1
Hrvatski Sabor doneo je, nakon najave premijera i lidera HDZ-a Andreja Plenkovića, odluku o raspuštanju 15. maja, nakon čega je predsednik Hrvatske Zoran Milanović raspisao parlamentarne izbore za 5. jul. Jedino je izvesno da su ovi izbori prilično neizvesni, a jednako veliko pitanje kao i ko će odneti pobedu je šta će biti posle i kako će biti formirana nova hrvatska vlada.
Pošto su prethodni redovni parlamentarni izbori u Hrvatskoj održani u septembru 2016, ove godine nije o reč o vanrednim, već o nešto ranijim izborima u izbornoj godini. Odluka o održavanju izbora u julu umesto u septembru leži u povoljnoj epidemiološkoj situaciji, ali iako je procena da je održavanje izbora u ovim uslovima bezbedno, sitaucija u Hrvatskoj se kao i u regionu sada ponovo pogoršava i izvesno je jedino da niko ne može da garantuje kako će epidemiološka situacija izgledati u narednim danima i nedeljama.
Važnu ulogu igra i trenutno stanje u ekonomiji; hrvatska privreda umnogome zavisi od turizma, a pošto se najveći pad očekuje tokom leta, prave posledice neuspele turističke sezone osetiće se tek najesen. U tom smislu, odluka o izlasku na izbore u trenutku kada vladajuća HDZ ima relativno visok rejting deluje prilično proračunato i racionalno jer će raspoloženje birača u septembru daleko više određivati ekonomska situacija nego što je to sada slučaj kada HDZ još uvek može da se vozi na činjenicu da je dobro vodio krizu.
U prilog činjenici da su ovi parlamentarni izbori u Hrvatskoj najneizvesniji do sada, govori i podatak da je republičkoj izbornoj komisiji predato čak 192 liste, na kojima se nalazi 2.669 kandidata. Srpsku manjinu će na njima ponovo predstavljati Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS), koja u još uvek aktuelnom sazivu Sabora ima tri svoja poslanika.
Pre nego što je u Zadru održan Adria Tour na kojem ne samo da su se zarazili sportisti, već je i hrvatski premijer Andrej Plenković bio u kontaktu sa sprskim teniserom Novakom Đokovićem koji je kasnije testiran pozitivno, politički analitičari su mahom smatrali da su šanse HDZ-a na predstojećim izborima za relativnu pobedu velike.
HDZ je, kako je za Nova.rs tada rekao politički analitičar i profesor Žarko Puhovski, vodio Hrvatsku u razdoblju ekonomskog napretka i to je ostalo zabeleženo u kolektivnoj svesti građana, a u aktuelnoj krizi HDZ se pozicionirao kao stranka iza Nacionalnog štaba za civilnu zaštitu koji je upravljao pandemijom.
Ipak, Plenkoviću izvesno ne ide naruku odbijanje da se samoizoluje posle susreta sa Đokovićem; iako tvrdi da nije bilo direktnog kontakta, fotografije koje su preneli mediji jasno pokazuju da jeste i da bi Plenković trebalo da je u izolaciji uprkos negativnom testu – pogotovo u trenutku kada Hrvatska posle više uzastopnih dana bez ijednog slučaja sada beleži porast broja novozaraženih.
Plenković je čak, kako su preneli hrvatski mediji, ovih dana govorio o tome kako su izbori „već mogli da budu iza nas“ i da je o datumu odlučio predsednik Zoran Milanović, mada je zaboravio da pomene da je upravo vlada na čelu sa HDZ forsirala izbore na leto jer je, kako je Plenković objasnio, intenzitet respiratornih bolesti najniži u letnjim mesecima.
Plenković smatra i da nema razloga za obustavu predizborne kampanje jer je zdravstveni sistem Hrvatske sposoban da se nosi s koronavirusom.
SDP, ipak, ne deli ovaj stav. Predsednik ove stranke Davor Bernardić rekao je da je HDZ gurnuo Hrvatsku u izbore očekujući politički profit od koronakrize i da tako svesno rizikuje živote građana. Iako je HDZ računao sa tim da će profitirati na popularnosti ministra zdravlja Vilija Beroša i drugih članova tzv. Stožera, očigledno da Plenković sada mora da se pravda da porast broja slučajeva „nije nešto dramatično“, ali je pitanje koliko će građani Hrvatske u to poverovati.
Upravo bi insistitanje na izborima u julu – iako je prvobitna računica sa obrazloženjem da za drugi talas najesen Hrvatska treba da ima „legitimitet i stabilnu vlast i institucije“ kako bi mogla da se sa njim izbori bila sasvim validna – moglo da HDZ košta podrške.
„Požurili su s izborima da bi politički profitirali na relativno uspešnom odgovoru Hrvatske na epidemiju, to je definitivno bio glavni motiv, ali im se ta odluka sada, čini mi se, vraća kao bumerang“, rekao je za Nova.rs Ivica Đikić, novinar i kolumnista hrvatskih Novosti. „Desetak dana pre izbora u Hrvatskoj je više od 50 zaraženih i u finišu kampanje očigledno će se opet raspravljati o virusu, merama i karantinu. Hteli su da na tome poentiraju, ali će im se izgleda dogoditi suprotno.“
Pročitaj i:
HRT je sinoć objavio prvi deo istraživanja agencije Promocija plus po izbornim jedinicama. Pušteni su rezultati prema kojima SDP dobija više mandata od HDZ-a, a naročito dobro stoji i Domovinski pokret Miroslava Škore.
„HDZ će uzeti oko 50 mandata, a u kombinaciji sa Škorom doći još teže do parlamentarne većine“, rekao je Đikić. „Nije sporno da će koalicija Restart biti relativan pobednik, ali tek nakon izbora nastupiće prava neizvesnost – ko će sastaviti vladu i oformiti parlamentarnu većinu.“
U istim anketama koje pokazuju da će SDP uzeti više mandata – na osnovu istraživanja u 6 od 10 izbornih jednica – vide se neke zanimljive činjenice; na primer, da je u odnosu na rezultate prošlih parlamentarnih izbora, SDP u postocima uspeo da padne više od HDZ-a.
Ipak, Đikić smatra da to činjenica da će SPD imati procentualno manju podršku nego na poslednjim izborima pre četiri godine nije relevantan faktor u trenutnim dešavanjima jer su se okolnosti na političkoj sceni značajno promenile otad.
„To što će SDP uzeti više mandata od HDZ-a svejedno ne garantuje SDP-u da će formirati vladu i isto važi i za HDZ ukoliko nekim slučajem odnese relativnu pobedu“, istakao je Đikić.
Da je od toga ko će dobiti najviše glasova na parlamentarnim izborima važnije pitanje ko će sastaviti vlast smatra i novinar iz Hrvatske Goran Borković.
„Sasvim sigurno niko neće imati dovoljno poslanika za većinu – ni SDP-ova ni HDZ-ova koalicija – pa je pitanje ko će iskoristiti tzv. koalicijski potencijal“, rekao je Borković za Nova.rs i istakao da se nameću dva scenarija.
„Prvi je velika koalicija između te dve partije, a drugi koalicija HDZ-a sa ultrakonzervativnim Domovinskim pokretom Mirsolava Škore“, naveo je Borković. „Ova druga bi bila pogubna za hrvatsku i bratila bi je u vreme Tomislava Karamarka, što bi ionako krhke civilizacijske vrednosti dodatno unazadilo.“
Kada je reč o tome da li je HDZ pogrešio sa forsiranjem izbora, Borković ističe da raspisivanje izbora u principu nije bila greška – raspisali su ih na vreme, predsednik Milanović im nije pravio problem, niti bi mogao i da je hteo.
„Ideja da Hrvatska sama može bilo šta da radikalno preokrene u svojoj ekonomskoj politici jednaka je mogućnosti da Srbija sama razreši status Kosova“, naveo je Borković. „A sve zajedno s koronavirusom nema previše veze.“
Borković je istakao i primer zelene levice koja će sasvim sigurno ući u Sabor i poremetetiti ustaljene odnose HDZ-SDP i neke treće, uglavnom desne, opcije; neće imati mnogo poslanika, ali će, smatra Borković, razdrmati debelu ustajalu političku scenu.
„Osim njih, ništa se dobro i novo ne nudi, pa se – kako očajnički – moramo uzdati u HDZ-ovu glasačku mašineriju. Iskreno me strah ako se vlasti na bilo koji način dohvate ti ‘škoristi’ iza kojih stoje ne samo nazadne ideje, nego i krajnje sumnjiv kapital. Hrvatska očajnički zavisi od turizma od kojeg dolazi gotovo svaka peta zarađena kuna. Umesto toga, dolaziće svaka dvadeseta“, rekao je Borković. „Iskreno mestrah kako će Hrvatska izgledati iduće godine i tu je koronavirus samo ogolio ono čega smo odavno svesni.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
