Julija Timošenko je svoj politički progon debelo naplatila

Njujorška advokatska firma Skadden isplatila je bivšoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko 11 miliona dolara da povuče tužbu protiv ove kompanije koju je Timošenko podnela jer je Skadden učestvovao u njenom političkom progonu, piše Njujork tajms.

Poslovanje Skaddena u Ukrajini već je bilo predmet istraga i novčanih penala pošto je ova firma zastupala bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Sporan je bio izveštaj Skaddena koji su Janukovičevi saradnici i saveznici iskoristili da opravdaju maltretman Julije Timošenko koja je tada bila glavna Janukovičeva rivalka. Timošenko je pod optužbama za zloupotrebub funkcije osuđena na zatvorsku kaznu 2011. godine, a međunarodna zajednica osudila je njeno zatvaranje kao politički motivisan čin.

Kada je Janukovičeva vlada pala 2014. godine posle uličnih protesta protiv korupcije i bliskih odnosa vlade sa Moskvom, Timošenko je oslobođena iz zatvora. Tada je počela da kuje plan za povratak, ali i osvetu Janukoviču i onima za koje je smatrala da su sa Janukovičem sarađivali na njenoj političkoj odmazdi.

U intervjuu koji je u decembru 2018. godine dala Njujork tajmsu u Vašingtonu, Timošenko je rekla da je bilo „veoma bolno“ kada je saznala za rad Skaddena „dok je bila u zatvoru i sve posmatrala iz ćelije“.

Ona je tada optužila advokate Skaddena i druge istaknute zapadnjake da su „prali Janukoviča i njegovu vladu“ u zamenu za novac, dodavši da je „šteta što je tako poznata kompanija kao što je Skadden uopšte razmatrala ovaj slučaj“.

„To je prljav, prljav, prljav ugovor“, rekla je Timošenko.

Posle intervjua, sa svojim advokatom Sergejem Vlasenkom koji se i sam proglasio žrtvom Janukovičevog režima, angažovala je advokatsku firmu Reid Collins & Tsai da istraži mogućnost tužbe protiv Skaddena, prema navodima izvora Njujork tajmsa.

Skadden je isplatio najmanje 11 miliona dolara bivšoj premijeri Ukrajine u nagodbi pre nego što je tužba uopšte podneta. Sredstva su prebačena posredstvom firme Reid Collins $ Tsai.

Ipak, navodi o nagodbi su nezvanični i utemeljeni na izvorima upoznatim sa događajima, pošto se ni u kakvim zvaničnim dokumentima Skadden uopšte ne pominje.

U dolumentima koje su Vlasenko i Timošenko podneli ukrajinskoj vladi, poreklo novca se razlikuje. Vlasenko je svojih 5,5 miliona dolara nazvao „stranim prihodom“, dok je Timošenko svoju polovinu sume opisala kao „kompenzaciju za štetu koja joj je nanesena političkom represijom od 2012. do 2014., primljenu u SAD u vansudskom poravnanju“.

Skadden je pre toga isplatio 4,6 miliona dolara za zatvaranje istrage američkog Ministarstva pravde o tome da li je angažman u Ukrajini predstavljao krđenje zakona o stranom lobiranju.

Skadden je kasnije otkrio da je ukupno za svoj rad naplatio više od 5,2 miliona dolara – 4,15 od ukrajinskog oligarha i njegovog američkog lobiste, a 1,1 milion od ukrajinskog Ministarstva pravde.

Vodeći advokat u ovom slučaju bio je izvesni Gregori Krejg, bivši savetnik u Beloj kući u administraciji Baraka Obame. On je prošle godine osuđen zato što je lagao federalne vlasti o poslu koji je obavljao, a Pol Manafort – koji je služio kao Janukovičev politički konsultant i koji je regrutovao Krejga i Skadden da zastupaju ukrajinskog predsednika – služi zatvorsku kaznu od sedam i po godina zbog kršenja zakona o finansiranju i lobiranju dok je radio za Janukoviča.

U spornom izveštaju Skaddena zaključuje se da je suđene Juliji Timošenko predstavljalo kršenje određenog dela njenih prava, ali da je presuda bila zasnovana na dokazima iznesenim na suđenju, kao i da nema dokaza da je krivično gonjenje bilo politički motivisano.

Iako je Skadden uporno branio svoj angažman u Ukrajini, izgleda to više nije opcija posle nagodbe sa Timošenko.

Sud u Kijevu u međuvremenu je, početkom protekle godine, proglasio bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča krivim za izdaju.

Janukovič je napustio zemlju 2014, usled sve većih tenzija u Kijevu zbog sukoba policije i demonstranata koji su tražili približavanje Evropskoj uniji. Bivšem lideru suđeno je za izdaju, saučesništvo u ratu protiv Ukrajine i planiranje promene granica zemlje.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 2013. godine optužio Ukrajinu zbog hapšenja i zatvaranja ulije Timošenko, presudivši da je pritvaranje opozicionarke 2011. godine bilo „proizvoljno i protivzakonito“. Sud je donio presudu da su u hapšenju Timošenko u četiri slučaja ustanovljena kršenja njenih osnovnih ljudskih prava i sloboda, ali da je optužba za loš tretman u zatvoru odbačena.