2
„Mi smo već otkrili kojim putem je kamion sa eksplozivom došao do Krimskog mosta: Bugarska, Gruzija, Jermenija, Severna Osetija i Krasnodarske oblasti". Tom tvrdnjom iznesenom tokom razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednik istražnog odbora Ruske federacije Aleksandar Bastrikin je izazvao politički potres u Bugarskoj.
Bugarska, kao jedina članica NATO sa ove liste je dakle polazna tačka putanje kamiona koji je 8.10. teško oštetio most koji povezuje okupirani Krim sa ruskom teritorijom.
U sredu (12.10.) Kremlj je objavio da je u vezi sa tim napadom uhapšeno osam osoba, petorica Rusa, dvojica Ukrajinca i jedan Jermenin. Prema toj vesti ruske agencije Interfaks, koja se poziva na rusku tajnu službu FSB, eksploziv je još u avgustu spakovan u Odesi te je potom preko Bugarske, Gruzije i Jermenije stigao do Rusije. FSB sluti da iza čitave te operacije stoji ukrajinska vojna tajna služba i njen direktor Kiril Budanov.
Uprkos tome u Bugarskoj su prvobitne insinuacije iz Kremlja izazvale blagu paniku: hoće li Moskva optužiti Sofiju za taj napad i to okarakterisati kao direktan neprijateljski akt? Doduše Evropska komisija je nakon prvih optužbi na račun Bugarske dala do znanja da ne veruje ruskim tvrdnjama koje, kako je rečeno u Briselu, nisu potkrepljene nikakvim dokazima.
U međuvremenu se oglasio i tehnički premijer Bugarske Galab Donev koji je odbacio bugarsku umešanost u napadu, ali je istovremeno obećao detaljnu istragu. „Bugarska se samo navodi kao polazna tačka putanje kamiona, ništa više“, rekao je Donev.
Ali i bugarske vlasti su tu zavisne od informacija iz Moskve. A one, kako u razgovoru za DW kaže Tihomir Bezlov, stručnjak za pitanja bezbednosti iz nevladine oragnizacije Centar za istraživanje demokratije iz Sofije, nisu pouzdane, a pitanje je hoće li uopšte biti i prosleđene bugarskim vlastima.
On smatra da je Bugarska izabrana za priču o poreklu eksploziva iz nekoliko razloga:
„U Bugarskoj je registrovano mnogo špeditera i za ukrajinske tajne službe ne bi bio nikakav problem tu pronaći kamion nekog prevoznika koji se nalazi pod stečajem i upotrebiti ga za napad“, kaže Bezlov.
On, međutim, dodaje da bi bilo preopasno eksploziv utovariti već u Bugarskoj i zatim ga jedinim trajektom koji tokom nedelje saobraća između Bugarske i Gruzije, prebaciti bliže Rusiji. Bezlov smatra da je eksploziv utovaren tek nešto pre cilja. Osim toga, kako dodaje, teško je verovati da bi ovakva količina eksploziva koji se nabavlja i utovaruje u Bugarskoj promakla pažnji neke od tajnih službi.
Ali Bezlov jedno drugo pitanje smatra zanimljivijim: koristi li Moskva narativ o bugarskoj umešanosti u napad da bi izvršila pritisak i destabilizovala tu zemlju u kojoj su ionako od početka napada na Ukrajinu jake i proruske struje.
Bugarska se već dve godine nalazi u trajnoj političkoj krizi, bez stabilne vlade. Ni najnoviji izbori održani 2. oktobra nisu doneli više jasnoće.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je prelaznoj vladi dao do znanja da zadrži „neutralnost“ zemlje, što između ostalog isključuje i isporuke oružja Ukrajini. Radev, kako je naglasio, ne želi da Bugarska bude uvučena u taj sukob u njenom susedstvu.
Kristijan Vinegin, poslanik Socijalističke partije BSP, tradicionalno prijateljski raspoložene prema Rusiji, zatražio je od predsednika da „pošalje jasan signal“ kako Bugarsku ne bi uvukao u sukob.
Optužba iz Moskve ide na ruku proruskim snagama u Bugarskoj. Ali prozapadne stranke u Bugarskoj, među njima i stranka bivšeg premijera Bojka Borisova GERB, koja je nedavno na izborima osvojila najviše glasova, zalažu se za isporuku oružja Ukrajini.
Javna je tajna da je Bugarska i do sada isporučivala lako oružje i municiju Ukrajini i to preko Poljske, Slovačke i Češke. S tim u vezi se spominje i eksplozija u skladištu trgovca oružjem Emilijana Gebreva u avgustu, iza koje se naslućuju ruske tajne službe.
Početkom oktobra je u i državnoj fabrici naoružanja „Arsenal“ takođe došlo do teške eksplozije. Sve to ukazuje na to da je uloga Bugarske kao važnog čvorišta za stratešku robu u vezi sa ratom u Ukrajini, sve veća.
