0
Ruski diverzanti, koji su početkom nedelje brutalno napali Belgorod, ruski grad koji se nalazi na samoj granici sa Ukrajinom, tokom akcije su koristili najmanje tri vrste moćnog američkog oružja. Iz tog razloga, postavlja se pitanje, kako su ruski partizani uspeli da dođu do njega, obzirom da sve isporuke kontroliše Kijev, koji se više puta nedvosmisleno ograđivao od delovanja ovih militantnih grupa. Moskva tvrdi da je ovo dovoljan dokaz da je poricanje tih veza od strane ukrajinskih zvaničnika velika laž, kao i da ovo otkriće otvara savim novo poglavlje sukoba, koji je već do sada odneo više desetina hiljada života.
Naime, američki Njujork Tajms je objavio da su diverzanti orijentisani protiv Vladimira Putina koristili najmanje tri oklopna vozila američke proizvodnje tokom upada na teritoriju Rusije.
To su vozila poznata kao MRAP, karakteristična po tome što su otporna na mine i služe za zaštitu od zaseda.
Prema nepotvrđenim informacijama, ruske snage su prilikom potiskivanja pripadnika Legije slobodne Rusije i Ruskog dobrovoljačkog korpusa (RDK), koji su preuzeli odgovornost za napade, zaplenili dva takva vozila.
Navodno su se fotografijama hvalili na Telegram kanalima.
MRAP-ovi su prvobitno napravljeni za američke snage u Iraku i Avganistanu, a Sjedinjene Države su poslale nekoliko stotina takvih vozila ukrajinskoj vojsci. Inače, prema poslednjim informacijama, partizani su tokom napada koristili model International MaxxPro, oružje koje zvanična ukrajinska vojska često koristi na frontu.
Na fotografijama, u čiji je posed došao Njujork Tajms, vidi se zaplenjeni MRAP-a, ispred kog stoji ruski vojnik, kao i dva druga vozila koja su zaplenjena u raciji.
Ova zaplena, sporna je iz više razloga. Pre svega zbog toga što bi mogla da bude dokaz toga da su Ukrajinci prekršili jedini uslov koji im je postavila Amerika – da ne koriste oružje koje dobijaju kao vojnu pomoć na teritoriji Rusije.
Iako je umešanost ukrajinske vojske u operaciju još uvek je nejasna, Vašington bi zbog fotografija koje navodno pokazuju da su oklopna vozila koja su im data prešla na rusku teritoriju, mogao da Kijevu „trajno zavrne česmu“.
Takođe, moglo bi da naruši i odnos Ukrajine i ostalih NATO članica.
Pored odnosa sa Zapadom, ova situacija bi mogla i dodatno da eskalira sukob između Ukrajine i Rusije. Naime, Moskva bi mogla da iskoristi ove dokaze i napadne ukrajinske gradove brutalnije nego ikada.
Donekle se to već dogodilo, sa partizanima koji su napali ruski grad. Naime, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su naoružani diverzanti koji su napali Belogorod proterani preko granice u Ukrajinu. Kako tvrde, u toj operaciji je ubijeno najmanje 70 njih.
U saopštenju su naveli i da je prilikom napada povređeno 12 civila, oštećeno 29 porodičnih kuća, a da je jedna žena rođena 1941. godine umrla tokom bega.
Radi se o diverzantskim grupama, sa kojima Ukrajina tvrdi da nikada nije sarađivala. Kijev je više puta naglašavao da nikada nije imao bilo kakvu komunikaciju sa ovim korpusima, iako se u javnosti više puta spekulisalo o tome da ove jedinice sve „diverzantske operacije“ obavljaju po nalogu Kijeva.
Za konkretno ovaj napad, odgovornost su preuzele Legija Slobodne Rusije i RDK.
Pročitajte još:
Legija Slobodne Rusije, koja sebe opisuje kao antikremaljsku miliciju koja želi da oslobodi Rusiju od Vladimira Putina, tvrdi da je prešla granicu i osvojila naselje Kozinka te poslala svoje snage u grad Grajvoron u ruskoj regiji Belgorod. Inače, središte ove militantne grupe se ne nalazi u Rusiji, već u Ukrajini.
U onome što je opisano kao „manifest“, legija se u aprilu prošle godine obavezala da će se boriti za „novu Rusiju“ i da će se otarasiti „diktatorskog režima Putina“.
Kada je reč o RDK-u, korpus se uglavnom sastoji od profesionalnih boraca iz raznih ukrajinskih oružanih formacija sa ruskim pasošima. Formiran je u avgustu 2022. godine od strane ruskih državljana koji su emigrirali u Ukrajinu. Nastrojeni su kranje desničarski.
Članovi se identifikuju kao etnički Rusi i napominju da je njihov korpus formiran prvenstveno na osnovu etničke pripadnosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
