Dvadesetjednogodišnja Šamima Begum, koja je rodnu Veliku Britaniju napustila kao tinejdžerka 2015. da bi se pridružila Islamskoj državi, sada ima pravo da se vrati u domovinu kako bi osporila odluku da joj se oduzme državljanstvo.
Tako su u četvrtak presudile sudije Apelacionog suda u Londonu pošto joj je prošle godine britanska vlada oduzela državljanstvo, nakon što je njen slučaj privukao veliku pažnju kada je rekla novinaru Tajmsa da silno želi povratak kući.
Odluka da joj se oduzme državljanstvo i odbije povratak u Veliku Britaniju izazvala je nemir i raspravu u tamošnjoj javnosti. Neki su je smatrali ekstremistkinjom koja bi mogla da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost na britanskom tlu. Drugi su rekli da je, bez obzira na pripadnost Islamskoj državi kojoj se pridružila kao maloletnica, zaslužila priliku da se suoči sa pravdom u Britaniji.
Šamima Begum je jedna od tri učenice iz istočnog Londona koje su u februaru 2015. otputovale u Siriju kako bi se pridružile terorističkoj grupi Islamska država. Inače je rođena 1999. u Velikoj Britaniji od roditelja bangladeške nacionalnosti, a imala je svega 15 godina kada se uputila u Siriju.
Ona je tada putovala preko Turske i dospela u sedište IS u gradu Raka, gde se udala za jednog od regruta Islamske države koji je holandskog porekla, sa kojim je rodila troje dece i nijedno od njih sada nije živo.
Ubrzo nakon nestanka, njena porodica je mislila da je ona otputovala u Siriju kako bi odande vratila jednu svoju drugaricu. Međutim, Šamima je tamo ostala.
Izvori kažu da je ova devojka služila u tzv. „moralnoj policiji“ Islamske države, a uz taj posao regrutovala je i druge mlade žene da se pridruže džihadističkoj grupi.
Bilo joj je dozvoljeno da nosi pušku kalašnjikov i stekla je reputaciju nekog ko strogo sprovodi IS zakone, kao što je pravilo oblačenja kod žena.
Osim toga, za nju postoji uverenje da je lično ušivala eksplozivne naprave u prsluke bombaša samoubica.
Šamima je pod zaštitom islamista živela više od tri godine, a zatim u februaru 2019. pronađena je trudna u devetom mesecu u sirijskom izbegličkom kampu. Beba joj je kasnije umrla od upale pluća i tada je priznala da je prethodno izgubila još dvoje dece.
Nakon što je pronađena, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid otkazao joj je britansko državljanstvo iz bezbednosnih razloga. Protiv ove odluke dozvoljeno je uložiti žalbu na sudu. Šamima Begum je to učinila, pa je Apelacioni sud presudio da joj treba dozvoliti povratak u Veliku Britaniju kako bi iznela pred sudom čitav svoj slučaj.
Jedna od ostalih devojaka koje su bile s njom, Kadiza Sultana, navodno je ubijena u jednom bombaškom napadu, dok je sudbina treće po imenu Amira Abaze nepoznata.
Mnogi stranci koji su putovali u Irak i Siriju kako bi se pridružili IS to su radili tajno.
Podaci pokazuju da se 52.808 muškaraca, žena i dece koji su putovali ili su rođeni u području Iraka i Sirije nalazilo pod kontrolom IS između 2013. i 2018. godine. Petina tog broja se vratila kući ili to još uvek pokušava.
Neke zemlje poput Rusije i država Srednje Azije vratile su stotine svojih državljana. Zapadnoevropske zemlje su uglavnom vratile daleko manje sunarodnika, a kao po pravilu su to bila deca. Takođe se smatra da postoji nekoliko stotina žena i dece iz zemalja EU koji su se sami vratili svojim kućama.
Nakon što su borci otputovali u Siriju i Irak da se pridruže islamistima, mnoge su zemlje promenile ili uvele antiterorističke zakone. Većina zemalja EU sada upravlja njihovim povratkom putem kriminalističke istrage i krivičnog gonjenja.
Zemlje takođe koriste programe deradikalizacije da bi osporile svoja stanovišta. One imaju pravo da im oduzmu lične karte i pasoše ili im ograniče putovanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama: