1
U jeku novih tenzija i talasa eskalacije na Bliskom istoku, izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je da će uskoro doći do odluke o sveopštem ratu sa Hezbolahom, pošto su izraelski generali objavili kasno u utorak da su oformili plan za ofanzivu na Liban. Hezbolah je militantna grupa iz Libana, koju podržava Iran. Kada je reč o ljudstvu, logistici i resursima, strahuje se da je Hezbolah mnogo jači od Hamasa. Direktan okršaj Izraela i Hezbolaha mogao bi da dovede do drastične eskalacije na Bliskom istoku i mnogo krvavijeg rata od onog koji se odvija u Gazi.
Do eskalacije retorike došlo je nakon objavljivanja snimaka koji su nastali nakon leta Hezbolahovog drona nad severnim izraelskim gradom Haifom. Pripadnici Hezbolaha objavili su fotografije važnih vojnih lokacija i civilnih naselja.
Emitovanje snimka je naširoko tumačeno kao slabo prikrivena pretnja Hezboaha, koja dolazi u trenucima prekogranične razmene vatre između Izraela i Hezbolaha. Prošle nedelje, severni Izrael bio je na meti najvećeg udara dronovima i raketama Hezbolaha, a sve nakon što su izraelske snage ubile višeg komandanta Hezbolaha.
Nakon pretnji šefa Hezbolaha Sajeda Hasana Nasralaha da će oštetiti luke u Haifi kojima upravljaju kineske i indijske kompanije, Kac je saopštio da se Izrael bliži ključnoj odluci.
„Približavamo se trenutku odluke o promeni pravila igre protiv Hezbolaha i Libana. U sveopštem ratu, Hezbolah će biti uništen, a Liban će biti teško poražen“, poručio je on.
Izraelska vojska (IDF) je kasnije navela da su „operativni planovi za ofanzivu u Libanu odobreni i potvrđeni, a donete su i odluke o nastavku povećanja spremnosti trupa na terenu“.
Najnovija razmena pretnji između dve strane usledila je u trenucima kada SAD i Francuska rade na pregovorima o rešenju neprijateljstava duž južne granice Libana sa Izraelom.
Čini se da snimci Hezbolaha naglašavaju rastuće poteškoće sa kojima se Izrael susreo u suočavanju sa pretnjom dronova od Hezbolaha, uključujući nekoliko incidenata kada izraelski sistemi protivvazdušne odbrane nisu otkrili dolazeće bespilotne letelice, uključujući nedavni napad na grupu izraelskih vojnika u kojem je ubijena jedna osoba.
Stručnjaci su procenili da Hezbolah koristi kombinaciju taktika kako bi izbegao otkrivanje dronova, uključujući letenje nisko i korišćenje više kanala kako bi izbegao tehnologiju ometanja.
Iako je presretnuto oko 150 dronova, drugi su stigli do svojih ciljeva, a izraelski zvaničnici su otkrili da su počeli da troše milione kako bi se suprotstavili pretnji dronovima.
Među prijavljenim planiranim poboljšanjima sistema protivvazdušne odbrane Izraela su nadogradnje sistema Gvozdena kupola, kako bi bio bolje opremljen za suočavanje sa sporijim letećim avionima bez posade, ali i ponovno uvođenje penzionisanog konvencionalnog protivvazdušnog naoružanja, uključujući sistem Vulkan.
Činilo se da je obelodanjivanje snimka tempirano da se poklopi sa posetom američkog izaslanika Amosa Hohštajna Libanu, nakon sastanka sa visokim izraelskim zvaničnicima, uključujući premijera Benjamina Netanjahua dan ranije.
U Bejrutu, Hohštajn je pozvao na „hitnu“ deeskalaciju prekogranične razmene vatre između Hezbolaha i izraelskih snaga koja besni od početka rata u Gazi.
„Sukob između Izraela i Hezbolaha traje dovoljno dugo. U svačijem je interesu da se to reši brzo i diplomatski – to je i ostvarivo i hitno“, naglasio je on.
Uprkos Hohštajnovoj poseti regionu, ima malo dokaza o napretku u naporima da se smanje tenzije na granici između Izraela i Libana.
Imajući u vidu da je finansira Iran, grupa Hezbolah ima duboke veza sa drugim militantnim grupama kao što su Hamas i Islamski džihad.
Grupa predstavlja šiitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (Islamski otpor Libana) je, nakon mnogih gubitaka nanetih Izraelcima, 2000. godine prisililo Izrael na povlačenje.
Pokret je izrastao u organizaciju koja danas ima širok spektar delatnosti, uključujući i radio, televiziju, novine, škole, bolnice, socijalne ustanove, a neki članovi su i u sastavu libanske vlade.
Hezbolah je optužen za velike i krvave akte nasilja u Libanu, a stručnjaci za terorizam ga vide kao pionira samoubilačkih napada.
Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije.
„Hezbolah ima 20.000 boraca, od kojih su mnogi visoko obučeni i dobro naoružani. Ipak, kako piše Gardijan, vojska bi mogla brzo da se uveća, pozivanjem još 30.000 rezervista, iako su u pitanju slabije obučeni članovi“, rekao je analitičar specijalizovan za Hezbolah – Naved Ahmed.
Mnogi komandanti Hezbolaha stekli su iskustvo u bitkama u Siriji, gde je organizacija postavljena ne bi li ojačala režim predsednika zemlje Bašara Al-Asada. Stručnjaci kažu da je Hezbolahovo uporište u južnom Libanu ojačano sistemom bunkera, tunela i podzemnih skladišta.
Ono što je najvažnije, Hezbolah ima ogromne zalihe raketa dugog dometa, koje bi mogle da pogode mete skoro bilo gde u Izraelu, unište osnovnu infrastrukturu, kao i naseljena mesta.
„Oni imaju zalihe projektila, mnogo artiljerijskih granata, dronove dugog dometa. To je veoma vešta i napredna vojna organizacija“, rekao je Ahmed.
Izraelski institut za studije nacionalne bezbednosti (INSS) procenio je da libanski Hezbolah ima između 50.000 i 100.000 boraca, i da su Hezbolahova sredstva za napad „impresivna“. Njihov arsenal uključuje između 150.000 i 200.000 raketa, minobacačkih granata i projektila, od kojih se većina smatra veoma preciznim i destruktivnim.
„Hezbolah ima i Radvan snage, jedinicu komandosa sa borbenim iskustvom iz sukoba u Siriji, koja broji oko 2.500 boraca ili čak više. Pridruživanje ovom borbenom redu je spoljna podrška šiitskih aktivista, uključujući i iz susednih zemalja kao što su Avganistan, Pakistan, Sirija i Irak“, navodi INSS na svom sajtu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Prema procenama baziranim na javnim objavama, Hezbolah ima oko 40.000 raketa tipa „grad“ kratkog dometa od 15 do 20 kilometara, oko 80.000 raketa „fadžr“ 3 i 5, i još nekih raketa srednjeg dometa, do 100 kilometara, kao i oko 30.000 dalekometnih raketa „zelzai“ ili „fatah 110“, koje mogu da dobace između 200 i 300 kilometara.
Navodno poseduju i sofisticirane protivenkovske rakete „kornet“ koje mogu da ispaljujuminobacačke bombe, kao i protizvvadušne rakete SA-17 i SA-22, koje mogu da gađaju brodove i helikoptere.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
