0
Nakon što je devojčica Mila (17) objavila video na Instagramu u kome vređa Islam kao religiju, njen govor mržnje izazvao je hiljade pretećih poruka. Slučaj koji se sa interneta premestio u sudnicu, podstakao je javnu debatu o slobodi govora u Francuskoj, i tako postao značajan slučaj maltretiranja na internetu, piše Al Džazira.
Pročitajte još:
Slučaj je počeo 18. januara prošle godine, kada je šesnaestogodišnja Mila iz istočne Francuske objavila video na Instagram storiju u kome vređa Islam i Alaha, prenosi Al Džazira. Narednih nedelja, video je postao viralan. Braneći svoje uverenja, Mila je dobila oko 100 hiljada poruka mržnje.
Ubrzo je pravna tužba privukla pažnju javnosti i testirala nove zakone o maltretiranju preko interneta. Prošlog meseca francuski sud osudio je 11 lica zbog uznemiravanja Mile na internetu.
Slučaj je pokrenuo javnu raspravu o slobodi govora i pravu da se ‘bogohuli’ – koje je zakonom zaštićeno u Francuskoj, u koju su se uključili pravni sistem, mediji, policija, ali i političari.
Reakcija tinejdžerke
Nekoliko nedelja nekon objave dotičnog storija, Mila se pojavila na televiziji. Izjavila je da je lezbejka, i kada su je pitali kakve joj se devojke sviđaju, odgovorila je da „crnkinje i arapkinje“ nisu njen tip. Nakon toga, razgovor je skrenuo na temu Islama.
„Stvarno nisam rasista. Jer ne možeš da budeš rasista kada je u pitanju religija“, izjavila je na francuskom programu Le Kotidjan. „Rekla sam šta mislim. Apsolutno imam prava na to. Uopšte ne žalim zbog toga.“
Nakon intervjua, na društvenim medijima je dobila desetine hiljada poruka mržnje, uključujući pretnje smrti i silovanja.
Roditelji su je hitno ispisali iz škole, nakon što je postalo javno u koju školu ide i njena bezbednost dovedena je u pitanje.
Mila je podnela tužbu protiv pretnji smrću. Njen advokat je čuveni Ričard Malka, koji od 1990-ih branio satirični list „Čarli Hebdo“ – koji se mnogo puta našao na sudu zbog karikatura proroka Muhameda.
Francuski političari takođe su se oglasili. Desničarka Marijen Lepen, na Tviteru je napisala: „Ono što je ova mlada devojka rekla jeste verbalni opis karikatura Čarli Hebdoa, ništa manje i ništa više. Može nam izgledati vulgarno, ali ne možemo da prihvatimo da joj neki ljudi u Francuskoj u 21. veku, prete smrću, zbog toga što je rekla.“
Les propos de cette jeune fille sont la description orale des caricatures de Charlie, ni plus ni moins. On peut trouver ça vulgaire, mais on ne peut pas accepter que, pour cela, certains la condamnent à mort, en France, au XXIème siècle. MLPhttps://t.co/bhlim7ch4o
— Marine Le Pen (@MLP_officiel) January 22, 2020
Emanuel Makron, predsednik Francuske izjavio je za novine „Le Dofine Libere“ da je zakon jasan: „u Francuskoj zakonom imamo prava da bogohulimo, kritikujemo i karikiramo religije“. Dodao je: „U ovoj javnoj debati, zaboravili smo činjenicu da je Mila adolescent. Dužni smo da je zaštitimo i da se oseća bezbedno u školi i u svakodnevnim kretanjima.“
Reakcija suda
Nakon što je Mila u novembru 2020. godine, opet okačila video u kome grafički vređa „tvog druškana Alaha“, na Tiktoku, opet je dobila pretnje smrću. Roditelji su definitivno odlučili da školu pohađa od kuće.
Mila je, međutim, tužila one koji su joj pretile preko interneta: 13 lica između 18 i 29 godina optuženo je za sajber-maltretiranje.
Francuski sud koristio je novi ‘Šipa zakon protiv sajber-maltretiranja’ iz 2018. godine – napisan od strane ministarke za državljanstva Marlene Šipe. „Podržavala sam malu Milu i njenu porodicu od početka slučaja. Želim da zaštitim sve ljudi kojima prete nasiljem“, izjavila je.
Za Miline pristalice, ova presuda simboliše nadu za sve žrtve maltretiranja putem interneta. Žastin Atlan, generalna direktora neprofitne organizacije ‘Asocijacija e-Enfance’, koja pomaže žrtvama onlajn maltretiranja, rekla je Al Džaziri da je presuda „proporcionalna zločinu'“. Nada se da će ova optužba biti „lekcija“ i da će ljude biti odgovorni za ono što pišu na internetu.
Reakcija optuženih
Džuan Branko, advokat poznat po tome što je branio demonstrante sa „žutim prslucima“ i bio pravni savetnik Džulijana Asanža, preuzeo je slučaj nakon što ga je Džordan, jedan od osuđenika, kontaktirao i zatražio pravnu pomoć preko Tvitera. „Često zastupam one koji su žrtve sistema“, izjavio je Branko za Al Džaziru i dodao da je suđenje bilo uznemirujuće i organizovano da bude „poput predstave“.
Smatra da mejnstrim mediji pokušavaju da preko suđenja od Mile naprave simbol „nove Jovanke Orleanke“. Mila je redovno davala televizijske intervjue u kojima se predstavljala kao žrtva, međutim, medijski prostor nije dat onima koji su se uvredili antiislamskim sadržajem koji je Mila objavila, dodao je.
Njegov klijent, Džordan, najstariji je od optuženih i ima 29 godina. Nema prethodni kriminalni dosije i katolik je. Na Tviteru gde ima svega 50 pratioca, priznao je da je objavio „vulgarnu reakciju“ na Milin eksplicitni video, ali da nije bilo nikakve ozbiljne pretnje.
„Niko od optuženih nije fundamentalista ili umišljeni terorista“, izjavio je Branko. Ovo je prvi važan slučaj koji je koristio Šipin zakon, i 13 optuženih su izabrani kao „žrtveni jarci“ u suđenju koje je „očigledno korišćeno da se pošalje poruka“.
„Društvo koje ne poštuje verovanje i religiju, u opasnosti je. Tada sekularizam postaje zloban“, dodao je Branko.
Reakcija javnosti
23. juna Mila je objavila knjigu „Ja sam cena vaše slobode“. Dve nedelje kasnije, dan nakon presude posetila je Veliku Džamiju u Parizu gde se slikala sa rektorom Šems-Edin Hafizom, dok je držala kopiju Kurana sa roze koricama.
„Afera Mila“ nije prva te vrste u Francuskoj, niti je prva javna debata na temu islamofobile ili prava na blasfemiju. Velika Džamija je 2007. godine tužila „Čarli Hebdo“ zbog nekoliko karikatura za koje se smatralo da su uvredljive.
Imen Nefati, istoričarka koja se bavi pitanjima rase, islama i slobode štampe u Francuskoj, izjavila je da treba poštovati pravo kritikovanja religije, no, to pravo često se koristi za prikrivanje islamofobije. „Kritika islama, naročito u Francuskoj, neretko ima rasističke osnove i demonizuje muslimane, ili u najmanju ruku održava štetne stereotipe“, izjavila je Nefati.
Iako je presuda viđena kao pobeda slobode govora, kritičari tvrde da, u kontestu nedavno uvedenog „zakona o separatizmu“ koji dodatno diskriminiše muslimane u Francuskoj, postoji zabrinutost da „Afera Mila“ podstiče napetost prema pripadnicima islamske religije u zemlji koja je dom najvećem broju muslimana u Evropi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
