4
Solidarnost država članica Evropske unije (EU) iz istočne Evrope sa susedima u Belorusiji stvorila je čuda u EU i pomogla da se stvori slika sklada, piše Dojče vele i dodaje da je retko kad EU bila toliko ujedinjena po nekom pitanju spoljne politike.
Evropska unija bezrezervno podržava mirne proteste u Belorusiji, poziva na dijalog između svih snaga u zemlji i zalaže se protiv spoljnog mešanja.
Unija je takođe ispunila zahtev liderke opozicije Svetlane Tihanovske, jer ne priznaje rezultate izbora na osnovu kojih je Aleksandar Lukašenko ostao na vlasti.
Pročitajte još:
Posle gotovo trosatnog, virtuelnog sastanka, nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da EU osuđuje „brutalno nasilje nad ljudima“ u Belorusiji i dodala da izbori nisu bili slobodni i fer, zbog čega ih EU ne priznaje.
„Sloboda izražavanja i demonstracija mora biti zagarantovana, a svi zatvorenici bezuslovno pušteni“, rekla je Merkel, prenosi Dojče vele.
Ona je naglasila da građani Belorusije „znaju šta je za njih dobro“ i da „samo oni“ treba da odlučuju o svojoj budućnosti, i to „bez spoljnog uplitanja“.
Predsednik predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da se kod krize u Belorusiji se „ne radi o geopolitici, već o pravu ljudi da slobodno biraju svoje vođstvo“.
Trebalo bi usvojiti listu sankcija i kazniti one koji su odgovorni za izbornu prevaru i brutalno nasilje protiv demonstranata. Kao i ranije, sankcije će obuhvatiti zabrane putovanja i blokiranje računa za najuži krug oko predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Takvih sankcija protiv oko 200 zvaničnika, uključujući i samog Lukašenka, bilo je između 2004. i 2016, ali to nije dovelo do promene kursa u Minsku.
Međutim, EU preza od ekonomskih sankcija, jer bi one pogodile stanovništvo koje pak EU želi da podrži.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe želi da obezbedi 53 miliona evra direktne pomoći za žrtve nasilja, civilno društvo i one koji su pogođeni pandemijom korone u Belorusiji.
