Zapadni okružni sud u Seulu izdao je nalog u utorak, što je prvi put da se aktuelni južnokorejski predsednik suočio sa hapšenjem, javljaju lokalni mediji.
Jun je smenjen sredinom decembra, suspendujući njegovog predsedničko ovlašćenje dok Ustavni sud razmatra slučaj.
Pored opoziva, protiv Juna se vodi istraga zbog pobune i zloupotrebe moći od strane zajedničkog vladinog istražnog tima. Vlasti su zatražile nalog za hapšenje nakon što je Jun ignorisao tri poziva za ispitivanje, prenosi Glas Amerike.
Junov pravni tim odbio je da sarađuje sa istragom, tvrdeći da bi suđenje za opoziv trebalo da ima prioritet nad bilo kojim krivičnim postupkom.
Nije jasno kada će biti izvršen bilo kakav pokušaj hapšenja niti koliko će vlasti biti agresivne u pokušaju sprovođenja naloga.
Predsednička služba bezbednosti do sada je sprečavala istražitelje da uđu u predsedničku kancelariju ili Junovu službenu rezidenciju radi pretresa koje je odobrio sud, pozivajući se na bezbednosne i vojne razloge.
Predsednici Južne Koreje generalno su imuni od krivičnog gonjenja dok su na funkciji, osim u slučajevima koji uključuju pobunu ili izdaju.
Jun je proglasio vanredno stanje 3. decembra – prvi takav dekret otkako je Južna Koreja postala demokratska 1980-ih – ali su zakonodavci poništili naredbu za nekoliko sati.
Jun je rekao da je proglašenje vanrednog stanja bilo neophodno kako bi se poslala „snažna poruka“ njegovim protivnicima, koje je optužio da su simpatizeri Severne Koreje i opstruiraju njegov plan.
Proces opoziva je takođe ispunjen neizvesnošću. Ustavni sud ima 180 dana da donese odluku o Junovoj smeni, ali s tri upražnjena sudijska mesta, svih šest preostalih sudija moraju jednoglasno da se slože da podrže opoziv.
Napori za imenovanje novih sudija su zaustavljeni, a opozicija preti opozivom uzastopnih vršilaca dužnosti predsednika koji odbijaju da ih odobre, podstičući strah od dugotrajnog političkog zastoja koji je već naštetio ekonomiji Južne Koreje.
Prošle nedelje je vrednost južnokorejskog vona dostigla najniži nivo u 16 godina u odnosu na američki dolar, što je izazvalo zabrinutost zbog viših troškova uvoza energije i povećanja potrošačkih cena.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar