Khalid Sheikh Mohammed
Foto: EPA/JANET HAMLIN

FBI agent Frenk Pelegrino posvetio je decenije života borbi protv terorizma. Jedna od njegovih glavnih meta bio je čovek pod imenom Halid Šeik Mohamed. Pelegrino nikada nije uspeo da uhapsi Mohameda, ali je ceo svet čuo za njega nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje u Njujorku, koji je izvela Al Kaida.

POGLEDAJTE JOŠ:

Kobnog jutra 11. septembra 2001. godine pripadnici Al Kaide oteli su četiri aviona sa gorivom i svim putnicima u avionu. Prvi udar na kulu dogodio se u tačno 8.46 sati, a samo 17 minuta kasnije drugi avion udario je u neboder Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Treći avion ustremio se na zgradu Pentagona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji pod nerazjašnjenim okolnostima. Poginulo je oko 3.000 ljudi iz ukupno 90 zemalja.

Agent Frenk Pelegrino sedeo je u hotelskoj sobi u Maleziji, kada su se na televizoru pojavili prizori aviona koji lete ka Kulama bliznakinjama i ruše ih do temelja. Njegova prva pomisao bila je: „Bože, ovo mora da je maslo Halida Mohameda“.

Frenk Pelegrino
Frenk Pelegrino Foto: ROMEO GACAD / AFP / Profimedia

Pelegrino je bio u jednistvenoj poziciji koja mu je omogućila da potvrdi svoje sumnje. Bivši specijalni agent FBI tragao je za Mohamedom skoro tri decenije, a organizator terorističkih akcija tek sada će biti sproveden pred lice pravde.

Iako je vođa Al Kaide Osama bin Laden ličnost koja se smatra glavnim krivcem za napad na Kule bliznakinje, postoje operativna saznanja američkih bezbednosnih snaga koja ukazuju da je Halid Šeik Mohamed „glavni arhitekta“ tragičnog događaja. On je došao na ideju i predočio je Al Kaidi, ostalo je istorija.

Ko je mozak Al Kaidine operacije

Halid Šeik Mohamed rođen je u Kuvajtu, a školovao se u Njujorku, pre nego što je otišao rat u Avganistanu osamedestih godina prošlog veka. Agent Frenk Pelegrino prvi put se susreo s Mohamedovim imenom tokom istrage o bombardovanju Svetskog trgovinskog centra 1995. godine. Mohamed je tada povezan sa pokušajem raznošenja međunarodnog aviona iznad Pacifika. Kako je ispričao agent Pelegrino za BBC, tada su Mohamedove stvarne ambicije postale jasne.

Na korak do hapšenja

Pelegrino i njegov tim otišli su u Katar nakon 1995. godine, sa planom sa konačno uhapse Mohameda. Ipak, zvaničnici te zemlje smatrali su da bi taj postupak izazvao diplomatske probleme, pa Pelegriniju akcija nije odobrena.

„Pretpostavljam da su mislili da ćemo dovesti do haosa u zemlji“, ispričao je agent FBI.

Američki ambasador obavestio je agenta FBI da je Mohamed izgubljena meta.

„Bilo je besa, uznemirenosti i frustracije. Tada smo znali da je prilika propuštena“.

Pelegrini priznaje da je Mohamed tokom godina prestao da bude glavna meta borbe protiv terorizma, jer nije ušao ni na listu „deset najtraženijih“ u Americi.

„Rečeno mi je da se na njoj već nalazi previše terorista“, objasnio je agent.

Kako su kasnije pokazali operativni podaci, Mohamed je dobio dojavu o američkom interesovanju i odmah napustio Katar. Njegovo ime je nastavilo da se pojavljuje u brojnim međunarodnim dokumentima o bezbednosno interesantnim licima, ali nikada više nije došlo do pokušaja hapšenja.

Onda se dogodio 11. septembar.

Sumnje Frenka Pelegrina obistinile su se kada je Halid Šeik Mohamed identifikovan od strane jednog pripadnika Al Kaide koji je uhapšen nakon napada.

„Kada smo saznali da je on stvarno taj, nije bilo nikoga tužnijeg od mene“, setno priča Pelegrini.

„Mozak“ je ipak pogrešio

Mohamed je uhapšen 2003. godine u Pakistanu, a Pelegrino se nadao da će tada moći da doprinese istrazi protiv „mozga Al Kaide“.

Ipak, CIA je odlučila da niko sem pripadnika tajne službe ne sme da ima kontakt sa osumnjičenim teroristom, pa ga je odvela na sigurnu lokaciju, gde su pokušali da ga ispitaju „kreativnim“ tehnikama.

„Želim da znam šta on zna i to želim brzo“, odlučno je rekao tada visoki zvaničnik CIA.

Mohamed je mesecima mučen gušenjem koje je trajalo po nekoliko sati, čak je doveden blizu granice utapanja. Na njemu su korišćene tehnike uskraćivanja sna, pretnje su upućene njegovoj porodici, što je rezultiralo priznanjem zločina. Agenti tajne službe tada su proglasili pobedu i likovali zbog sloma okorelog kriminalca.

Ispostavilo se da je radost nastupila prebrzo, obzirom da je Senat utvrdio da je većina njegovih reči izmišljotina. On je kao zatvorenik visokog rizika prebačen u ozloglašeni zatvor Gvantanamo, kada je FBI konačno dobio pristup slučaju.

Frenk Pelegerini dobio je priliku da se sretne lice u lice sa čovekom kojeg je gonio decenijama.

„Moj plan je bio da mu kažem da sam učestvovao u pokušaju njegovog hapšenja devedestih, u nadi da će se otvoriti o 11. septembru“. Informacije nije dobio, ali je Mohamed ostavio snažan utisak na njega. Pokazao je inteligenciju, duhovitost i agent je shvatio kako je pripadnik Al Kaide uspeo da izbegne policijske organe dugi niz godina. Nakon šest dana razgovora, Mohamed je odlučio da je kraj i tako je moralo biti.

Bliži se godišnjica terorističkog napada, nova ročišta zakazana

Mohamedov advokat Dejvid Nevin veruje da su nova ročišta zakazana kako bi se održao privid bilo kakvih dešavanja u javnosti uoči godišnjice 11. septembra. Procenjuje se da će ovo biti najveće krivično suđenje u istoriji Sjedinjenih Država, čiji tužioci poručuju da će učiniti sve da porodice preminulih dobiju pravdu za svoje najbliže, a počinioci budu najstrože kažnjeni.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar