0
Delegacija afričkih zemalja predvođena predsednikom Južne Afrike Sirilom Ramafosom započela je u petak svoju mirovnu misiju posetom Kijevu. Boravak u glavom gradu Ukrajine, iz kojeg odlaze u Sankt Peterburg na razgovor sa Vladimirom Putinom, obeležile su sirene za vazdušnu opasnost, poseta Buči, ali i nagađanja da li ova delegacija zaista može da napravi iskorak koji ni Kina ni Turska nisu mogle i približi rat kraju.
Delegaciju, koju su prihvatile i Ukrajina i Rusija, pored Južne Afrike čine i lideri Senegala, Zambije, Komorskih ostrva i Egipta. Agencija Rojters objavila je u petak da je imala uvid u dokument koji ova delegacija planira da predloži Putinu i Zelenskom. Prema istim izvorima, afrički lideri mogli bi da predlože niz „mera za izgradnju poverenja“, među kojima su i povlačenje ruskih trupa, uklanjanje taktičkog nuklearnog oružja iz Belorusije, suspenziju naloga Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje protiv Putina i ublažavanje sankcija. Na listi se nalazi i „bezuslovni ugovor o žitu i đubrivu“, navodi Rojters.
Skromni dometi
Analitičari su skloni stavu da će afrička mirova misija imati skromne domete, a motiv za ovakvu inicijativu najčešće vide u globalnom rastu cena hrane i đubriva koje je rat izazvao, a zbog čega je afričko tržište ugroženo.
Mnogljudne afričke zemlje na spisku su najvećih kupaca ruskog i ukrajinskog žita čija je distribucija bila definisana istanbulskim Sporazumom o žitu koji je poslednjih meseci pod znakom pitanja.
Ukrajina je, čini se, vrlo rezervisana prema afričkoj mirovnoj misiji iako je nedeljama unazad pokušavala da dobije podršku zemalja tog kontinenta. Ukrajinski zvaničnici insistiraju da je uslov za bilo kakav mirovni sporazum potpuno povlačenje ruskih snaga i da nema reči o tome da bi Rusija mogla da zadrži neke od teritorija koje su trenutno pod kontrolom ruskih snaga.
Ukrajinski skepticizam proističe iz činjenice da pojedine afričke zemlje imaju bliske odnose sa Rusijom, čak, sumnja se i da je naoružavaju. Reč je prvenstveno o Južnoj Africi čiji je predsednik i ujedno lider afričke delegacije Siril Ramafosa pod lupom i istoka i zapada.
Misteriozni brod u južnoafričkoj bazi
Crv sumnje kada je u pitanju Ramafosa probudio je takozvani „incident Lejdi R“ kada je misteriozni ruski brod pristao u vojnoj luci u blizini Kejptauna krajem 2022. godine. Američki ambasador u Južnoj Africi Ruben Brigeti rekao je 11. maja ove godine da „može da se kladi“ da je Pretorija dostavila oružje Moskvi. Navodno, oružje je utovareno i otpremljeno upravo 8. decembra 2022. na brod „Lejdi R“ – teretni brod ruske kompanije koji je stavljen na listu sankcija SAD ubrzo nakon početka rata u Ukrajini.
Razlozi za prolazak „Lejdi R“ kroz luku Sajmons Taunu nikada nisu do kraja razjašnjeni. Ramafosina vlada dugo se „pravila luda“ kada su u pitanju detalji tog putovanja. Posle višenedeljnog neslaganja, južnoafrička vlada je konačno dala uveravanja da je dotični teret nosio staru rusku municiju namenjenu specijalnim snagama Južne Afrike. Međutim, SAD nisu bile ubeđene da je „Lejdi R“ otišla „praznih ruku“, pa su tvrdile da imaju i dokaz da je teretni brod korišćen za transport vojne opreme za rusku vojsku. Južna Afrika je odbacila te optužbe.
Vojna saradnja sa Kinom i Rusijom
Dva meseca kasnije, dok je svet obeležavao godinu dana od početka invazije na Ukrajini, Južna Afrika je održala zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Kinom. Vežbe nazvane „Mosi“, što znači „dim“ na lokalnom jeziku, dovele su u pitanje samoproglašenu neutralnost Pretorije.
Zatim je 15. maja načelnik vojske Južne Afrike Lorens Mbata posetio Moskvu da bi se sastao sa svojim ruskim kolegom Olegom Saljukovim. U saopštenju ruskog ministarstva odbrane navedeno je da je sastanak usredsređen na jačanje „vojne saradnje i sprovođenje projekata koji treba da poboljšaju borbenu gotovost armija obe zemlje“. To je samo dodatno zabrinulo SAD i evropske zemlje da Južna Afrika aktivno staje na stranu Rusije, uprkos zvanično neutralnom stavu.
Južna Afrika – između zapada i Rusije
Odnosi Južne Afrike sa Rusijom datiraju još iz sovjetske ere, kada je SSSR bio jedan od glavnih pristalica Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelsona Mandele.
„Ovo je ostavilo traga i stari lideri ANC-a, kao što je Siril Ramafosa, smatraju da još uvek duguju određenu dozu lojalnosti jučerašnjem velikom savezniku“, rekao je Anurag Mišra iz Međunarodnog tima za proučavanje bezbednosti u Veroni.
Putin se potrudio da učini sve što je u njegovoj moći ne bi li ojačao ove veze. Na primer, Južna Afrika je jedina afrička zemlja južno od Sahela koju je posetio (2006, 2013. i poslednji put 2018). Rosatom, ruska agencija za atomsku energiju, želi da u toj zemlji izgradi nuklearnu elektranu.
ANC može da ima direktan finansijski interes u održavanju dobrih odnosa sa Moskvom. Ramafosina stranka je optužena da je primala velikodušne donacije od rudarske kompanije u vlasništvu Viktora Vekselberga, ruskog preduzetnika bliskog Putinu.
Međutim, ovakav odnos prema Rusiji, u najmanju ruku pomirljiv, mogao bi skupo da košta i Južnu Afriku.
„Status Južne Afrike na međunarodnoj sceni takođe bi mogao da trpi. Mogućnost da zemlja jednog dana dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, ideja o kojoj se raspravljala poslednjih deset godina, mogla bi da postane mnogo manje verovatna“, smatra Mišra.
Pročitajte još...
Položaj Pretorije mogao bi da ima i ekonomske posledice.
„Koketiranje Južne Afrike sa Moskvom rizikuje milijarde dolara američkog izvoza“, saopštio je Fajnenšel tajms.
Ranije ove nedelje, grupa američkih zakonodavaca poslala je pismo američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu i drugim visokim zvaničnicima, upozoravajući da bi „produbljivanje vojnih odnosa“ Južne Afrike sa Rusijom moglo dovesti do toga da ta zemlja izgubi svoje beneficije prema Zakonu o afričkom rastu i mogućnosti (AGOA), koji nudi bolji pristup tržištu u Sjedinjenim Američkim Državama za podsaharske zemlje koje ispunjavaju uslove.
BONUS VIDEO Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
