Slovenci su u nedelju na referendumu velikom većinom odbacili izmene zakona o vodama kojima bi se dopustila gradnja manjih turističkih, sportskih, ugostiteljskih i sličnih objekata, na područjima izvan naselja, uz reke, jezera i morsku obalu.
Protiv rešenja koji je na predlog vlade Janeza Janše prihvatio parlament, glasalo je 86,53 posto birača izašlih na referendum, a „za“ je glasalo 13,47 posto, prema privremenom rezultatu koji je objavilo izborna komisija nakon prebrojanih 97 posto listića.
Postignut je i kvorum po kojemu je rezultat referenduma važeći ako se na njega odzove najmanje 40 posto birača, pa se izmjene zakona o vodama neće primenjivati, što analitičari ocenjuju kao veliki poraz vlade.
Prema još nezvaničnim podacima, na referendum je izašlo 741.377 birača, odnosno 45 posto od ukupnog broja birača, što je izuzetno visok deo učestvovanja na slovenskim referendumima.
Ministar za okoliš i prostor Andrej Vizjak izjavio je nakon objave rezultata da su nevladine organizacije kojima se pridružila opozicija u kampanju za poništenje zakonskih izmena na referendumu ušle predstavivši ga kao ekološku temu, odnosno borbu za čistu pitku vodu i tako ga ‘ideologizirale’, odnosno „kidnapovala“ referendum.
Birači su zato većinom glasali emocionalno, a ne racionalno, utvrdio je Vizjak.
„Bez drame“, napisao je na svom Twitter profilu premijer Janez Janša što je poruka onima koji rezultat referenduma vide kao znak da je njegova vlada bez podrške javnosti i da bi morala odstupiti.
Poznate kako levo vlado, ki je odstopila po izgubljenem referendumu? Od večinskega sistema do družinskega zakonika? Zato brez drame. Ne morete pa sedeti doma in ob teh #MSM monopolih pričakovati čudežev na voliščih. Zato hvala vsem, ki ste glasovali. Kakorkoli. Tako se dela.
— Janez Janša (@JJansaSDS) July 11, 2021
„Poznajete li neku levu vladu koja je dala ostavku zbog referenduma?“, retorički se s ironijom na Twitteru upitao slovenski premijer.
Nevladine organizacije i opozicija tvrdile su da bi izmijenjeni zakon o vodama otvorio prostor za „privatizaciju“ zemljišta uz obalne površine i i ekološki štetnu gradnju na najatraktivnijim prirodnim lokacijama, suprotno javnom interesu, očuvanju prirode, posebno voda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar