12
Dok je Nikolas Maduro verovao da čvrsto drži vlast u Karakasu, sudbina Venecuele mesecima se krojila hiljadama kilometara dalje – u luksuznim salonskim prostorijama Dohe.
U tim tajnim razgovorima, vođenim uz posredovanje visokog člana katarske kraljevske porodice, budućnost zemlje razmatrana je bez glavnog aktera. Umesto Madura, za stolom su sedeli njegova najbliža saradnica i potpredsednica Delsi Rodriges (Delcy Rodriguez) i njen brat Horhe, predsednik parlamenta.
Prema navodima Miami Heralda, lista i izvora sa snažnim vezama u Latinskoj Americi, upravo je Delsi Rodriges još tokom prošle godine stupila u kontakt sa Vašingtonom, nudeći sebe kao „prihvatljiviju“ alternativu kompromitovanom lideru. Taj plan – u diplomatskim krugovima opisan kao „madurizam bez Madura“ – podrazumevao je očuvanje sistema, ali bez čoveka koji je postao teret i za sopstveni režim i za međunarodne pregovarače.
Sumnje da je Maduro uklonjen kroz unutrašnju operaciju, a ne isključivo spoljnim pritiskom, dodatno su se rasplamsale nakon njegovog hapšenja od strane američkih snaga u Karakasu i prebacivanja u SAD, gde se suočava sa optužbama za narko-terorizam. Bivši potpredsednik Kolumbije i nekadašnji ambasador u Vašingtonu, Fransisko Santos Kalderon, otvoreno je izjavio da je „apsolutno siguran“ da je Maduro izdat iznutra.
„Njega nisu srušili – oni su ga predali“, rekao je Santos, tvrdeći da je Delsi Rodrigez omogućila da Maduro bude uhvaćen bez ozbiljnog otpora. Prema njegovim rečima, svi elementi ukazuju na pažljivo pripremljen scenario u kojem je Maduru ostavljena uloga žrtvenog jarca, dok je stvarna moć prešla u ruke njegovih najbližih saradnika.
Donald Tramp nije pokušavao da sakrije svoje zadovoljstvo novonastalom situacijom. Američki predsednik je poručio da će SAD „voditi Venecuelu“ tokom tranzicije, uz privremenu vladu na čijem čelu se nalazi Delsi Rodriges. Paralelno s tim, američke naftne kompanije već se pripremaju za povratak na venecuelanska naftna polja, što je bio jedan od ključnih zahteva Vašingtona tokom pregovora.
Pročitajte još:
Iako je tokom Trampovog prvog mandata bila pod američkim sankcijama zbog podrivanja demokratije, Delsi Rodriges sada se predstavlja kao pragmatična figura, spremna na dogovor. Tramp je izjavio da je ona „voljna da uradi ono što je potrebno“, dok izvori iz administracije tvrde da je viđena kao neko sa kim se može sarađivati „profesionalnije nego sa Madurom“.
Biografija Delsi Rodriges govori u prilog toj proceni. U politiku je ušla ubrzo nakon dolaska Uga Čavesa na vlast, a tokom godina obavljala je gotovo sve ključne funkcije u sistemu – od ministarke spoljnih poslova, preko predsednice ustavotvorne skupštine, do potpredsednice i faktičke upraviteljke naftnog i finansijskog sektora. U poslednjim godinama bila je lice ograničene ekonomske liberalizacije koja je pomogla Venecueli da se izvuče iz najdublje faze krize, čime je stekla naklonost dela poslovne elite.
Njene veze sa Katarom dodatno su učvrstile njenu poziciju. Doha je postala prirodno mesto za tajne kontakte sa Vašingtonom, uključujući razgovore o obaveštajnoj i ekonomskoj saradnji. Prema istim izvorima, upravo su katarski posrednici ponudili Delsi Rodriges kao jednu od dve moguće opcije za tranzicionu vlast, uz uverenje da će garantovati američke energetske interese.
Poslednji potezi nove vlasti dodatno podgrevaju sumnje u pravi karakter „tranzicije“. Tramp je na svojoj mreži Truth Social objavio da je Venecuela prihvatila da novcem od nafte kupuje isključivo američke proizvode – od hrane i lekova do opreme za energetsku mrežu. Prema njegovim rečima, odluku je donela vlast predvođena Delsi Rodrigez, očigledno pod snažnim pritiskom iz Vašingtona.
Još ranije, Tramp je naveo da je Venecuela pristala da preda između 30 i 50 miliona barela nafte SAD-u, uz dogovor da prihod ide direktno američkoj strani. Iako se Delsi Rodriges u javnim nastupima trudi da zadrži prkosan ton i zahteva oslobađanje Madura i njegove supruge, realni potezi njene vlade ukazuju na duboko preusmeravanje zemlje ka Vašingtonu.
U Karakasu i širom regiona zato sve glasnije odzvanja pitanje: da li je pad Nikolasa Madura bio poslednji čin dugog spoljnog pritiska – ili hladno isplanirana izdaja iz samog vrha režima? Sve više indicija ukazuje na to da je ključni udarac došao iznutra, a da je Delsi Rodriges, koristeći trenutak i podršku SAD, preuzela vlast.
