0
Kada se turski birači vrate na birališta za nedelju dana da izaberu predsednika, njihov izbor će izazvati talase širom sveta. Budućnost Turske bi mogla da izgleda veoma različito u zavisnosti od toga ko pobedi – a svet gleda.
Aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je na vlasti dve decenije. On je uspostavio veze i sa Istokom i sa Zapadom, ali njegova sve autoritarnija vladavina dovela je do trvenja sa nekim saveznicima.
Kemal Kiličdaroglu, protivnik opozicije, obećao je da će obnoviti tursku demokratiju i poboljšati ljudska prava. Neki Turci se, međutim, dovode u pitanje da li je Erdogan prisutan na svetskoj sceni i da li je posvećen bezbednosti koji je Erdogan učinio svojim zaštitnim znakom.
Ankete pre prvog kruga izbora 14. maja sugerišu da će glasanje biti fino izbalansirano između njih dvojice. Ali kada su glasački listići prebrojani, Erdogan je prkosio predviđanjima, sa vođstvom koje će sada „teško“ njegov protivnik poništiti, prenosi BBC.
„Turska je zemlja koju sam nekada opisivala kao jednu od naših sving država“, objašnjava Barones Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku. „Ono što se dešava u Turskoj u smislu njene demokratije i njenog mesta u regionu ima ogroman uticaj na Evropu, na Aziju, i naravno na sva globalna pitanja sa kojima se svi borimo. Tako da je zaista važno.“
Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Turska je učvrstila svoju poziciju vrednog diplomatskog posrednika. To je omogućilo neke rane razgovore između zaraćenih nacija, ali je napravilo pravi proboj tek kada se pregovaralo o ključnom dogovoru o žitu koji je omogućio da ukrajinski izvoz teče kroz teško minirano Crno more.
Predsednik Erdogan se takođe ponosi linijama komunikacije koje drži otvorenim sa svima, od premijera Velike Britanije Rišija Sunaka i američkog predsednika Džoa Bajdena do predsednika Rusije Vladimira Putina i Si Đinpinga iz Kine.
„Turska je oduvek imala tu ambiciju da bude deo Zapada“, kaže Evren Balta, profesor međunarodnih odnosa na istanbulskom univerzitetu Oziegin.
„Ovo se nije promenilo u dve decenije vladavine Erdoganove AK Partije“, nastavlja profesor Balta. „Ali međunarodni savezi Turske su se diverzifikovali. Ona je sledila ono što mi zovemo ‘strateška autonomija’, ideju da zemlje mogu biti u savezima sa više od jedne zemlje ili bezbednosnog kišobrana.“
Višestruki odnosi Turske i sposobnost da se njima upravlja, pokazali su se vrednim. Ali slika nije sasvim ružičasta. Uzmimo, na primer, vojnu alijansu NATO-a, gde turske snage čine drugu po veličini armiju. Njeni članovi su se spremno složili da bi dovođenje Finske i Švedske ojačalo bezbednost celog bloka.
Turska je bila jedini glas neslaganja, usporavajući članstvo Finske i nastavljajući da blokira članstvo Švedske. Rečeno je da neće podržati članstvo Švedske sve dok ne izruči desetine članova PKK, kurdske pobunjeničke grupe koja je vodila oružanu borbu protiv Turske od 1984. godine.
Selin Nasi, londonski predstavnik Centra za politiku u Ankari, smatra da bi promena predsednika mogla da bude od pomoći za odnose sa NATO-om.
Gospodin Kiličdaroglu je obećao da će rešiti takozvano pitanje S400 – turska upotreba ruskog odbrambenog raketnog sistema koji su SAD smatrale nekompatibilnim sa svojim programom borbenih aviona F-35. Turski pristup F-35 je uklonjen 2019. godine, ali je opozicija obećala da će preduzeti korake da ga vrati.
„U trenutnim okolnostima, Turska je saveznik, ali je njena lojalnost i posvećenost NATO-u dovedena u pitanje“, kaže Nasi. „Setite se samita G20 na Baliju. Došli smo na ivicu nuklearnog rata. Tamo je održan hitan sastanak i Turska nije pozvana. To je pokazalo dvosmislenu poziciju Turske unutar NATO-a. Da bismo prevazišli ove sumnje i presude, mislim da treba da rešimo pitanje S400, što pre to bolje“.
A tu je i EU. Turska je zvanično priznata kao kandidat za članstvo 1999. godine. Ali proces je zaustavljen 2016. godine, kada je Brisel kritikovao rezultate turske vlade u pogledu ljudskih prava i demokratskih sloboda. Kilicdaroglu i opozicija rekli su da će ponovo dati ponudu da se stvari ponovo pokrenu. Ali da li je to uopšte izvodljiv cilj?
Ilnur Čevik, glavni savetnik predsednika Erdogana, ne misli tako. On kaže da opozicioni lider „halucinira“.
„EU nam uvek postavlja kamen spoticanja na putu da postanemo punopravni član. Gospodin Kiličdaroglu kaže nakon što je došao na vlast da će za tri meseca stvoriti okruženje da bi Evropska unija dozvolila Turcima bezvizni režim, što je tovar budalaštine“, dodao je.
Faik Tunai je poetičan u svom odgovoru na to. On je zamenik predsednika Demokratske stranke, jedan od članova opozicionog saveza Kiličdaroglua.
„Odnos između EU i Turske definisao bih kao nemoguću ljubavnu priču“, kaže on. „Naravno, Turska je napravila mnogo grešaka. Nije završila domaći zadatak koji je dala EU: sloboda, demokratija, ljudska prava ili bilo koja druga pitanja. Ali ako Turska može 100 odsto da uhvati standarde EU aspektima, onda nije važno biti član EU, niti bilo šta drugo“.
PROČITAJTE JOŠ:
Od prvog kruga glasanja, status 3,6 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj – brojka koju je dala Agencija UN za izbeglice – postao je ključno pitanje.
U prvobitnoj kampanji, obe strane su obećale da će vratiti što više sirijskih izbeglica kući u roku od nekoliko nedelja od predsedničkih izbora. Ali kako se drugi krug bliži, to se iskristalisalo u ključnu temu diskusije, pri čemu se svaki čovek bori da bude najtvrdokorniji na tu temu. To je zabrinjavajući trenutak za Sirijce, koji se plaše da će biti vraćeni u zemlju koja za mnoge još uvek nije bezbedna. To bi moglo da izazove glavobolju i širem svetu, koji bi morao da im izađe u susret ako Turska prekine svoju podršku.
Istorija Turske o pravima i slobodama i dalje komplikuje odnos zemlje sa Zapadom. Ako opozicija pobedi, ona insistira da bi to poboljšalo stvari, a obećanje da će se vratiti demokratiji bila je jedna od ključnih poruka kampanje.
„Ako pod drugačijom vladom vidimo bilo kakvo poboljšanje demokratskih prava i slobode izražavanja, to bi poboljšalo imidž Turske u međunarodnoj areni“, kaže Selin Nasi iz Centra za politiku u Ankari. „Pobeda Erdogana bi takođe značila da će politički zatvorenici ostati u zatvoru“.
Turski birači se suočavaju sa oštrim izborom. Nema sumnje da su domaća pitanja, kao što je ekonomija koja je u problemu, u prvim su redovima većine dok se glasa. Mesto Turske u svetu može se nekom činiti kao manje važno pitanje, ali pravac kojim će se kretati njen sledeći lider definisaće buduću stabilnost i uspeh zemlje decenijama.
BONUS VIDEO: Obraćanje Erdogana sa balkona pristalicama posle proglašenja preliminarnih rezultata izbora
