0
Pitanje koje se postavlja posle hapšenja osumnjičenog za curenje obaveštajnih dokumenata iz Pentagona je kako je 21-godišnji mlađi član rezervnih snaga imao pristup strogim tajnama.
Džek Tešeira, koji je izveden pred sud kao osumnjičeni za curenje podataka, koje je otkrilo opseg američkog špijuniranja saveznika, radio je kao pomoćnik na sistemima sajber transporta u Nacionalnoj gardi američkog vazduhoplovstva.
Opis na sajtu Američkog vazduhoplovstva navodi da su za ovaj posao potrebne minimalne kvalifikacije – završena srednja škola i bezbednosna provera „jednog opsega“.
Eksperti, međutim, kažu da je ta procedura provere prilično sveobuhvatna i da podrazumeva proveru obrazovanja kandidata, njihovih finansija i odnosa sa ljudima, a uključuje i razgovore sa osobama koje ga poznaju, prenosi N1.
Prema rečima stručnjaka, to što mlada osoba od 21 godine ima pristup osetljivim informacijama – nije ništa neobično.
„Prilično je uobičajeno da osobe njegovih godina imaju pristup poverljivim informacijama“, rekla je Aleksandrija Sejmur, saradnica pri Tehnološkom i nacionalnom bezbednosnom programu u Centru za novu američku bezbednost.
Prema podacima američkog ministarstva odbrane, skoro polovina aktivnih pripadnika američke vojske ima 25 godina ili manje.
Iako se detalji o tačnom poslu Tešeire još pojavljuju, Sejmur za BBC kaže da je moguće da je njegov posao zahtevao pristup velikom broju obaveštajnih podataka.
„Često su ljudi na njegovom nivou ispomoć starijem osoblju, i možda je bilo neophodno da zna, ukoliko je morao da sastavlja brifinge za više osobelje“, rekla je Sejmur.
Den Lomas, predavač na obaveštajnim i bezbednosnim studijama na Brunel univerzitetu kaže da hiljade ljudi u američkoj vojsci i obaveštajnim strukturama ima sličan pristup podacima.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„To je deo strategije da se analitičarima obezbedi što je više informacija s kojima mogu da radi. A to znači da potencijalno omogućavaš curenje informacija kojima se ima pristup“, rekao je Lomas.
Ovakav način upravljanja obaveštajnim podacima počeo je nekoliko godina posle napada od 11. septembra 2001. godine, kada je istraga pokazala nedostatke u deljenju obašetajnih podataka između različitih agencija.
Međutim, ono što je za sada nepoznato je kako je Tešeira uspeo da umnoži poverljiva dokumenta i iznese ih iz vojne baze, bilo u digitalnom formatu, ili na papiru.
Lomas napominje da prethodna velika curenja podataka, poput onih iza kojih stoje Edvard Snouden i Čelsi Mening, ukazuju da se bezbednosne procedure ne poštuju strogo.
Advokat Mark Zaid je rekao za BBC da je radno mesto Tašeiri najverovatnije obezbeđivalo pristup Združenom međunarodnom obaveštajnom komunikacijskom sistemu (JWICS), koji je opisao kao „biblioteku informacija“ američkih obaveštajnih službi.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin u četvrtak je najavio da će se preispitati procedure pristupa obaveštajnim podacima. On je na konferenciji za medije objasnio da svaki pripadnik vojske, zaposleni u ministarstvu odbrane ili kompanijama podizvođačima, koji ima pristup tajnim dokumentima, ima zakonsku i moralnu obavezu da čuva te podatke i prijavi svaku sumnjivu aktivnost ili ponašanje.
BONUS VIDEO: Donalnd Tramp u Njujorškom sudu, ulazi u sudnicu