Izrael se bliži kraju prve faze svoje operacije u Gazi i sa njom dolazi dilema.
„Polomite ga, posedujete ga“, upozorio je američki državni sekretar Kolin Pauel predsednika Buša uoči invazije na Irak 2003. godine, citirajući natpise u američkim robnim kućama namenjene kupcima.
Isti princip važi i za Izrael sa severom Gaze. Sporadične borbe se nastavljaju, ali oni efektivno kontrolišu gornju trećinu teritorije i sveobuhvatno su „razbili“ područje koje je bilo mesto za život.
Izrael ima svoje razloge za operaciju koju su pokrenuli. Kaže da je „profesionalno“ koristio artiljeriju i vazdušne napade da zaštiti svoje vojnike i da je krajnja krivica na Hamasu, prenosi Skaj njuz.
Ali u svakom slučaju, Izrael je većinu zone koju sada zauzima „razbio“ u prah, a kopnena ofanziva se nastavlja.
Pa šta radi sa ruševinama koje tinjaju?
Izrael ne izgleda kao da želi da „poseduje“ Gazu. Svoju vojnu kampanju nije pratila nijednom humanitarnom operacijom velikih razmera, iako je dužna da to učini.
Izraelski portparol Mark Regev rekao je za Skaj njuz da nije vreme za to, jer borbe i dalje traju. Ali to izgleda neiskreno.
Jasno je da su sve borbe u severnoj Gazi sve više ograničene i uglavnom ograničene na noćno vreme. Što je još važnije, nema znakova da Izrael priprema takvu humanitarnu misiju.
Regev procenjuje da se milion ljudi sada preselilo na jug na poziv izraelske vojske.
Unutar Gaze dopisnik Skaj njuza Mark Stoun i njegov kamerman Riči Mokler dokumentovali su kako to izgleda.
Bili su svedoci krajnje jadnih scena koje pripadaju drugom veku dok Palestinci staju u red da bi se udaljili od svojih potpuno devastiranih naselja.
Prema podacima Regeva, to ostavlja oko 200.000 ljudi.
Izrael sada kontroiše sever Gaze. Po zakonu ima obaveze prema civilnom stanovništvu čije je domove potpuno razbio. Do sada je uneto 300 litara goriva, kutije medicinske pomoći i nekoliko inkubatora.
To je ovde i sada. Izrael se suočava sa još većom dilemom šta će dalje da radi.
Priča se o povlačenju, ostavljanju arapskih suseda i Zapada da ponovo sastave Gazu. Ali to bi moglo ostaviti teren čistim za povratak Hamasa, kao i svaki put u prošlosti. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu obećao je ovoga puta da će ga uništiti zauvek.
Od toga zavisi njegov politički opstanak.
Snage Hamasa i dalje preovlađuju u dve trećine pojasa Gaze. Ako Izrael ozbiljno misli da iskorenjuje svoju pretnju, moraće da krene za njima. Stvarno? U oblasti koja je već jedna od najgušće naseljenih na Zemlji koja je sada primila još milion ljudi? Čini se nezamislivim, čak i ako misija ostane izraelski ratni cilj.
Ili postoji kuća na pola puta. Ostati unutra, ali samo na severu i ne pritiskati jug.
Netanijahu insistira da će Izrael zadržati kontrolu nad bezbednošću u Gazi, što implicira trajno prisustvo na nekoj vrsti terena.
To će sasvim odgovarati njegovim krajnje desničarskim partnerima u vladi jer još više uništava šanse za održivu palestinsku državu, čemu se oni žestoko protive.
Ali u Vašingtonu administracija Džozefa Bajdena upozorava na bilo šta što se približava ponovnoj okupaciji, jer ugrožava jedinu nadu za mir u regionu, ma koliko daleko, to neuhvatljivo rešenje o dve države.
To žele i potencijalne zemlje donatori čija bi podrška mogla da obnovi Gazu. Oni će zahtevati znake napretka ka miru pre nego što ulože milijarde potrebne za obnovu slomljene Gaze.
Podeljena, uništena Gaza mogla bi zadovoljiti Netanijahuove krajnje desničarske partnere u vladi iz njihovih ideoloških razloga. Ali Bajdenova administracija neće dugo tolerisati taj ishod.
Izrael se oslanja na Ameriku za vojnu pomoć i diplomatsku podršku i ne može sebi priuštiti da otuđuje svoje pokrovitelje na neodređeno vreme.
Netanijahu se oslanja na svoje krajnje desničarske partnere da bi ostao na vlasti.
Pokrovitelji i partneri. Izraelski lider ne može da zadovolji oba i moraće da bira između njih uskoro.