0
Prvo se čuje udar lansiranih granata s izraelske strane libanske granice prema gerilcima Hezbolaha. Ni pun minut kasnije, detonacija minobacačkih bombi odjeknula je u blizini utvrđenog izraelskog položaja, smeštenog uz ogradu između dve zemlje, Izraela i Libana.
Vojnici se uvlače u betonske bunkere. „Našli smo se pod prilično teškom minobacačkom vatrom duž cele granice“, rekao je izraelski padobranski narednik Ben, koji nije smeo da otkrije svoje prezime. U nedelju u razmeni vatre na izraelskom položaju nije bilo povređenih. Grupa Hezbolah je kasnije objavila da je pucao na niz izraelskih ciljeva duž granice, prenosi Jutarnji list.
Takva paljba događa se najmanje jednom dnevno u blizini položaja Dvornit. Napadi eskaliraju duž cele granice od šokantnog napada Hamasa 7. oktobra na Izrael iz Pojasa Gaze, saveznika Hezbolaha u iranskoj tzv. „Osovini otpora“ protiv Izraela. Radi se daleko najvećem nasilju na granici otkako su izraelske snage izvršile invaziju na južni Liban u ratu protiv Hezbolaha 2006. godine.
Ali, čak i dok Izrael vodi svoj najveći rat u nekoliko decenija u Gazi na jugu, Izraelske odbrambene snage (IDF) kažu da su obavljene pripreme za promenu „odbrambenog stava“ i pokretanje velikog i opsežnog napada na Liban ako diplomatija ne uspe da prekine napade Hezbolaha i obezbedi da ova šiitska grupa, koju podržava Iran, više ne preti poljoprivrednoj regiji Izraela iz koje su evakuisane desetine hiljada ljudi.
„Mislim da postoji prilika za mir ili stabilnost“, rekao je potpukovnik IDF-a Džonatan Konrikus novinarima tokom posete granici u sada uglavnom napuštenom kibucu Roš Hanikra.
„Ako te stvari neće funkcionisati, IDF, kao odbrambene snage države Izrael, moraće da se pobrinu da izraelski civili budu sigurni… IDF je spreman, pripremao se. Načelnik štaba odobrio je planove te ima definisane rasporede pripravnosti… Ako bude potrebno, baš kao što sada demontiramo Hamas u Gazi i obezbedićemo da ne bude vojne pretnje Izraelcima koji žive u južnom Izraelu, ako bude potrebno učinićemo istu stvar protiv Hezbolaha“, poručio je.
Zamenik glavnog sekretara Hezbolaha, Šeih Naim Kasem, prošle nedelje je branio oružanu kampanju protiv Izraela kao dužnost.
„Nećemo da se pokorimo nijednom signalu s bilo koje strane koji govori o dogovoru, slabljenju ili uništenju ove oružane snage“, rekao je Kasem na službenoj medijskoj stranici grupe. „Sila je ta koja nas tera da u svojoj zemlji živimo nezavisno i uzdignute glave, čini nas sposobnima da se suočimo sa izazovima i stanemo na kraj brutalnosti koja raste i širi se“.
Zeleno prostranstvo koje se proteže prema jugu od granice inače je jedno od najproduktivnijih područja u Izraelu. Na njega otpada 70 odsto proizvodnje jaja. Na farmama voća uzgajaju se jabuke, pomorandže, kivi i banane. O farmama u regiji Galileja brinu se penzioneri i tinejdžeri volonteri koji autobusima dolaze na jedan dan, dok se stanovnici sklanjaju u hotele ili kod porodice i prijatelja.
Izrael je napao Liban 1982. godine u „Operaciji Mir za Galileju“ nakon napada palestinskih vojnika. Potpuno se povukao tek 2000. godine. Izraelske snage vratile su se 2006. nakon što je Hezbolah oteo dva vojnika u prekograničnom napadu. Više od 1.000 Libanaca i više od 160 Izraelaca je poginulo u tom jednomesečnom ratu.
Pročitajte još...
Prema odredbama Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN-a, od tada Liban je trebao da bude demilitarizovan od reke Litani do izraelske granice, osim vojnika libanske vojske i 10.000 pripadnika jakih mirovnih snaga UN-a u Libanu.
Reka Litani se nalazi oko 24 kilometra severno od Dvornita, iako je na nekim tačkama do granice tek pet kilometara. „Danas su (odredbe rezolucije) 1701 poništene, pregažene od strane Hezbolaha i nema čak ni ostatka toga na terenu“, rekao je Konrikus, optuživši tu grupu da je pucala s područja blizu položaja UN-a i libanske vojske kako bi privukla izraelsku vatru na njih.
