Slovenački premijer Janez Janša pozvao je Evropsku komisiju da u njegovu zemlju pošalje radnu grupu koja će se, kako tvrdi, uveriti da su optužbe da njegova vlada preti novinarima i ugrožava slobodu medija, kao i vladavinu prava "apsurdne".
„Pred Evropskom je unijom niz izazova, a Slovenija se uprkos pandemiji odgovorno priprema na preuzimanje predsedavanja Većem EU-a. Ne želimo da usred tog napornog rada na naš račun idu apsurdne tvrdnje koje može opovrgnuti svako ko bi dan ili dva, uz korektno prevođenje, pratio medijsko i političko događanje u Sloveniji“, naveo je Janša u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, prenosi Hina.
Predložio je da Evropska komisija u njegovu zemlju što pre, u jednoj vrsti fakt-fajnding misije, uputi radnu grupu kako bi se uverila o pravom stanju stvari u Sloveniji, na području demokratije i vladavine prava, nezavisnosti sudstva, slobode i pluralnosti medija.
Janša se na taj potez odlučio nakon što je postupke Janšine vlade prema kritički orijentisanim novinarima kritikovalo više međunarodnih organizacija. Više kritičkih tonova na račun pritiska na medije u Sloveniji došlo je i nakon nedavnog Janšinog verbalnog napada na Lili Bajer novinarku portala Politico.eu, za koju je Janša naveo da je pisala naručene laži o medijskim slobodama u Sloveniji i samocenzuri kod novinara. Kritike je među ostalima uputilo i dvoje potpredsednika Evropske komisije, Vera Jourova i Frans Timermans.
Takve su neutemeljene optužbe na osnovi medijskih zapisa i bez ikakvih dokaza ponavljali i neki portparoli Komisije, tvrdi u pismu slovenački premijer.
Navodi da Slovenija ima teškoće sa vladavinom prava i slobodom medija, ali da su one sasvim suprotne od onoga što se navodi u kritikama na račun njegove vlade. Po njemu one zapravo proizlaze iz „nedovršene tranzicije u medijima, sudstvu i državnoj upravi“, odnosno političkog kontinuiteta sa bivšim sistemom i režimom.
Janša navodi da se vlada koju je vodio u razdoblju 2004-2008. susretala sa sličnim optužbama, pred početak prvog slovenačkog predsedavanja EU-om, kad je nastala peticija koju je potpisalo 571 novinara i novinarki.
„I tada su brojni evropski mediji preuzimali apsurdne tvrdnje da je Janez Janša velika pretnja Evropskoj uniji i to prenosili i stalno ponavljali kao objektivnu istinu, što se kasnije pokazalo pogrešnim“, naveo je Janša, dodavši kako su među potpisnicima bili tada vodeći novinari javnih medijskih servisa.
Janša u pismu navodi da bi se objektivna grupa koja bi ispitala pravo stanje stvari o demokratiji i slobodi medijima trebala pozabaviti i nekim političkim i pravosudnim zlopotrebama i aferama, kao i kršenju načela vladavine prava. Među tim slučajevima spominje i svoje hapšenje i osudu na zatvorsku kaznu zbog korupcijske afere Patria, u jeku tadašnje predizborne kampanje 2014. godine.
Janša je tada bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog navodnog primanja mita od finskog proizvođača oklopnih vozila, ali je kaznu kasnije ukinuo ustavni sud, pa je pušten, a vraćen mu je i poslanički mandat u parlamentu. On je taj slučaj više puta opisao kao montirani proces i rezultat političkog pritiska na slovensko sudstvo, a za parlamentarne izbore te godine navodio da su bili „ukradeni“.
Slovenačka opozicija prošle je nedelje pokušala u parlamentu da formira novu većinu i da sruši vladu premijera Janše, za kojega tvrdi da loše upravlja koronakrizom, da ugrožava vladavinu prava i približava Sloveniju iliberalnim režimima istočnoevropskih zemalja, kao i da vrši pritisak na medije i ugrožava medijske slobode.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: