1
Svake godine na stotine severnokorejskih izbeglica, koji su se nastanili na Jugu, šalju preko potreban novac onima koji su ostali u domovini. Međutim, to postaje sve rizičnije, jer obe zemlje sve više suzbijaju ilegalne transfere novca. "To je kao špijunski film. Ljudi rizikuju svoj život", kaže Hvang Ji-sung, koji je više od deset godina bio broker u Južnoj Koreji. Kao izbeglica, on zna koliko je slanje novca složen i težak zadatak - zahteva tajnu mrežu brokera i kurira širom Južne i Severne Koreje i Kine. Tajni pozivi pomoću švercovanih kineskih telefona obavljaju se na udaljenim lokacijama i koriste se kodna imena. Ulozi su neverovatno visoki, jer ako neko bude uhvaćen, sledi jeziva kazna.
Severnokorejci rizikuju da budu poslati u stravične političke zatvorske logore, poznate kao „kvan-li-so“, gde je tokom godina umrlo stotine hiljada ljudi. Istraživanje Centra za ljudska prava Severne Koreje iz 2023. godine, koje je anketiralo oko 400 severnokorejskih uzbeglica, pokazalo je da je oko 63 odsto prenelo novac svojim porodicama na severu, piše BBC.
Ali od 2020. godine, severnokorejski lider Kim Džong Un pojačao je kontrolu i kazne kako bi zaustavio priliv novca.
„Broj brokera u Severnoj Koreji opao je za više od 70 odsto u poređenju sa pre nekoliko godina“, kaže Jo So-ion, Hvangova supruga, koja je, takođe, broker. I Južna Koreja zabranjuje takve transfere, ali u prošlosti su vlasti uglavnom „gledale kroz prste“. Međutim, sada se to menja.
Prošlog aprila, u Hvangovu kuću u blizini Seula, upala su četiri policajca, pod optužbom da su prekršili Zakon o deviznim transakcijama. Pošto je bankovni račun koji je korišćen za slanje novca u Severnu Koreju bio na suprugino ime, ona se sada suočava sa optužbama. Pod istragom je i najmanje sedam drugih brokera.
Intervjui sa brokerima pred kamerama su retki, ali Jo je odlučila da razgovara sa BBC-jem delom zato što želi da obelodani svoj slučaj. Južnokorejske vlasti su rekle Hvangu da svaki transfer novca u Severnu Koreju treba da se vrši putem „legitimne banke“. Hvang ističe da ne postoji institucija koja može legalno da prima novac u Severnoj Koreji, pošto su dve Koreje tehnički još uvek u sukobu, a odnosi se dodatno pogoršavaju otkako je Sever digao u vazduh zajedničku kancelariju za vezu sa Jugom 2020.
Ovi nezakoniti prekogranični transferi gotovine počinju telefonskim razgovorom između izbeglica na Jugu i njihovih porodica na Severu – što je omogućeno prilivom krijumčarenih kineskih telefona u pogranične provincije koji se mogu uključiti u kineske telekom mreže. Pozive omogućavaju brokeri u Severnoj Koreji koji moraju da putuju na velike udaljenosti, a ponekad čak i moraju da odu i na planine ne bi li organizovali takve pozive.
Posle nekoliko sati čekanja, mreža je uspostavljena. Međutim, razgovor mora biti kratak kako Ministarstvo državne bezbednosti ne bi ušlo pozivu u trag. Izbeglica zatim uplaćuje depozit na kineski račun preko brokera u Južnoj Koreji. To je, takođe, rizično, jer i Kina prati tok strane valute. Na kineskim brokerima je da donesu novac u Severnu Koreju.
„Novac dostavljaju ljudi koji ne poznaju porodice, a ni ne bi trebalo, jer su njihovi životi u pitanju“, kaže Kim Jin Sek, koji je radio kao kurir u Severnoj Koreji pre nego što je pobegao iz zemlje 2013. godine. U ovom tekstu koristi pseudonim.
Brokeri moraju da koriste pseudonime i kreiraju šifre kako bi dali znak da je trenutak bezbedan da porodice dobiju novčana sredstva. Hvang, koji ima oko 800 klijenata, kaže da je naišao na porodice koje su odbile novac, uglavnom zbog straha. Kada novac bude isporučen, brokeri uzimaju oko 50 odsto.
„Severnokorejski brokeri rizikuju svoje živote da bi zaradili između 500 ili 600.000 vona po transferu“, kaže Hvang. Po današnjem kursu, to je oko 375, 450 dolara. Sada, ako vas pronađu i uhapse, a potom osude, suočavate se sa 15 godina zatvora. Ako budete osuđeni za špijunažu, bićete poslati u kvan-li-so“, rekao je on.
Hvang je za BBC pokazao svedočenje Severnokorejaca koji su primali novac putem brokera.
„Svaki dan sam umirala od gladi i jela travu“, viče jedna starica, ruku natečenih od traženja hrane u šumi. Na istom snimku druga žena dodaje: „Ovde je toliko teško da ne znam kako da ti zahvalim“.
Neke izbeglice su ostavile svoje roditelje i decu i žele da pomognu svojim porodicama kod kuće. Oko milion vona je dovoljno za tročlanu porodicu za godinu dana. Pre mnogo godina, Severnokorejci su kreirali izraz „Halasan stablo“ za ljude koji dobijaju pomoć od izbeglica, kaže Hvang. Halasan se odnosi na planinu Hala, poznati vulkan na ostrvu Jeju u Južnoj Koreji.
„Osoba iz porodice Halasana smatra se najpoželjnijim supružnikom, čak i boljim od članova Komunističke partije“, kaže on.
Južna Koreja je počela da se obračunava sa brokerima, ali razlog za to još nije poznat. Advokat Park Von Jeon, koji je pružao pravnu podršku izbeglima, veruje da je bi preterana revnost mogla da bude faktor, jer je moć da se istraže slučajevi nacionalne bezbednosti, kao što je špijunaža, Nacionalna obaveštajna služba prebacila na policiju.
Pod sve većim pritiskom obe korejske vlade, ova „slamka spasa“ za porodice severnokorejskih izbeglica mogla bi da bude prekinuta. Hvang je spreman da ide i na Vrhovni suda ukoliko njena supruga bude osuđena.
Pročitajte još...
1
0
0
Prema njegovim rečima, Kim Džong Un veruje da izbeglice kao što je on neće prestati da šalju novac svojim najmilijima, iako korejske vlasti žele u tome da ih spreče. Hvang poručuje da će, ako bude morao, lično otputovati u Kinu da isporuči novac porodici.
„Dovoljno je to što više neću videti svoju decu, ali bar želim da (deca) imaju dobar život. Novac ćemo slati bez obzira na sve“, kaže on.
Hvang je u Južnoj Koreji vozač kamiona, gde provodi po pet dana.
Štedi koliko god je moguće da bi godišnje svojoj ženi i dvojici sinova mogao da pošalje četiri miliona vona na Sever.