1
Iako Izrael nije priznao da stoji iza napada u Libanu u kojem je živote izgubilo najmanje 12 osoba, a više hiljada povređeno u eksplozijama pejdžera, svi prsti su uprti u Tel Aviv. Naime, Izrael je stajao iza mnogih napada na pripadnike Hezbolaha i druge saveznike iranskog režima, iako, po pravilu, to neće zvanično priznati.
Čini se da je zavera trajala mesecima, reklo je za Rojters nekoliko izvora. Visoki libanski bezbednosni izvor rekao je da je grupa naručila 5000 pejdžera koje je proizvela tajvanska firma Gold Apolo. Međutim, iz te firme su rekli da su pejdžeri napravljeni u Mađarskoj ali da imaju njihovu licencu.
Nekoliko izvora reklo je da su u zemlju dopremljeni ranije ove godine. Jedan je izvor identifikovao fotografiju modela pejdžera, AP924, koji poput drugih dojavljivača bežično prima i prikazuje tekstualne poruke, ali ne može da telefonira.
Veruje se da iza napada stoji izraelska obaveštajna služba Mosad koja je negde presrela pošiljke ili u toku proizvodnje pejdžera u njih postavila eksploziv.
„Mosad je ubacio pločicu sa eksplozivnim materijalom koji prima šifru unutar uređaja. Veoma je teško otkriti ih na bilo koji način. Čak i sa bilo kojim uređajem ili skenerom“, rekao je libanski bezbednosni izvor.
Ilajdža Magnije viši analitičar političkog rizika iz Brisela, kasnije je rekao da je razgovarao sa članovima Hezbolaha koji su pregledali pejdžere koji nisu eksplodirali.
Činilo se da su pejdžeri primili šifrovanu poruku o grešci poslatu svim uređajima zbog kojih su vibrirali i pištali nekih 10 sekundi.
Kada bi korisnik pritisnuo dugme pejdžera da poništi upozorenje, eksploziv je detoniran – napad je osmišljen tako da bi korisnik držao pejdžer u trenutku eksplozije kako bi se nanela maksimalna šteta.
Prema rečima stručnjaka za bezbednost i tehnologiju koji su anonimno razgovarali za Haarec, postoje dve glavne teorije koje objašnjavaju eksplozije.
Prva mogućnost je da su se, slično kao u ubistvu višeg operativca Hamasa Jahja Ajaša u januaru 1996. godine, oni koji stoje iza napada infiltrirali u lanac snabdevanja telekomunikacione kompanije koja je Hezbolahu snabdevala radio aparate i postavila male eksplozivne naprave u hiljade jedinica. Drugo objašnjenje koje nude stručnjaci sugeriše da je sajber napad doveo do pregrevanja i eksplozije baterija uređaja.
„Bio je to čisto sajber napad“, ocenio je jedan od stručnjaka koji je razgovarao sa Haarecom, objašnjavajući, „sve što treba je da uvedete ažuriranje zlonamernog softvera, a zatim samo pritisnete „enter“.“ Ekspert je dalje precizirao da potpuno napunjena litijumska baterija od 50 grama proizvodi toplotu koja je ekvivalentna eksploziji sedam grama TNT-a. „Ako izazovete kratak spoj litijumske baterije, ona se zagreva izuzetno brzo, u roku od nekoliko sekundi“, objasnio je on.
Višemesečna operacija Mosada i IDF-a predstavlja kršenje bezbednosti bez presedana naveli su iz Hezbolaha, koji je obećao da će se osvetiti Izraelu i nastaviti da pruža podršku savezniku Hamasu usred rata u Gazi koji je u toku.
„Otpor će se nastaviti danas, kao i svaki drugi dan, sa svojim operacijama podrške Gazi, njenom narodu i njenom otporu, što je odvojen put od oštre kazne koju zločinački neprijatelj (Izrael) treba da čeka kao odgovor na masakr u utorak“, navodi se u saopštenju.
Pročitajte još
1
0
39
Jedan američki bezbednosni zvaničnik rekao je danas da je napad planiran za kasniji datum kao deo „potpune ofanzive“ protiv Hezbolaha, ali je Izrael odlučio da detonira te uređaje ranije zbog zabrinutosti da je libanska grupa postala svesna plana.
“Bio je to trenutak – sad ili nikad”, rekao je američki izvor za Axios pod uslovom da ostane anoniman.
Niz detonacija, koji je počeo u utorak oko 15.30 po lokalnom vremenu i trajao otprilike sat vremena, ustupio je mesto rasprostranjenoj panici i haosu širom južnih predgrađa Bejruta, južnog Libana, pa čak i u susednoj Siriji.
Šokantni video snimci pokazuju kako su mete ništa ne sluteći posegnule za svojim pejdžerima, da bi ih neočekivana i nasilna eksplozija oborila s nogu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare