1
Izrael, jedna od tehnološki vodećih država na svetu, na staromodne, ali pametne načine se priprema za mogući masovni napad Irana, kao osvetu za sramotu koju su doživeli kada su Izraelci u Teheranu likvidirali Ismaila Hanijea, političkog vođu Hamasa. Izraelski gradonačelnici već su dobili satelitske telefone, a pomalo zaboravljeni prenosni radio uređaji mogli bi da budu linija spasa, ako stanovnici budu morali da se presele u skloništa.
Prema izvorima izraelskih medija, tamošnje obaveštajne službe u nedelju uveče imale su informacije da Izrael treba da očekuje veliki iranski napad koji će biti pokrenut za nekoliko dana. Istovremeno su iz oružanih snaga (IDF) pokušali da smire paniku i obavestili su javnost da je vojska spremna da odgovori na bilo koju vrstu opasnosti.
Iako Iran ili Hezbolah očekivano nisu dali naznake koji će biti glavni ciljevi ako ipak napadnu, izraelski odbrambeni sistem stavljen je na vitalnu infrastrukturu i komunikacije.
– Mobilna telefonija je kritična u vanrednoj situaciji – rekla je Inbal Mashaš, generalna direktorka Ministarstva komunikacija.
Vlasti pokušavaju da osiguraju normalan rad mobilnih komunikacija čak ako bi došlo do nestanka struje puna 24 sata. Zato su ministrima u vladi, gradskim zvaničnicima i koordinatorima za hitne slučajeve osigurani satelitski telefoni, a SpaceX-ov Starlink uskoro će biti dostupan i omogućavati povezanost u opštinama, rekla je Mashaš.
U prethodnih deset meseci rata, nakon Hamasovog napada 7. oktobra prošle godine, Izraelci su obično morali da provedu samo nekoliko minuta u zamračenim stanovima ili javnim skloništima dok protivvazdušna odbrana ne bi oborila većinu raketa lansiranih iz Gaze ili Libana. Međutim, u slučaju teškog i obimnog napada Irana ili njegovih proksija poput Hezbolaha, protivvazdušna odbrana možda će morati da bude usmerena prvenstveno na zaštitu strateških objekata, dok će civili možda morati da ostanu duže vreme u skloništima čiji debeli zidovi mogu ograničiti normalne mobilne signale. Neke opštine su učinile bežične veze dostupnim u skloništima, ali vlasti distribuiraju i radio uređaje, koji su možda zastareli, ali su učinkoviti jer se programi mogu slušati i u skloništima, prenosi Jutarnji list.
Iako su Izraelci u aprilu bili izloženi napadu projektilima i bespilotnim letelicama iz Irana, a mesecima, redovnim napadima Hamasa s juga i Hezbolaha sa severa, sada se vlasti pripremaju za još jače napade, zbog čega pripremaju zalihe goriva za elektrane ako se poremete redovne isporuke.
– Kupili smo beskonačne količine – rekla je Tamar Fekler, potpredsednica za operacije, logistiku i bezbednost u „Israel Electric Corporationu“ (IEC), najvećem dobavljaču električne energije u državi.
Dodala je i da je posle 7. oktobra i iznenadnog napada Hamasa na Izrael IEC takođe povisio nivo bezbednosti u svim elektranama.
U opasnosti od napada Hezbolaha su i gasne platforme. U slučaju sveobuhvatnog rata na severu Izrael će odlučiti o gašenju na platformi od slučaja do slučaja, iako je malo verovatno da će doći do potpunog zatvaranja, rekao je anonimni izraelski zvaničnik, kog je citirao „Bloomberg“. Ali, čak i kratkotrajni prekid struje mogao bi otežati informisanje izraelske javnosti o situaciji za vreme napada, a to je podstaklo vlasti da postave pomoćne generatore ili litijumske baterije na više od polovine mreža mobilne telefonije u severnom Izraelu, uključujući i lučki grad Haifu. U glavnom gradu Tel Avivu, jarboli su priključeni na generatore obližnjih preduzeća ili opštinskih objekata.
Sada je glavno pitanje hoće li Iran napasti. U Izraelu veruju da hoće pa je „Times of Israel“, na osnovu razgovora s nekoliko visokih pripadnika vojno-obaveštajnog kompleksa, objavio da je trenutna procena Izraela da će Iran pokrenuti napad u roku od nekoliko dana, verovatno pre nego što se u četvrtak održe obnovljeni pregovori o sporazumu o prekidu vatre i taocima.
U izveštaju se navodi da to pitanje izaziva podele unutar Irana. Navodno je predsednik Masud Pezeškijan protiv žestokog uzvrata, dok Revolucionarna garda (IRCG) ženi da pokrene veći napad nego što je to bio slučaj 13. i 14. aprila, kada su stotine bespilotnih letelica i raketa lansirane u prvom napadu Irana na Izrael. Tokom tog napada presretnuti su gotovo svi projektili i bespilotne letelice.
