0
Burne lokalne izbore u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, čini se da je obeležio pad Bakira Izetbegovića u Sarajevu, odnosno Milorada Dodika u Banjaluci.
Posle izbora poznat je gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivukoivić, koji je godinama bio na meti napada Milorada Dodika, kao najžešći rival i opasnost po „tron“, koji mu sada i zvanično pripada. Međutim, prvi čovek Sarajeva, najvažnijeg biračkog mesta u Bosni i Hercegovini, još se ne zna, ali se uveliko priča da će to mesto pripasti Bogiću Bogićeviću.
Pročitajte još:
Iz SDA (Stranka demokratske akcije), kažu da su osvojili 30 opština, čime su potvrdili da su kao stranka malih i ruralnih sredina jer su izgubili Sarajevo, ali i Tuzlu, Zenicu i Bihać. Jedino mesto gde su odneli bizarnu pobedu je Travnik. Naime, na dan izbora preminuo je Mirsad Peco, njihov kandidat za gradonačelnika koji je i pobedio, pa će se, s obzirom na to, tamo izbori ponoviti.
„Ovo nisu tektonske, ali su važne promene“ rekao je čelnik SDA Bakir Izetbegović, pokušavajući poraz u Sarajevu da opiše rečima da su se „svi ujedinili protiv nas“.
U glavnom gradu prva „iznad crte“ bila je koalicija SDP BiH, Naša stranka i Narod i pravda, a kao gradonačelnik (iz redova SDP-a) se pominje nekadašnji BiH član Predsedništva Jugoslavije Bogić Bogićević, koji danas živi u Sloveniji.
Bogić Bogićević je bio član Predsedništva SFRJ od 1989. do 1991. godine i učesnik je istorijske sednice Predsedništva SFRJ koja se održala 12. marta 1991. godine kada je ovaj organ odlučivao o uvođenju vanrednog stanja u SFRJ.
Formalno, vojni vrh je tada predlagao podizanje borbene spremnosti, ali je stvarni cilj bio državni,m udarom uvesti vojnu upravu u Sloveniju i Hrvatsku, pa vojno-političkim merama srušiti političko vođstvo u Bosni i Hercegovini.
Bogićević je glasao protiv toga. Promiloševićevski članovi Predsedništva SFRJ računali su na njegov glas jer je Srbin, ali na njihovo iznenađenje Bogićević je dao glas protiv. Taj je glas prevagnuo, čime je sprečena vojna intervencija JNA. Tada je poručio: „Ja jesam Srbin, ali ne po profesiji“.
Nakon što te 1991. nije digao ruku za predlog Srbije, tačnije Slobodana Miloševića i JNA o uvođenju vanrednog stanja, ušao je u legendu novije istorije ovih prostora.
„Ja jesam Srbin, ali ne po profesiji“ rekao je tada Bogićević, jer su zbog njegove nacionalnosti u Beogradu i Generalštabu mislili da će biti na njihovoj strani. I sada, 30 godina nakon tog značajnog poteza, mogao bi se vratiti na scenu u velikom stilu.
Socijaldemokratska partija BiH, kao jedna od stranaka koje čine koaliciju nazvanu Četvorka, nije imala nijednog kandidata za načelničke pozicije u sarajevskim opšinama, ali je kompromis s ostalim strankama takozvane Četvorke, bio da SDP predloži svog kandidata za gradonačelnika Sarajeva, a njihov prvi i jedini izbor je Bogić Bogićević.
„Nismo razmatrali druge kandidate dok ne dobijemo njegovu potvrdu. Nije ni pristao, ni odbio… Nismo ni razmatrali druge kandidate. Možda je preuranjeno o tome govoriti. Cela procedura izbora gradonačelnika inače je veoma spora“, rekao je za Kliks.ba izvor iz SDP-a.
Bogićević, kako dalje navodi Kliks, ne bi imao problem da prihvati kandidaturu ukoliko mu zdravstvene prilike to budu dozvoljavale.
S obzirom na broj glasova stranaka Četvorke u gradskim opštinama, izvesno je da će upravo taj politički blok biti u poziciji da ima većinu u Gradskom veću, a samim tim i da predloži gradonačelnika.
Milorad Dodik, priznao je da gubitak Banjaluke „nije mali udarac“, ali je dodao i kako je „neko igrao pokvareno na ovim izborima“. Nesrećan je jer je, kaže, toliko učinio za Banjaluku, a sada će morati u opoziciju, i to jednom od svojih retkih skupštinskih oponenata Drašku Stanivukoviću iz Partije demokratskog progresa (PDP), koji doduše u svom pobedničkom govoru nijednom nije spomenuo BiH, već samo Republiku Srpsku.
U RS-u je Milorada Dodika i njegov SNSD napustio dosadašnji koalicijski saveznik Demokratski narodni savez (DNS), koji se na ovim izborima u mnogim sredinama približio SDS-u. Ipak, zbog ovakvog raspleta izbora Dodika već zlurado nazivaju „Laktašenkom“, kao aluziju na beloruskog satrapa i Dodikovo rodno selo. Pohvalio se da ima u rukama 41 opštinu (u nekima poput Mrkonjić Grada njegovi kandidati nisu ni imali suparnike), ali se mora povući i iz drugog grada po veličini u RS-u, Bijeljini, gdje je trijumfirao SDS.
Bolna tačka svih izbora je Srebrenica, gde se vodi mrtva trka između Mladena Grujičića i Alije Tabakovića, ali bi dopisni glasovi mogli presuditi u korist Tabakovića jer su to uglavnom glasovi Bošnjaka.
I na kraju, zanimljiv je slučaj Dragana Čovića i HDZ-a BiH, koji je takođe proglasio svoju pobedu na izborima, ostvarivši neke nove rute – Novi Travnik ili Vareš.
Sada je pitanje koliko će se ovaj trend nastaviti i možemo li zaista govoriti o tome da su nastupile neke značajne promene na političkoj sceni BiH, jer nacionalne stranke će sada naći načina da izvuku pouku. Ali čini se da ipak na površinu promalja i jedna nova generacija, ne samo političara nego i glasača koji, bar u urbanim sredinama nastoje da nađu druga rešenja i da se neće više kačiti uz tri stranke koje se predstavljaju kao „zaštitničke“ pa se u BiH građani više neće na izborima samo vezivati za nacionalne teze i teme.
Fahrudin Radončić, šef SBB-a, na dan izbora najavio je da očekuje „izborne krađe“ i da su najjače stranke sebi osigurale pobede, ali je najavio i da su potrebna nova izborna pravila za parlamentarne izbore 2022. godine. Dodao je kako u „penziju treba da odu porodične dinastije i feudalno-familijarni način vladanja“, što verovatno tišti mnoge u BiH.
Ali izbori su pokazali i da su neke stvari večne te da nečija zvezda nikada ne tamni, koliko god to izazivalo nedoumica i razložnosti – Fikret Abdić Babo i nakon 50 godina izdržljivosti još uvek fascinira stanovnike Velike Kladuše koji su ga i ovoga puta izabrali za lidera svog mesta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
