3
Slike sa današnjih frontova sve više nalikuju na scene iz naučnofantastičnih filmova. Roboti i dronovi otkrivaju i gađaju mete, pritiskom na dugme vojnici sa bezbedne udaljenosti ubijaju druge vojnike. Ubilačke mašine menjaju ljudstvo.
Savremeno ratovanje ulazi u novu eru u kojoj tehnologija preuzima vodeću ulogu, transformišući tradicionalne metode vođenja konflikata.
Veštačka inteligencija (AI), dronovi, roboti i sajber napadi postaju ključni alati u arsenalima savremenih vojski, menjajući pravila igre na globalnoj sceni.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovi tehnološki alati ne samo da redefinišu taktike i strategije, već i otvaraju nova pitanja o etici, odgovornosti i međunarodnom pravu.
Posledice i probleme ovakvog ratovanja vidimo na frontovima u Ukrajini i u sukobima Izraela i Palestine.
AI omogućava vojskama da analiziraju ogromne količine podataka u realnom vremenu, identifikujući ključne mete i predviđajući poteze neprijatelja.
„Veštačka inteligencija transformiše vojne strategije omogućavajući predikcije i donošenje odluka u realnom vremenu. Ovo značajno smanjuje neizvesnosti na bojnom polju”, navodi se u izveštaju RAND korporacije.
Tokom rata u Ukrajini, obe strane su koristile algoritme kako bi poboljšale preciznost artiljerijskih napada. Na primer, ukrajinska vojska koristi softver zasnovan na AI za identifikaciju i praćenje ruskih tenkova i artiljerije, koristeći satelitske snimke i podatke s dronova. Ovo je omogućilo efikasniju raspodelu resursa i smanjilo kolateralnu štetu.
„Ukrajina je pokazala kako čak i manji sistemi bazirani na veštačkoj inteligenciji mogu imati veliki uticaj na ratnu strategiju kada se kombinuju sa dronovima i satelitskim podacima”, rekli su stručnjaci sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).
U sukobu u Gazi, AI je primenjena za praćenje kretanja civila kako bi se minimizirali gubici među neborbenim stanovništvom. Izraelske snage koriste sisteme zasnovane na AI za procenu potencijalnih posledica napada na urbanim područjima, iako kritičari upozoravaju na greške u algoritmima koje mogu dovesti do pogrešnih odluka.
Dronovi su postali simbol modernog ratovanja, nudeći neviđenu fleksibilnost u izviđanju i napadima. Tokom rata u Ukrajini, turski dronovi „Bayraktar TB2“ igrali su ključnu ulogu u uništavanju ruskih konvoja i artiljerijskih jedinica. Njihova preciznost i relativno niska cena omogućili su Ukrajini da održi ravnotežu protiv tehnički nadmoćnije ruske vojske, pisao je BBC.
U Gazi, dronovi su korišćeni za praćenje tunela i skrivenih lokacija militantnih grupa. Izrael je takođe koristio autonomne dronove za precizne napade, što je izazvalo debate o ulozi mašina u donošenju odluka o životu i smrti.
„Upotreba dronova u urbanim područjima, kao što je Gazi, postavlja ozbiljna pitanja o zaštiti civila i kontroli nad autonomnim sistemima”, naveli su stručnjaci iz Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
A tu su i druga vrsta oružja koja menjaju ljudstvo na terenu.
Brigada Ukrajinske nacionalne garde izvestila je nedavno o uspešnom napadu u kojem su učestvovali samo roboti – od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letećih borbenih dronova. Njima su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i – pobedili.
„Govori se o desetinama jedinica robotske i bespilotne opreme koje su istovremeno delovale na malom delu fronta“, objasnio je portparol 13. brigade Nacionalne garde.
Sajber-napadi su postali standardni deo modernih sukoba, ciljajući kritičnu infrastrukturu, komunikacione mreže i moral protivničkih snaga. U Ukrajini, Rusija je koristila sajber-napade za ometanje energetskih sistema i telekomunikacija, pokušavajući da destabilizuje zemlju pre fizičkih napada. S druge strane, ukrajinske snage, uz podršku zapadnih partnera, organizovale su kontra-napade kako bi otkrile ranjivosti u ruskim sistemima i obezbedile kontinuitet komunikacije.
U Gazi, sajber napadi su korišćeni za ometanje vojnih operacija i širenje propagande. Militantne grupe su ciljale izraelske banke i infrastrukturu, dok je Izrael odgovorio sofisticiranim kontra-merama koje uključuju praćenje i neutralizaciju ovih pretnji.
„Sajber-ratovanje se sve više koristi za podrivanje vojnog morala i prekid kritičnih sistema, kao što se videlo u konfliktima u Ukrajini i Gazi“, navodi Centar za sajber odbranu NATO.
Integracija veštačke inteligencije, dronova i sajber-napada transformisala je način na koji se ratovi vode i dobijaju. Ove tehnologije smanjuju potrebu za velikim ljudstvom, povećavaju preciznost napada i otvaraju vrata novim vrstama sukoba koje nisu ograničene na bojno polje.
Međutim, ove inovacije nose sa sobom i značajne izazove. Greške u algoritmima, etička pitanja o autonomnim oružjima i mogućnost eskalacije sukoba u sajber prostoru postavljaju pitanja na koja međunarodna zajednica još uvek traži odgovore. Ratovi u Ukrajini i Gazi jasno pokazuju da tehnologija može biti i saveznik i pretnja, u zavisnosti od načina na koji se koristi.
Kako tehnologija nastavlja da napreduje, neophodno je da vojne i političke institucije razviju jasna pravila i strategije za njenu upotrebu. Veštačka inteligencija, dronovi i sajber napadi su već sada neizostavni deo modernog ratovanja, a njihova pravilna primena može odlučiti sudbinu budućih konflikata.
