Za razliku od velikog broja državnika, poput predsednika Sjedinjenih Američkih Država, potom premijera Velike Britanije, a na kraju i ovih koji vode našu zemlju i koji su ili prestrogi ili nedovoljno odgovorni prema svom narodu, pojedini, poput kanadskog premijera Džastina Trudoa, svojim stavom i načinom komunikacije sa javnošću, prosto "obaraju s nogu".
U gotovo sve zemlje sveta, uvedene su mere za suzbijanje koronavirusa. I sve su slične. Negde su mere strožije, negde blaže, ali svuda je stanje alarmantno, jer se iz dana u dan gube ljudski životi, ma kakvu strategiju odbrane mi, ljudi, imali.
Ipak, kao i kod svake bolesti ili pretnje bolešću, psiha igra veoma važnu ulogu. Kada je kolektiv, u ovom slučaju svaki narod za sebe, odnosno čitava ljudska vrsta, meta istog napadača, potrebno je ujedinjenje i smirenost, kako bi se došlo do rešenja i prave strategije odbrane.
Međutim, ova taktika je državnicima 21. veka uglavnom nepoznata. Navikli na oružane sukobe, svađe i malverzacije, oni u ovim pandemičnim vremenima, prosto ne umeju da se ponašaju.
Totalno odsustvo taktike, svojstveno je američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji ne mari sa savete i kritike, već „fura po svom.“ Tramp je čak svesno širio lažne vesti o mogućem leku za koronavirus, zbog čega su životi stradali, ali negativne reakcije medicinske struke nisu ga odvratile od daljeg laganja. Kada se setio da uvede vanredno stanje, virus je već duboko zašao u zemlju. Pored svega, njegovi izlivi emocija, vikanje, neretko i fizičko obračunavanje, nisu primer čoveka na kojeg treba da se osloni gotovo 350 miliona ljudi, u ovim kriznim vremenima.
Sa druge strane sveta, imamo predsednika Rusije Vladimira Putina, čija je reč prva i poslednja i koji sluša uglavnom sebe, a za javnost ne mari mnogo. Ni geografski ni politički od njega, nije daleko ni predsednik Kine, Sinđin Ping, čiju su vlast optuživali da je čak krila virus neko vreme, a da su potom novinari i lekari, koji su o koroni govorili, misteriozno nestali.
Kancelarka Nemačke Angela Merkel, vrlo je popularna u svom narodu, ali njene crne prognoze o masovom oboljevanju koje čeka Nemce, narodu se nisu dopale. O merama i diktaturi Viktora Orbana u Mađarskoj ili Redžepa T. Erdogana u Turskoj, suvišno je i govoriti, kada se zna da stanovništvo ovih zemalja napušta svoj dom i odlazi u inostranstvo samo zbog njihovog ophođenja prema ljudima. Posebna priča je Boris Džonson, premijer Velike Britanije, koji se do pre nekoliko nedelja ponašao kao da je koronavirus izmišljotina, a onda se i sam zarazio, pa „napao“ Britance da se zatvore u kuće i konačno izađu iz pabova.
Zbog gotovo apokaliptične situacija u Italiji, videli smo video snimke, na kojima gradonačelnici Italijanskih gradova doslovno vrište na građane jer ne poštuju mere za suzbijanje virusa. Niame, vlast i lokalna i državna je između ostalog kriva, što je virus pokosio zemlju, ali to lidere ne sprečava da svoje sugrađane vređaju, viču na njih i prete im.
Vodeća na Zapadnom Balkanu, po odsustvu lepog ponašanja na vlasti, je definitivno Srbija.
Od političkih lidera u Srbiji, još i pre pojave virusa korona, navikli smo da na građane viču, vređaju, ponižavaju. Uvek je neko drugi kriv za problem u zemlji, a ne aktuelna vlast. Onda se pojavi takozvani nevidljivi neprijatelj i poremeti ceo svet. Ne znamo zašto se to svima nama dešava, nisno sigurni da znamo šta treba da radimo, ali izgleda da smo opet nešto krivi. Naime, predsednik i premijerka Srbije, na konferencijama za štampu menjanju raspoloženje u zavisnosti očigledno od ponašanja građana, ili medija. Čas su ljuti, čas depresivni, pa besni, revoltirani, pa na ivici suza.
U Srbiji, od kada je uveden policijski čas, po čemu je u regionu jedinstvena, a vlasti se osladio, očigledno se lideri vode politikom „zastraši, pa vladaj“. Naime, na svakodnevnim konferencijama za štampu, samo slušamo pretnje:
„Ako ne budete poštovali mere za suzbijanje virusa zatvorićemo vas, produžićemo policijski čas na 24 sata!“ „Ako ne budete poštovali mere, groblja će nam biti mala…“ i tako sve lepše od prethodnog. Odnos između vlasti i naroda Srbije, je odnos između besnog, iskompleksiranog roditelja i deteta koje je zbunjeno, ali zna da nije krivo.
Naravno, zna se ko je uvek kriv – mediji. Odnos mađarske i srpske vlasti prema medijima, je gotovo ista. O pandemiji niko ne sme ni da zucne, osim ako ne dobije zvaničnu informaciju od zvanične, nadležne službe.
Teško je pronaći uzornog lidera neke zemlje. Ipak, na drugom kraju sveta, daleko odavde, postoji jedan, koji možda nije idealan, ali je bar lepo vaspitan i pristojan, uliva poverenje. U pitanju je Džastin Trudo, premijer Kanade. Bez preteranog ispoljavanja emocija, na šta smo mi inače ovde navikli, Trudo se na početku pandemije obratio javnosti u Kanadi, smiren i staložen. Svojom pojavom, stavom, načinom obraćanja uverio je naciju da će sve biti u redu. Njegovo obraćanje je nešto o čemu naši lideri treba da uče na kursevima. Lepo vaspitan govor i smireni ton, recept je za ne izazivanje panike, u vreme kada ona lako može da eksalira. Jedino tako se može pozitivno delovati na psihu građana, kojima malo treba da izmaknu kontroli.
Naime, Trudo je imao tu nesreću da je njegova supruga Sofi Trudo, bila pozitivna na koronavirus, ali oporavila se. Međutim, ni nakon saznanja da mu je žena infcirana, Trudo nije cmizdrio, niti dizao paniku i dramio. Kada se oporavila, saopšitili su to građanima i nastavili da žive.
Naime, na početku pandemje, Trudo je u jednom od svojih obraćanja građanima rekao sledeće:
„Zdravo svima. Pred nama je težak period. Mnogi od vas biće primorani da obustave svoje polsove, a neki će bez istih i ostati. Mnogi od vas brinu zbog plaćanja računa i podizanja dece. Znajte jedno: „Mi vam čuvamo leđa!“ Pripremili smo čitav niz mera za očuvanje ekonomije i privrede. Danas smo odvojili 27 biliona dolara da pomognmo svim Kanađanima koji će se naći u finansijskom problemu. Zajedno sa drugim odvajanjima, budžet za pomoć našem narodu, ukupno iznosi 82 biliona dolara. Ako se razbolite, a nemate osigurnaje ili nemate plaćeno bolovanje, uplaćivaćemo vam novac na svake dve nedelje. Ako imate decu dobijaćete pomoć, a ako vaš poslodavac ne može da vas pusti da odsustvujete sa posla, mi ćemo vam plaćati dok sve ovo traje, kako biste bili na platnom spisku. Za sve beskućnike, pripadnike indijanskih zajednica, mlade radnike, da znate, ovaj plan je za vas! Uradićemo sve da zaštitimo ekonomiju i poslove naših ljudi, a to isto važi i za zdravlje i bezbednost. Brinemo o svim Kanađanima koji se sada nalaze van granica naše zemlje i konstantno ulažemo u naš zdravstveni sistem. Moramo se podržavati međusobno, u ovome smo svi zajedno. Zajedno možemo osigurati da svako dobije podršku koja mu je potrebna. Ovo nije lako vreme, ali biće bolje, a dok se to ne desi, hajde da se fokusiranmo na ono što je sad najvažnije. Brinimo o našim starima, o lekarima, a kad god možete odmarajte i pokušajte da razmišljate pozitivno. Na neko kratko vreme „ovo će biti naše novo normalno“, ali i to je u redu, jer u ovome smo zajedno.“