Izrael je nedavno počeo da sprovodi takozvani buster program, prema kome je treća doza vakcine dostupna građanima koji su stariji od 40 godina. Iako je već dao odlične rezultate, otvorio je i niz pitanja o trajanju zaštite koje vakcina pruža.
Tokom prošle zime, zemlja je uspela da stvori prilično dobar kolektivni imunitet zahvaljujući masovnoj vakcinaciji. Ostatak sveta gledao je u stanovnike Izraela kako se vraćaju normalnom životu, dok je veliki broj zemalja i dalje bio u strogom karantinu.
Izgledalo je kao da se Izrael među prvima oporavio od pandemije koronavirusa i omogućio ukidanje velikog broja kovid mera. Broj novozaraženih u jednom periodu počeo je da pada, te se činilo kao da je masovna vakcinacija urodila plodom.
Međutim, od jula je broj novozaraženih počeo da raste.
Lideri zemlje najavili su da će sa velikom pažnjom pratiti situaciju sa koronavirusom nakon otvaranja škola 1. septembra , naročito jer se sledeće nedelje proslavlja Roš Hašana, jevrejska nova godina. Očekivano je okupljanje velikog broja ljudi u zatvorenim prostorima.
Iako je Izrael nabavio vakcine protiv korone, a stanovnici su to dobro prihvatili i bez pogovora odlazili na imunizaciju, još uvek ima milion ljudi od ukupno devet miliona populacije koji ispunjavaju uslove za vakcinu, a nisu je primili.
Izrael je takođe relativno mlada zemlja, sa oko trećinom stanovništva mlađeg od 14 godina. Vakcinacija mlađih od 12 godina još uvek nije odobrena, te oni ne ulaze u ovu statistiku.
To znači da je uprkos velikom stepenu vakcinacije, samo 60% ukupnog stanovništva potpuno vakcinisano sa dve doze.
Naučnici koji pomno prate podatke veruju da je glavni faktor u skorašnjem porastu slučajeva slabljenje imuniteta na Fajzerovu vakcinu, koja je u početku bila jedina opcija građana Izraela.
Profesor Eran Segal, koji savetuje izraelsku vladu u vezi s kovidom, rekao je da je pet ili šest meseci nakon vakcinacije stepen zaštite samo 30 do 40 odsto, nasuprot 90 odsto zaštite koju vakcina pruža neposredno nakon imunizacije.
„To je ono što pokreće ovaj novi talas“ rekao je Segal.
Uprkos ovom padu, vakcinacija i dalje sprečava razvijenje težih oblika bolesti kod onih koji se zaraze virusom.
Izrael je rešio da reaguje na smanjenje zaštite sprovođenjem kampanje za vakcinaciju, pre svega nudeći treću dozu starijima od 60 godina, a nedavno i onima starijim od 40 godina.
Buster doza starije osobe postala je dostupna pre nešto više od mesec dana, i čini se da su je stanovnici prilično dobro prihvatili.
„Ovo dovodi do značajnog udara na delta soj virusa“, istakao je profesor Segal.
Rani podaci ukazuju na desetostruko povećanje zaštite od infekcije i teške bolesti nakon treće doze, u poređenju sa prve dve.
Doktorka Anat Eka Zohar, koja vodi studiju o buster dozi vakcine, rekla je da tri doze „pružaju visok nivo zaštite, i protiv infekcije i od teške bolesti“. Ovo je, kako ističe, rešenje za suzbijanje trenutnog naleta epidemije.
Postoje žestoke rasprave o tome da li programe za buster dozu treba sprovesti kada postoji veliki broj ljudi širom sveta koji nisu primili ni prvu dozu vakcine. Naučnici nisu sigurni ni da li je ideja o dopuni zaliha vakcina na svakih šest meseci održiva, obzirom na potražnju koja vlada širom sveta.
Iako je prikupljena velika količina dokaza koji pokazuju da su vakcine protiv kovida sigurne i efikasne za skoro sve, još uvek postoje područja koja nisu ispitana Jedno od tih područja je koliko dugo traje imunitet i da li će treća doza pružiti mnogo trajniju zaštitu.
Moguće je da je potreban raspored od tri injekcije, kao u slučaju vakcine protiv hepatitisa B, gde tri doze za većinu imaju manje ili više doživotnu zaštitu.
U najmanju ruku, izraelski buster program mogao bi dati više odgovora na neka od ovih preostalih pitanja.
BONUS VIDEO Kako je nastala vakcina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: