Izraelske trupe se gomilaju oko Gaze, spremne za kopnenu invaziju koja bi mogla dovesti teške gradske borbe u gusto naseljenom području. Nagomilavanje dolazi nakon što su napadači iz militantne grupe Hamas, koja kontroliše palestinsku enklavu, prešli u južni Izrael, ubivši najmanje 1.400 ljudi i uzevši više od 200 talaca.
Izraelske odbrambene snage već su napale Gazu vazdušnim napadima, ubivši više od 4.000 Palestinaca, prema palestinskim zvaničnicima.
Izrael je povukao svoje trupe iz Gaze 2005. godine, a 2008. i 2014. izraelske snage su ušle na teritoriju u višenedeljnim kampanjama koje su, prema izraelskim izvorima, imale za cilj suzbijanje Hamasovih sposobnosti. Više od 3.500 Palestinaca i više od 70 izraelskih vojnika poginulo je u borbama, piše Vašington post.
Ova operacija može biti mnogo opsežnija. Izrael je obećao da će uništiti Hamas.
„Ono čemu Izraelci teže je potpuna promena režima u Gazi, što je značajno odstupanje od prošlih kampanja“, rekao je Rafael Koen, politikolog u Rand Korp. Očekuje ga duga i brutalna borba prenosi Index.hr.
„Ako želite da iskorenite Hamas, to će potrajati mnogo duže od 50 dana koliko je bilo potrebno za Protektiv Edž“, rekao je Koen, misleći na operaciju izraelske vojske iz 2014. godine.
Mnogi civili su već ubijeni u Gazi, a milion je raseljeno, prema Ujedinjenim nacijama.
„Kopnena kampanja će neizbežno imati ozbiljne implikacije za civile u Gazi. U urbanoj Gazi, takva operacija će se suočiti sa žestokim otporom i zahtevaće masovnu upotrebu sile od strane Izraela“, rekao je Ghaith al-Omari, saradnik na Vašingtonskom institutu za politiku Bliskog istoka. On je dodao da će Hamasova praksa skladištenja i upotrebe raketa i vojne opreme među civilima i u humanitarnim objektima dodatno povećati izloženost civila riziku.
Da bi uništila Hamas, izraelska vojska, jedna od najmoćnijih oružanih snaga na svetu, morala bi da se bori u gustim naseljima Gaze sa ograničenim manevarskim prostorom.
Hamas, za koji analitičari kažu da je proveo najmanje dve godine planirajući napad koji je iznenadio izraelske snage, verovatno je spreman za odmazdu velikih razmera. Intenzivno izraelsko bombardovanje je već pretvorilo zgrade i ulice u Gazi u lavirint ruševina. Budući udari će biti ograničeni kada kopnena ofanziva počne da bi se izbeglo ugrožavanje izraelskih snaga.
Gomile ruševina, zajedno sa barikadama, mogle bi da obezbede zaklon za Hamasove borce. Militanti bi takođe mogli pokušati da preusmere izraelsku vojsku na područja koja je Hamas razbio. IDF bi mogao da koristi kombinovanu taktiku ratovanja, koristeći pešadiju, oklop i druge elemente podrške za napredovanje prema neprijatelju. Hamas bi mogao da smešta svoje borce u uporišta, betonske i čelične zgrade. Ove strukture takođe mogu biti skloništa za civile ili taoce.
Za razliku od borbi na otvorenim prostorima, borbe u urbanim naseljima zahtevaju kretanje po trodimenzionalnom terenu. Dronovi vojne klase mogli bi da se koriste za precizne udare, dok bi komercijalni kvadrokopteri – koje su Hamasovi militanti koristili 7. oktobra – mogli da se koriste za posmatranje kretanja neprijatelja ili bacanje eksploziva.
Pretnje mogu doći iz bilo kog pravca. Snajperisti bi se mogli nalaziti na gornjim spratovima zgrada. Oklopna vozila bi bila važna kao zaklon i vatrena podrška pešadiji, ali bi takođe mogla biti ograničena uskim ulicama i ranjiva na protivtenkovsko oružje.
Na kraju krajeva, mnogi ciljevi se mogu postići samo pešadijom iz bliske borbe, zahtevajući od vojnika da idu od vrata do vrata kako bi očistili zgrade. Rupe u zidovima između zgrada omogućile bi borcima Hamasa da brzo pređu na druge položaje. Tuneli, glavni deo Hamasove infrastrukture, takođe bi mogli da igraju ulogu. Hamas je 2021. godine tvrdio da je izgradio oko 500 kilometara tunela ispod Gaze. Tuneli su često bili isečeni previše duboko da bi bili uništeni vazdušnim napadima.
Prema vojnom strategu i istoričaru Edvardu Lutvaku, u nekim tunelima se nalaze relativno sofisticirane linije za sklapanje projektila, fabrike za sklapanje motora, skladišta lima i eksploziva i radionice za proizvodnju bojevih glava. Ostali tuneli sadrže komandna mesta i manje oružje. A lideri Hamasa žive i sastaju se u najdubljim tunelima.
Uništavanje tunela iz vazduha moglo bi ponovo značiti izlaganje civila opasnosti. Čišćenje tunela pešice takođe može biti opasno. IDF bi mogao da koristi robote da smanji rizik. Kopnena ofanziva u Gazi mogla bi da pogorša ionako katastrofalnu humanitarnu krizu tamo. Izraelska opsada enklave znači da su gotovo svo gorivo i struja nestali. Ponestaje hrane, vode za piće i medicinskih zaliha.
„Čini se da će se glavne kopnene operacije fokusirati na grad Gazu, barem u početku, uz možda ograničene kopnene upade na druga mesta. Ali vazdušni i pomorski artiljerijski udari će se verovatno nastaviti na ciljeve širom Gaze“, rekao je Majkl Ajzenštat, programski direktor za vojsku i u studije bezbednosti na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.
Izrael je pozvao građane Gaze da se evakuišu na jug, dalje od grada Gaze, ali su u utorak Ujedinjene nacije citirale izveštaje da su civili koji su pokušali da se presele u južnu Gazu pogođeni i ubijeni eksplozivnim oružjem. Južni prelaz Rafa u Egipat ostaje zatvoren.
„Ono što situaciju čini zabrinjavajućom jeste to što će verovatno trajati dugo, a civili su izloženi ne samo direktnom riziku od smrti i povreda u borbama, već i dugotrajnoj, ozbiljnoj nestašici osnovne humanitarne pomoći“, rekao je al-Omari .
BONUS VIDEO: Snimci iz drona: Kibuc Beri uništen nakon napada Hamasa