0
Kada je Rusija ovog meseca blokirala Fejsbuk i ograničila pristup Tviteru, mnogi kineski korisnici interneta bili su iznenađeni, pošto su obe ove platforme zabranjene u Kini od 2009. godine.
Blokiranjem onlajn platformi, zatvarajem poslednjeg traga ruskih nezavisnih medija i pretvarajem da je nazivanje borbi u Ukrajini ratom zapravo zločin, Kremlj je skoro onemogućio ruskom narodu da dobije nezavisne ili međunarodne vesti nakon ruske invazije na Ukrajinu. Većina Rusa je prihvatila alternativnu stvarnost.
To je upravo ono što Kina godinama radi sa svojim stanovništvom – koje broji 1,4 milijardi ljudi. Generacija Kineza odrasla je u veoma različitom informacionom okruženju od ostatka sveta. Uglavnom im je prepušteno da veruju da je ono što im Peking kaže, prenosi Njujork tajms.
„Kada me ljudi pitaju kako je informativno okruženje u okviru Velikog zaštitnog zida, ja im kažem ‘zamislite da je čitava zemlje jedan džinovski Kjuanon (desničarska grupa u SAD sa teorijama zavere prim. aut.)'“, rekao je Jakiu Vang, istraživač Hjuman Rajts Voča na Tviteru o cenzurisanom kineskom internetu.
„Veliki zaštitni zid“ je termin koji se koristi da se objasni da je internet pristup u Kini ozbiljno ograničen. Za mnoge u toj zemlji takva situacija je postala nepodnošljiva.
Posle godina testiranja i oklevanja, Rusija ide ka strožijoj internet cenzuri sličnoj onoj u Kini, a sve kako bi bolje kontrolisala svoje ljude. Informaciono mračno doba Kine, moglo bi da bude budućnost Rusije.
„Šta je tama?“, pitao je korisnik na kineskoj platformi društvenih medija Veibo. „Ne možete da govorite istinu i nije vam dozvoljeno da vidite istinu“.
Dve zemlje imaju tendenciju da uče najgore jedna od druge, piše Njujork tajms.
I Rusi i Kinezi su bili duboko pogođeni katastrofalnim epohama pod komunizmom, koje je proizvelo tiranine poput Staljina i Maoa, gulage i radne logore, a od gladi su umrli milioni ljudi.
Sada Rusija uči od Kine kako da izvrši kontrolu nad svojim ljudima u doba društvenih mreža.
Ukrajinska kriza je samo ubrzala proces koji je započeo godinama ranije. Krajem 2015. godine Kina i Rusija potpisali su sporazum o strateškoj saradnji o upravljanju internetom. Nekoliko meseci kasnije, dva najozloglašenija zagovornika cenzure u Kini otputovala su u Moskvu da svojim ruskim kolegama prenesu svoje ideju o internetu.
„Neograničena sloboda može dovesti do terorizma“, rekao je tadašnji kineski „internet car“ Lu Vei svojoj ruskoj publici na jednom forumu.
„Ako granice postoje, postoje i u sajber prostoru“, rekao je Fang Bingšing, poznat kao „otac Velikog zaštitnog zida“.
Kina nije uvek bila strogo kontrolisana kao što je postala pod svojim liderom Si Đinpingom. Tokom 1990-tih i 2000-tih, istraživački novinari su objavili mnoge priče koje su dovele do pada vladinih zvaničnika i do reforme pravosuđa. Internet i društvene mreže su javnosti omogućavali da razmenjuju ideje, da raspravlja o važnim temama i vrši pritisak na vladu da odgovori na njihovu zabrinutost.
Postojala je cenzura – ponekad vrlo stroga – i neki ljudi su odlazili u zatvor zbog istraživanja svojih političkih stavova. Ali bilo je malo prostora za slobodu govoru kao što je bilo u Rusiji tokom većeg dela vladavine ruskog predsednika Vladimira Putina.
Zatim je pod Si Đinpingom zavladala nova era kontrole i nije se zaustavila na medijima i društvenim mrežama. Stiglo je do svega što dotiče ljudske umove: knjiga, crtanih filmova, filmova, televizije, muzike i učionica.
Država reguliše koje udžbenike deca koriste, koje vrste romana pisci mogu da objavljuju i kakve igre na mobilnom telefonu ljudi mogu da igraju. A sve je to moguće jer velika većina Kineza živi u ogromnom mehuru informacija unutar Velikog zaštitnog zida.
Efekti su jasno prikazani u pretežno proruskom, proratnom i pro-putinovskom onlajn raspoloženju u Kini nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Ogroman broj kineskih korisnika interneta kupio je dezinformacije kojima ih hrane ruske i kineske propagandne mašine.
Veibo, kineska platforma društvenih mreža slična Tviteru, nekada je bila mesto za debatu o demokratiji i slobodi. Sada najveći uticaj na Veibo-u imaju državni mediji. Potrebno je mnogo upornosti da neko da sa nezavisnim mislima zadrži prisustvo na Veibou.
PROČITAJTE JOŠ:
Mnogi napuštaju društvene mreže jer ne mogu da podnesu zloupotrebe vladinih trolova. Takođe ne žele da rizikuju da odu zatvor zbog objave. Mediji su pretrpeli još veće povlačenje.
Nakon što je veliki zemljotres pogodio provinciju Seučan u maju 2008. godine, mnoge kineske novinske kuće su poslale tamo novinare uprkos zabrani Centralnog komiteta za propagandu. Njihovo snažno, emocionalno izveštavanje, obavestilo je naciju o tragediji i postavilo pitanje o kvalitetu mnogih zgrada.
Takvo izveštavanje je odavno prošlo. Kada se nešto desi, kineska javnost nema drugog izbora osim da prihvati vladinu verziju istine.
U januaru, kada je vlada severozapadnog grada Sijana uvela stroge mere zatvaranja koje su stvorile haos i krize kakve nisu viđene od Vuhana pre dve godine, nekoliko novinskih kuća je poslalo novinare da to proprate. Jedina značajna reportara koju je kineska javnost dobila bio je post u prvom licu na blogu koji je objavila bišva istraživačka novinarka poznata pod imenom Jiang Ksue.
Nekoliko nedelja kasnije, kada je javnost bila ogorčena video snimkom žene koja boravi kolibi okovana, ljudi su imali brojna pitanja o njoj, uključujući i to da li je žrtva trgovine ljudima. Nijedan novinar nije mogao da sprovede bilo kakvu nezavisnu istragu. Iako je vlada dala izdala pet saopštenja o njenom slučaju, mnogi ljudi su i dalje bili skeptični i zabrinuti.
Državni cenzori mnogo pažljivije ispituju knjige, video zapise, filmove, tv serije i skoro svaki kreativni sadržaj per nego što dođu do publike. Cilj je da svi, a posebno mlada generacija dele iste vrednosti.
BONUS VIDEO: Stambeni blok u Kijevu u ruševinama, evakuacija civila
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
