5
Dok su naučnici obično oprezni kada je u pitanju direktno povezivanje pojedinačnih ekstremnih događaja s klimatskim promenama, mnogi stručnjaci naglašavaju da su rastuće temperature doprinele pogoršanju poplava u Španiji koje su odnele najmanje 155 života.
„Nema sumnje da su ove eksplozivne padavine bile pojačane klimatskim promenama“, rekla je dr Friderike Oto s Imperijal koledža u Londonu, koja vodi međunarodnu grupu naučnika posvećenih razumevanju uloge zagrevanja u ovakvim događajima. „Sa svakim delićem stepena zagrevanja od fosilnih goriva, atmosfera može zadržati više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina.“
PROČITAJTE JOŠ:
Prema istraživačima, glavni uzrok intenzivnih padavina u Španiji bila je prirodna vremenska pojava, poznata kao „hladni talas“ ili gota fría, koja u jesen i zimu donosi hladan vazduh u tople vode Sredozemnog mora, koje je proteklih godina zabeležilo rekordne temperature. Vreo, vlažan vazduh brzo se diže s površine mora, što stvara visoke oblake koji nose velike količine kiše na kopno.
Naučnici tvrde da su klimatske promene direktno uticale na količinu kiše koju ovi oblaci nose, povećavajući padavine za oko 7% sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja.
Suva, ispucala zemlja dodatno pogoršava situaciju. „Pored intenzivnijih padavina, viđamo sve toplija leta koja suše tlo i smanjuju njegovu sposobnost da apsorbuje vodu,“ objašnjava prof. Mark Smit sa Univerziteta u Lidsu. „To dodatno pojačava direktne posledice jačih padavina jer više vode dospeva u reke.“
Postoji i rasprava među naučnicima o tome da li topliji svet usporava kretanje ovakvih oluja, što bi dodatno povećalo količinu padavina koje donose. Primer ovakvog sporog kretanja zabeležen je u septembru, kada je oluja Boris prouzrokovala razaranja širom centralne Evrope, dodatno ojačana visokim temperaturama u Sredozemlju. Naučnici smatraju da su klimatske promene udvostručile verovatnoću ovog događaja.
U Španiji su izostala precizna upozorenja, što je dovelo do kritika da je trebalo više učiniti. Međutim, meteorolozi objašnjavaju da je veoma teško predvideti tačnu putanju intenzivnih grmljavinskih oluja. „Upozorenja mogu spasiti živote jer pomažu ljudima da se sklone na sigurno pre poplave, ali, kao što vidimo u Španiji, izuzetno je teško izdati takva upozorenja za intenzivne grmljavinske oluje, jer se tačna lokacija najjačih padavina unapred često ne može znati“, objašnjava dr Linda Spejt s Univerziteta u Oksfordu.
Jedan od problema koji su španske poplave dodatno istakle je nesposobnost savremene infrastrukture da izdrži ovakve ekstremne vremenske događaje. Kao što su neki istraživači primetili, naši putevi, mostovi i ulice projektovani su za klimatske uslove iz prošlog veka, a ne za one s kojima se danas suočavamo.
BONUS VIDEO: Poplave u Španiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
