Godin 2020. više od 100 muškaraca sa ovog ostrva kao i sa Manusa je prebačeno u hotel u Brizbejnu, nakon što su prebačeni na kopno na lečenje. Bili su zatvoreni u odajama zbog izolacije tokom pandemije korone, a na kraju su pušteni 2021. godine. U septembru 2021. godine, australijska vlada je potpisala novi sporazum sa Nauruom da zadrži stalni oblik centra za obradu tražilaca azila. Do jula na Nauruu je ostalo oko 107 tražilaca azila.
Uslovu u pritvorskom centru na Nauruu su prvobitno opisani kao teški. Godine 2002. zatočenici su se žalili zbog nestašice vode i pretrpanih uslova. Postojale su vrlo ograničene obrazovne usluge za decu.
BONUS VIDEO: Policija bacala suzavac na Novakove pristalice
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
