"Grin pas" omogućava vakcinisanima da idu na koncerte, u restorane i na sportske događaje. Ali eksperiment Izraela u stvarnom vremenu u životu posle zaključavanja ostavio je mnoga pitanja bez odgovora.
Svoje iskustvo o životu u Izraelu posle vakcinacije i privilegijama koje imaju ljudi koji su primili obe doze vakcine protiv koronavirusa, ispričala je Izabel Keršner, dopisnik Njujork tajmsa iz Jerusalima.
Kada su se svetla prigušila i muzika pokrenula, zvučni talas uzbuđenja provukao se kroz gomilu. Došla sam na fudbalski stadio u Tel Avivu na koncert, izraelske pevačice iračkog i egipatskog porekla, koju je grad pozdravio kao proslavu „povratka kulture“. To je bio prvi nastup uživo kojem sam prisustvovala nakon više od godinu dana. Bio je dostupan samo za 500 vakcinisanih Izraelaca na stadionu koji obično može da primi skoro 30.000 ljudi, ali bilo je čudno i uzbudljivo biti u gomili bilo koje veličine nakon godinu dana isprekidanih zaključavanja.
Publika je držala socijalnu distancu, plasala je u mestu i nosila je maske. Ali atmosfera je bila burna i to je potvrdilo moj status člana nove privilegovane klase: potpuno vakcinisanih.
Mi, grupa koja uključuje više od polovine od devet miliona ljudi u Izraelu, osećamo ukus postpandemijske budućnosti.
Naše članstvo je overeno Grip pasom, dokumentom koji možete preuzeti i nositi u svom teleffonu. Izraelski program vakcinacije je bio izuzetno brz i uspešan.
Poslednjih nedelja novi slučajevi Kovida-19 dramatično su opali, sa vrhunca od 10.000 dnevno u januaru na nekoliko stotina krajem marta. Ekonomija se gotovo u potpunosti otvorila. Kao što je Izrael postao stvarna laboratorija za efikasnost vakcine, sada postaje test za društvo nakon zaključavanja.
Grin pas (zeleni sertifikat) je vaša ulaznica. Onaj ko je poseduje može da ruča u zatvorenim restoranima, da odseda u hotelima, da prisustvuje kulturnim, sportskim i verskim okupljanjima na otvorenom i zatvorenom.
Ti ljudi mogu da idu u teretane, u pozorište, na bazene. Prolećne praznike i Uskrs mogu da proslave u društvu porodice i prijatelja. Lokalne novine i televizijske stanice izveštavaju da će moći se putuje tokom leta i to u Grčku i na Sejšele. Ovaj sistem nije savršen i osim Zelenog sertifikata (propusnice9, na mnogo načina može biti precenjen.
Postoje zabrinjavajuća pitanja o onima koji nisu vakcinisani i burne rasprave koje se vode u stvarnom vremenu – o pravilima i odgovornostima povratka u normalnu.
Štaviše, ne postoji garancija da je ovo zaista početak postpandemijske budućnosti. Bilo koji faktor – kašnjenje u proizvodnji vakcine, pojava nove varijante koja je otporna na vakcine i ogroman broj Izraelaca koji ostaju nevakcinisani mogao bi da bude kamen spoticanja.
Novi svet je takođe naglasio nejednakosti i podele između društava koja imaju više ili manje pristupa vakcini.
Ljudi na Zapadnoj obali i u Gazi još uvek nisu mogli da se vakcinišu. Palestinska kampanja vakcinacije tek započinje sa dozama koje su donirale druge zemlje usred rasprave oko izraelskih zakona i moralnih obaveza za zdravlje ljudi na teritoriji koju zauzima.
Izrael je vakcinisao oko 100.000 Plestinaca koji rade u Izraelu ili u naseljima na Zapadnoj obali, ali mu se zamera da nije učinio više.
Više od 5,2 miliona Izraelaa primilo je najmanje jednu dozu vakcine Fajzer. Oko četiri miliona ljudi ostaje nevakcinisano, od čeka je polovina mlađa od 16 godina, koji još uvek nemaju pravo na primanje vakcine. Stotine hiljada građana koji su se oporavili od koronavirusa, tek su nedavno bili uključeni u program vakcinacije.
Neki se protive da prime vakcinu iz ideolških razloga, dok drugi kažu da su uznemireni i čekaju da vide efekat vakcine na drugima. Ovde se onda postavljaju škakljivo moralna i pravna pitanja.
Da li ljudi koji nisu primili vakcinu imaju pravo da se ponovo žive normlano? Da li je etično diskriminsati ih? Ili je pošteno prisiliti one koji su učinili sve da se zaštite vakcinacijom da dele prostor sa ljudim akoji su odlučili da to ne učine?
Ova pitanja su izbila na površinu kada je istaknuta umetnica u Izraelu najavila svoj nastup u Tel Avivu samo za one koji imaju Grin pas. Mala i glasna grupa aktivaksera optužila ju je za saradnju sa „diskriminatornim sistemom i podržavanje medicinskog eksperimentisanja i prinude“.
Da bi rešila problem i udovoljila osobama mlađim od 16 godia, vlada je dozvolila da se nude brza testiranja kao alternativa Zelenom sertifikatu.
Ali mnogi vlasnici preduzeća, koji su odgovorni za finansiranje ovih mesta za testiranje, smatraju da je ovo nepraktično. Međutim, za razliku od koncerata i fudbalskih utakmica, odlazak na posao za većinu ljudi nije luksuz.
Asitent u školi za decu sa posebnim potrebama u centralnom Izraelu odbila je da se vakciniše, ili kako je poslodavac zahtevao, da umesto toga nedeljno dostavlja negativan kovid test. Škola joj je zabranila pristup poslu uz podršku gradskog veća.
U zemlji koja ima dovoljno doza, prisup vakcini nije problem, rekao je Gil Gan-Mor, direktor jedinice za građanska i socijalna prava u Asocijaciji za građanska grava u Izraelu.
„Svako ko želi može dobiti vakcinu sutra ujutru“, rekao je on.
Ali u nedostaku zakona, poslodavci su sami kreirali svoje politike. Najmanje jedan fakultet oslanjao se na presedan Suda za rad, i zahtevao da se da osoblje i studenti dobiju zelenu propusnicu kako bi pohađali nastavu na kampusu.
U drugom slučaju koji je otišao na sud, ministarstvo zdravlja je želelo da lokalnim vlastima distribuira spiskove nevakcinisanih, kako bi vlasti mogle na primer da indentifikuju nevakcinisane nastavnike koji su se vratili u škole i pokušaju da utiču na njih da se vakcinišu.
Grupe za zaštitu građana tužile su ministarstvo, tvrdeći da se radi o narušavanju privatnosti i da medicinske informacije ne mogu biti adekvatno zaštićene. Predmet je završio pred Vrhovnim sudom.
Čak i tamo gde postoje pravila, ona se ne izvršavaju u potpunosti. Koncert u Tel Avivu je bio prvi i jedini put kada sam morala da pokažem svoj zeleni sertifikat.
Moja porodica je od tada provela vikend u Galileji, gde se doručak služio u zatvorenoj sobi za sve goste, uključujući i nevakcinisanu decu.
Vraćajući se u Jerusalim, kada sam nazvala da rezervišem mestu u svom omiljenom restoranu, pitali su me da li oboje imamo zelene karte. Ali kada smo stigli, nisu tražili da ih vide. Stolovi su postavljeni kao i obično, a ljudi su sedili jedni do drugih za šankom.
Međutim, neki restorani strogo poštuju propise, čak i proveravaju Grin pas na osnovu ličnih karata mušterija. Stanovnica Izraela je za Njujork tajms dodala da oseća olakšanje dok vodi svoj novi život kao vakcinisana osoba.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: