Bilo je to nekoliko neprijatnih meseci za južnoafričku diplomatiju. Zemlja koja bi htela da bude viđena kao mudri i postojani ambasador pregovaračkog mira u Ukrajini i krstaški šampion nesvrstanog, multipolarnog sveta, uhvaćena je u niz veoma javnih međunarodnih svađa koje su ostavile njenu vlada izgleda zbrkano i neodlučno, a njena valuta tone na nove niske nivoe.
U pitanju su topli odnosi Južne Afrike sa Rusijom – i rastuća percepcija Zapada da je ta zemlja odlučila da podrži Moskvu u njenom ratu protiv Ukrajine, a možda čak i da joj pošalje oružje. Ali da li je ta percepcija pravedna? I šta bi sve to moglo da znači za reputaciju Južne Afrike i njenu sve krhkiju ekonomiju?
„To je noćna mora“, priznao je jedan visoki južnoafrički zvaničnik. Oni su govorili nezvanično u Kejptaunu ove nedelje, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova grupe BRICS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Zapadne diplomate su privatno izrazile duboku frustraciju zbog stava Južne Afrike prema Rusiji i njenih klimavih pokušaja da ispuni svoju samoproglašenu „nepristrasnost“ u odnosu na invaziju Kremlja na Ukrajinu, prenosi BBC.
„Srce vlade je uz Ruse. Nema sumnje u to. Oni veruju da svet izmiče iz ruku Zapada – da su Rusi jači i da će pobediti, i da ulažu u stratešku budućnost, novi svetski poredak“, rekla je Irina Filatova, ruski akademik sa sedištem u Kejptaunu.
Ali drugi ovde tvrde da je Zapad sve pogrešno shvatio i da pogrešno tumači Južnu Afriku i da se brine o tome šta predstavlja oluju u diplomatskoj šoljici.
„Niko ozbiljan unutar južnoafričke vlade ne želi da se udalji od SAD, Velike Britanije i EU. Svi znaju da su ovo izuzetno važni trgovinski partneri. To je samo nered u pogledu vremena i percepcije, a ne u smislu sadržaja“, tvrdi politički analitičar Filani Mthembu.
Pa gde su stvari pošle po zlu?
Prvobitni odgovor Južne Afrike na rusku invaziju bio je poziv Moskvi da „odmah“ povuče svoje snage. Ubrzo nakon toga promenila je pravac, odbila da osudi Kremlj u Ujedinjenim nacijama i usvojila politiku neutralnosti prema sukobu.
Ali taj neutralni stav je od tada potkopan nizom akcija i izjava koje su uznemirile saveznike Ukrajine. Južna Afrika je bila domaćin ruskoj mornarici na vežbama povodom prve godišnjice invazije.
Ona je srdačno pozdravila niz visokih zvaničnika Kremlja, a kasnije je poslala svog načelnika vojske u Moskvu na putovanje „borbene gotovosti“.
A visoki zvaničnici ovde često ponavljaju reči Kremlja o tome kako SAD vode „rat“ i kako Ukrajina naoružana od strane Zapada sada predstavlja pretnju Rusiji.
Zapadna diplomatska frustracija konačno je izbila u javnost na nedavnoj konferenciji za novinare američkog ambasadora Rubena Brigetija.
On je optužio Južnu Afriku da „naoružava Rusiju“ isporukom „oružja i municije“ na ruski brod koji je pristao u dobro čuvanoj mornaričkoj luci u blizini Kejptauna prošlog decembra.
„Uvereni smo da je oružje natovareno na taj brod. Kladio bih se u svoj život u tačnost te tvrdnje“, rekao je ambasador Brigeti, koji je nastavio da ističe mogućnost da bi Amerika mogla da odgovori trgovinskim ograničenjima.
Ambasadorovi komentari izazvali su bes sa mnogih strana u Južnoj Africi, a neki su brzo primetili kolonijalni mentalitet.
„Bio je potpuno van reda. Moramo li se povinovati onome što Amerikanci kažu? Zaista se ne slažem sa tim. Ovo je geopolitička ucena“, rekao je Mavuso Msimang, istaknuti veteran borbe protiv aparthejda. Mnogi Južnoafrikanci se sećaju podrške Moskve oslobodilačkim pokretima širom kontinenta, i favorizuju poteze – koje zastupa grupa BRICS – za višepolarni svet.
Ministar odbrane Južne Afrike Thandi Modise sažeo je frustraciju vlade. Ona je zagrmela samo jednom južnoafričkom slengom, koja učtivo rečeno znači „ništa“, da opiše tačno koliko je oružja Južna Afrika isporučila Rusiji.
Afrički mirovni predlog
Ovde se šaputalo da je američki ambasador možda preuveličao svoj slučaj, ali iako je kasnije pokušao da „ispravi sve pogrešne utiske“, očigledno nije uspeo da se izvini ili povuče svoje tvrdnje. Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa – opkoljen domaćim krizama – igrao je na vremenu pozivajući na nezavisnu istragu o tome šta je, a šta nije, prokrijumčareno ili otpremljeno kroz južnoafričku mornaričku bazu u Sajmons Taunu.
Od tada, u potezu koji bi mogao pomoći da se popravi neutralni status njegove vlade, on je najavio planove za afričku mirovnu delegaciju sa šest predsednika u Moskvi i Kijevu.
„To neće biti šetnja parkom… ali mora da se uradi“, rekao je južnoafrički ministar spoljnih poslova Naledi Pandor lokalnoj radio stanici.
U međuvremenu, opoziciona Demokratska alijansa (DA) optužila je Afrički nacionalni kongres (ANC) da se uvlači u Rusiju samo zato što vladajuća stranka koja je skoro bankrotirala želi da nastavi da da dobija velike donacije Kremlja i njegovih zastupnika.
„Južna Afrika jednostavno ne može biti saučesnik u ratu agresije koji sada rizikuje da potkopa i naše domaće prioritete i međunarodni mir i bezbednost“, ljutio se zvaničnik DA.
Ekonomska cena zbrkane diplomatije Južne Afrike već izgleda visoka. Južnoafrička valuta, rand, naglo je potonula u odnosu na američki dolar, a postoji opravdana zabrinutost da bi strane investicije i spoljnotrgovinski dogovori mogli da trpe.
To su loše vesti za zemlju koja se već bori sa neuspelim energetskim sistemom, hroničnom nezaposlenošću i infrastrukturom koja se urušava.
A Južna Afrika se sada suočava sa još jednom diplomatskom glavoboljom, jer se bori da odluči da li da ostane pri pozivu koji je uputila predsedniku Vladimiru Putinu da poseti Johanesburg u avgustu na samit BRICS-a.
On je predmet međunarodnog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (ICC) zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini. Ako ipak dođe, Južna Afrika bi bila zakonski obavezna da ga uhapsi.
„Ako Putin stigne, mislim da će šok biti ozbiljan. Doći će do apsolutno masivne reakcije od strane Zapada. Valuta bi eksplodirala“, upozorio je tržišni analitičar Peter Attard Montalto, izražavajući zabrinutost da je Južnom Afrikom manipulisala Rusija i nepotrebno antagonizirajući zapadne nacije.
Ali iza kulisa postoje sve veće naznake da Južna Afrika grozničavo traži načine da izbegne da bude domaćin Putinu, možda premeštanjem samita u drugu zemlju, dok nastavlja da žonglira svojom ekonomskom zavisnošću od zapadnih zemalja, sa svojim sve većim vezama sa zemljama BRICS-a.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi