Kako je Japan pobedio koronu – bez karantina i testiranja

Dok se vanredno stanje u Japanu bliži kraju, zemlja beleži samo desetine novih slučajeva korona virusa, a do tog trenutka je stigao uprkos tome što je u velikoj meri ignorisao mere kakve su širom sveta bile standard, ocenjuje Blumberg.

U tekstu se navodi da u Japanu nisu uvedena nikakva ograničenja kretanja, kao i da su ostali otovoreni lokali od restorana do frizerskih salona. Dodaje se da zemlja nije imala ni visokotehnološke aplikacije za praćenje kretanja ljudi.

Iako su se mnoge države države opredelile za strategiju „testiranje, testiranje, testiranje“, u Japanu je testirano samo 0,2 odsto stanovništva, što me među najnižim stopama u razvijenom svetu.

Kriva se ipak izravnala, a broj umrlih manji je od 1.000.

U Tokiju, koji je jedno od najgušće naseljenih područja u Japanu, broj novozaraženih je većinom jednocifren.

Stoga je analiza razloga koji su omogućili da Japan pobedi koronavirus ne pridržavajući se mera koje su drugi uveli postala stvar nacionalne debate.

Svi se slažu oko jednog – nije postojao „srebrni metak“, odnosno jedan faktor koji je napravio razliku, navodi Blumberg.

„Samo gledajući broj umrlih, jasno je da je Japan bio uspešan. No ni stručnjaci ne znaju zašto“, rekao je Mikihito Tanaka, profesor komunikologije sa Univerziteta Vaseda i član savetničke grupe za koronavirus.

Mediji su objavili listu sa 43 moguća razloga zbog kojih je Japan bio uspešan u borbi protiv korona virusa, a ona uključuje različite faktore, od kulture nošenja maski i niskog nivoa gojaznosti, do relativno rane odluke da se zatvore škole, pa čak i pretpostavke da Japanci prilikom govora zbog karakteristika jezika ispuštaju manje kapljica.

Stručnjaci s kojima je razgovarao Blumberg takođe su saglasni da odgovor na pitanje odakle uspeh u borbi protiv koronavirusa leži u više različitih faktora.

Ipak, mere koje je Japan sproveo mogle bi da posluže kao dugoročna lekcija za zemlje koje se nalaze usred epidemije.

Jedan od važnijih faktora je činjenica da je Japan vrlo brzo počeo traganje za kontaktima, a to je bilo moguće jer u japanskim zdravstvenim centrima više od polovine medicinskih sestara ima iskustva u praćenju zaraza.

Japan se koncentrisao na traženje takozvanih klastera na pojedinim lokacijama kao što su klubovi i bolnice kako bi locirali zarazu pre nego što izmakne kontroli.

Osim toga, još jedan događaj pripomogao je da se Japan dobro pripremi za epidemiju.

Usidrenje kruzera Dajmond princes u februaru, na kojem su se zarazile stotine ljudi, pomoglo je japanskim stručnjacima da vrlo rano dobiju vredne podatke o tome kako se virus širi i shvate da je reč o opasnosti koja se može lako preneti na Japan.

Osim toga, u Japanu su stručnjaci preuzeli glavnu reč te su uspešno iskomunicirali jednostavnu poruku o tome kako treba izbegavati zatvorena mesta, prenapunjene prostore i bliske kontakte.

Smatra se da je to bilo mnogo uspešnije od sprovođenja potpune fizičke izolacije.

Kao još jedan faktor navodi se i razvijena svest o zdravlju koja postoji kod japanskih građana.

Iako je Japan izbegao najgore scenarije u zdravstvenom smislu, blage mere restrikcije nisu uspele da spasu zemlju od negativnih ekonomskih učinaka.

U prva tri meseca ove godine Japan je pao u recesiju, a ekonomisti predviđaju da će drugi kvartal biti najgori u istoriji.

Vlasti upozoravaju da, iiako će sve mere uskoro biti ukinute, nema povratka na staro i normalno.

Osim toga, ako dođe do drugog talasa zaraze, rizik u Japanu koji ima najstarije stanovništvo i dalje ostaje veliki.