Njegove trupe su nagomilane na granici Gaze i spremne za pokret, ali izraelski politički i vojni lideri su podeljeni oko toga kako, kada i čak, prema sedam visokih vojnih oficira i tri izraelska zvaničnika, da li da uopšte izvrše invaziju. Jedan deo zvaničnika kaže da odlaganje ima za cilj da pregovaračima da više vremena da pokušaju da obezbede oslobađanje više od 200 talaca koje je Hamas zarobio. Ali izraelski zvaničnici, koji su obećali da će uzvratiti Hamasu zbog njegovog brutalnog masakra civila, tek treba da se dogovore o tome kako to da urade.
Neki od njih se brinu da bi invazija mogla da uvuče izraelsku vojsku u nerešivu bitku unutar Gaze. Drugi strahuju od šireg sukoba, sa libanskim Hezbolahom, koja ispaljuje rakete dugog dometa ka izraelskim gradovima.
Takođe se vodi debata da li invaziju izvesti kroz jednu veliku operaciju ili niz manjih, a takođe se postavljaju i pitanja ko bi upravljao Gazom ukoliko bi je Izrael zauzeo.
„Imate kabinet prepun različitih mišljenja“, rekao je Deni Danon, visoki poslanik iz Likuda, desničarske stranke premijera Benjamina Netanjahua.
Izrael je zahvatio haos otkako su teroristi iz Gaze zauzeli deo južnog Izraela, ubivši otprilike 1.400 ljudi, zauzevši više od 20 sela i vojnih baza i nadmašivši najmoćniju vojsku na Bliskom istoku.
Šok od napada uzdrmao je osećaj nepobedivosti kod Izraelaca, probudio sumnju i otvorio debate oko toga kako bi Izrael trebao da odgovori.
Visoki zvaničnici počeli su da govore o uklanjanju Hamasa sa vlasti u enklavi, što je pokrenulo i ideje o kopnenoj operaciji. Ali skoro tri nedelje kasnije, Netanjahuova vlada tek treba da da zeleno svetlo za taj kopneni upad, piše Njujork tajms.
Sjedinjene Američke Države su pozvale Izrael da ne žuri sa kopnenom invazijom, iako obećavaju punu podršku svom savezniku. Ipak, postoji i „domaći“ razlozi zbog odlaganja kopnene invazije. Osim talaca, tu je i neizvesnost oko toga šta bi tačno moglo da znači uništenje Hamasa, društvenog pokreta i vojne sile koja je duboko usađena u društvo Gaze.
Prema rečima izraelskih zvaničnika i stranog diplomate, postoji i zabrinutost oko sudbine talaca i pregovora, uz posredovanje Katara, da se obezbedi oslobađanje barem nekih od njih. Izraelska vlada želi da ostavi više vremena kako bi ti pregovori napredovali.
Postoji spor između vojnog vrha i delova vlade Benjamina Netanjahua o tome šta raditi ukoliko pregovori ne uspeju. Vojno rukovodstvo je već finaliziralo plan invazije, ali Netanjahu je razbesneo više oficire odbijajući da ga potpiše – delom zato što želi jednoglasno odobrenje članova ratnog kabineta koji je formiran nakon napada 7. oktobra, kako se navodi u saopštenju.
Analitičari veruju da je Netanjahu oprezan u pogledu jednostranog davanja zelenog svetla jer, s obzirom na to da je poverenje javnosti u njegovo vođstvo uveliko u padu, strahuje da će biti okrivljen ukoliko operacija ne uspe.
„Postavili smo dva cilja za ovaj rat: da eliminišemo Hamas uništavanjem njegovih vojnih i upravljačkih sposobnosti i da učinimo sve što je u našoj moći da vratimo taoce kući. Spremamo se za kopneni upad. Neću pričati o detaljima“, rekao je Netanjahu.
Unutar vojnog vrha postoji zabrinutost da su ciljevi Izraela nejasni, jer Netanjahu istovremeno traži oslobađanje talaca i uništavanje Hamas. Prvi cilj zahteva pregovore i prilagođavanje rukovodstvu Hamasa, dok drugi podrazumeva njegovo uništenje, kažu pojedini analitičari.
Čini se da je Netanjahu neobično izolovan otkako je Hamas napao Izrael.
„Kažem na najjasniji mogući način – Netanjahu i cela izraelska vlada snose odgovornost za sve ovo što se dogodilo. To je jasno i Netanjahuu“, rekao je ministar vlade iz Netanjahuove stranke, Miki Zohar.
Kako su krenule optužbe, neki saveznici su pokušali da sklone krivicu sa premijera.
Međutim, posledice napada 7. oktobra i sežu daleko izvan lične sudbine Benjamina Netanjahua, piše Njujork tajms.
BONUS VIDEO Vatra i dim viđeni na granici između Izraela i Libana