18
Demokrate su i dalje zatečene nakon šokantne pobede Donalda Trampa, ali rasprava o tome šta je pošlo po zlu već je u punom jeku. Iako se još uvek sabiraju utisci, jasno je da je potrebno duboko preispitivanje stranke i njenog pristupa glasačima.
Da li su inflacija i nepopularni aktuelni predsednik Džo Bajden glavni krivci? Ili je problem dublji, poput radikalizacije mladih muškaraca? Koliko su pitanja klase i obrazovanja postala važnija od identitetskih politika? I zašto Latinoamerikanci u sve većem broju napuštaju stranku? Ovo nisu trivijalna pitanja jer se Demokrate suočavaju s izazovom definisanja budućnosti i pitanjem Kuda dalje?
Magazin Politiko je kontaktirao vodeće demokratske strategiste, aktiviste i političke mislioce kako bi otkrio njihova viđenja situacije i predloge za obnovu stranke. Njihovi odgovori se razlikuju, ali jedno je svima zajedničko: prepoznata je hitna potreba za promenama. Evo šta su predložili.
Endrju Jang, bivši predsednički kandidat Demokratske stranke, ističe da bi stranka trebalo da prizna greške, poput ometanja kampanje Bernija Sandersa 2016. godine. Kao konkretne korake, predlaže otvaranje primarnih izbora nezavisnim biračima, usvajanje rangiranog glasanja i obavezu organizovanja konkurentnih primarnih izbora. Takođe, apeluje na prestanak podrške ekstremnim kandidatima u republikanskim primarnim izborima i povratak osnovnoj misiji – poboljšanju životnog standarda Amerikanaca. Prema Jangu, Demokratska stranka mora delovati demokratskije, inače će birači nastaviti da je napuštaju.
Metju Das, bivši savetnik Bernija Sandersa, naglašava da stranka treba da napusti iluziju pridobijanja „umerenih republikanaca“ i umesto toga fokusira se na svoju bazu. Ističe da je ekonomski populizam ključ za povezivanje sa radničkom klasom, kako u tradicionalnim demokratskim uporištima, tako i u konzervativnijim zajednicama koje su bile zanemarene. Bez jasne vizije zajedničkog prosperiteta, birači će se i dalje okretati populistima koji manipulišu njihovim nezadovoljstvom.
Pročitajte još:
18
9
2
Sarada Peri, koja je pisala govore Baraku Obami, smatra da su demokrate suviše dugo bile vođene reakcijama na Trampovu agendu, što ih je ostavilo bez jasnog narativa. Predlaže radikalno resetovanje stranke: preispitivanje osnovnih vrednosti, definisanje vizije za budućnost i smelije predstavljanje rešenja koja odgovaraju na moralne i materijalne potrebe glasača.
„Ustajale ideje koje je stranka vodila bile su reakcija na njegov dnevni red. Ideologije, uključujući identitet, koje su demokrate javno, nespretno testirale, bile su odgovor na njegovu ideologiju, uključujući rasizam“, rekla je ona.
Peri smatra da je stranka propustila priliku da definiše ko su zapravo, u šta veruju i kakvu Ameriku žele da izgrade. Prema njenim rečima, stranka mora da prestane da se plaši nekih birača, a da druge odbacuje, i da se fokusira na izgradnju autentične i ubedljive priče koja govori o moralnim i materijalnim aspiracijama Amerikanaca.
Faiz Šakir, savetnik Bernija Sandersa, ukazuje na hitnu potrebu za povezivanjem sa američkom radničkom klasom. On predlaže regrutovanje kandidata iz radničkih sredina koji razumeju svakodnevne probleme običnih ljudi.
Šakir smatra da Demokratska stranka mora ponuditi smelija ekonomska rešenja, spremna da se suoče sa korporativnom moći, i da se bori protiv korupcije unutar vlasti kako bi povratila poverenje radničke klase.
Vil Stansil ukazuje na razorni uticaj fragmentisane medijske sfere u SAD-u, gde desničarski mediji imaju disproporcionalan uticaj. On tvrdi da su mnogi birači „zarobljeni“ u desničarskim informacijskim mehurićima, gde su istina i činjenice zamenjeni besom i manipulacijama.
Demokrate, smatra on, ne mogu očekivati uspeh samo kroz unapređenje politika i ekonomskih pokazatelja, dok se suočavaju sa ovakvim medijskim okruženjem. Stranka mora pronaći načine da vrati kontrolu nad nacionalnim narativom i izgradi pouzdane kanale komunikacije sa biračima.
Met Benet, kao suosnivač i izvršni potpredsednik za javne poslove u organizaciji Third Way, naglašava da Demokratska stranka mora izbegavati pogrešna objašnjenja i reakcije u svetlu svojih političkih gubitaka.
Benet jasno upozorava da Demokrate ne treba da svaljuju krivicu na potpredsednicu Kamalu Haris ili njen tim. On ističe da je njena situacija bila gotovo nerešiva zbog niza faktora: nepopularnosti Džoa Bajdena, ograničenog vremena za kampanju, zaostavštine iz primarnih izbora 2020. i pritiska da bude kandidatkinja koja donosi promene. Prebacivanje krivice na Haris bilo bi, prema njegovim rečima, „pogrešno i kratkovido“ i odvraćalo bi pažnju od ključnog problema — Demokrate beleže dramatičan gubitak podrške među gotovo svim demografskim grupama.
„Da bismo to uradili, moramo se pobrinuti da naš fokus bude naš generacijski izazov: pobediti desničarski populizam. Vek globalne istorije jasno pokazuje da desničarski populisti ne mogu biti potučeni levičarskim populizmom“, rekao je on.
Džef Džonson poziva na revoluciju u načinu na koji se biraju lideri, ističući da politika ne bi trebalo da bude sredstvo za ličnu promociju već platforma za stvaranje stvarnih promena. On smatra da je ključni cilj izgradnja pravednijeg društva u kojem lideri odgovaraju potrebama radničke klase i promovišu zajednički prosperitet.
„Naši lideri moraju da vide moć ne kao cilj, već kao sredstvo za transformaciju života dajući prioritet radu, platama i bogatstvu za sve Amerikance. Izbor lidera sa ovim vrednostima nije uzvišen san; to je neophodno za prosperitetnu, pravednu budućnost“, rekao je Džonson.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare