0
Noć pre Prigožinove pobune, šef paravojne formacije Vagner okrivio je rusko Ministarstvo odbrane za napad na njegove borce, iako nije izneo nikakve dokaze koji bi podržali te tvrdnje. Prigožin je posebno izdvojio ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, nazvavši ga "kukavicom" i "stvorenjem koje treba zaustaviti".
Neposredno pre nego što je Prigožin zaustavio „puč“, otkrilo se da pregovore vodi predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. Prema zvaničnim predstavnicima Minska, očigledno je on bio taj koji je konačno ubedio Prigožina da se povuče. To je potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, iako Prigožin lično, još ništa nije komentarisao. Prema Peskovu, Prigožin će „otići u Belorusiju“, a Rusija će odustati od krivičnog postupka protiv njega. Međutim, još nije jasno šta tačno čeka Prigožina kada stigne u Belorusiju.
Prema nezavisnom ruskom mediju Meduza, kako je rekao jedan od bliskih Kremlju, ruske vlasti su počele pregovore sa Prigožinom u petak, 23. juna, kada je on najavio početak svog „marša pravde“.
Vojno rukovodstvo, zaposleni u Kremlju i vladini zvaničnici pokušali su da pregovaraju sa Prigožinom – iako je bilo teško tačno da se zna o čemu bi uopšte trebalo da se pregovara, s obzirom na njegove postupke.
„Zahtevi Prigožina bili su nejasni i čudni. Želeo je da Šojgu ode, želeo je autonomiju nad Vagnerovim poslovima i više sredstava. Međutim, posle oružane pobune, više nije bilo mesta u sistemu za Prigožina. U svakom slučaju, on bi završio u gorem položaju, čak i ako bi garantovali da će biti bezbedan i da će Vagnerova grupa biti sačuvana u nekom svojstvu. Nije hteo ništa da izgubi“, rekao je izvor.
Meduza je ranije objavila da se Kremlj prvo nadao da će situaciju rešiti „relativno mirnim putem“, ali da nije uspeo da postigne dogovor sa Prigožinom. Kremlj je tada naredio ruskim guvernerima i političarima da javno osude Prigožinove postupke i proglase ga „izdajnikom“. Putin se obratio na nacionalnoj televiziji, nazvao Prigožina „izdajnikom“ i osudio ga. Rekao je da je njegova pobuna „ubod nožem u leđa“. To kao da je isključilo mogućnost mirnog rešenja.
Odmah je stigao i Prigožinov odgovor, koji je rekao da je „predsednik duboko pogrešio“. Dodao je da se „niko neće predati na zahtev predsednika, Federalne službe bezbednosti ili bilo koga drugog“. U tom trenutku, Vagnerovi borci već su zauzeli Rostov na Donu i bili su na putu za Moskvu.
Prema izvorima Meduze, do sredine dana 24. juna, Prigožin je pokušao sam da kontaktira Kremlj. Navodno je čak „pokušao da pozove Putina, ali predsednik nije želeo da razgovara sa njim“.
Izvori portala veruju da je Prigožin verovatno shvatio da je „otišao predaleko“ i da su „izgledi da njegova kolona nastavi da napreduje bili slabi“. U tom trenutku njegovi borci su se već približavali reci Oki, gde su ruska vojska i Nacionalna garda postavile svoju prvu liniju odbrane. Uprkos Prigožinovim tvrdnjama da je „pola vojske“ spremno da mu se pridruži, Vagner u prvim satima ustanka nije dobio dodatnu podršku vojnika.
Kremlj je najverovatnije shvatio da su se Prigožinovi proračuni promenili, a onda je odlučio da izbegne „krvavi sukob“ sa Vagnerom. U poslednjoj rundi pregovora navodno su učestvovali šef kabineta Kremlja Anton Vaino, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev i ruski ambasador u Belorusiji Boris Grizlov, dok je Lukašenko preuzeo glavnu ulogu. Prema jednom izvoru bliskom Kremlju, Prigožin je insistirao na tome da pregovori uključuju najviše zvaničnike.
„Prigožinu je bila potrebna treća strana od poverenja da bi sačuvao obraz. Tada je na scenu izašao Lukašenko. On uživa u publicitetu, zato je i pristao. On zna kako da iskoristi publicitet i postane onaj koji ‘spasava Rsuiju od krvoprolića ili, još gore, potencijalnog građanskog rata'“, rekao je izvor Meduze.
Izvori Meduze dodaju da je Prigožin na kraju izgubio u pobuni.
„Proteran je iz Rusije i predsednik mu to neće oprostiti“, objasnio je jedan izvor. Iako tačni detalji o Prigožinovoj budućnosti tek treba da budu razmatrani, on „neće imati istu vrstu uticaja i resursa kao ranije“.
Možda će se promeniti osoblje u ruskom Ministarstvu odbrane, „iako bi to bilo zbog unutrašnjih problema ministarstva, a ne zbog Prigožinovih zahteva“.
Na početku pobune, ruski general Sergej Surovikin snimio je video u kojem je pozvao Vagnerove vojnike da odstupe i „mirno reše problem“. General-potpukovnik Vladimir Aleksejev takođe je Prigožinov potez nazvao „ubodom u leđa“ i „pokušajem državnog udara“.
U toku nekoliko sati, Prigožin se sastao sa Aleksejevim i zamenikom ministra odbrane Junus-bekom Jevkurovim u štabu Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu. Prigožin im je rekao da će krenuti prema Moskvi i da će krenuti za načelnikom Generalštaba, Valerijom Gerasimovim i ministrom Sergejem Šojguom. Ni Šojgu ni Gerasimov nisu komentarisali Prigožinovu pobunu, a takođe je nejasno i gde su se tačno nalazili dok su se događaji odvijali.
Još jedan izvor Meduze blizak ruskom rukovodstvu sumnja da će u skorije vreme doći do kadrovskih promena u Ministarstvu odbrane, navodeći da se „Putin gotovo nikada ne povlači pod pritiskom“.
Pročitajte još...
0
0
6
Izvori Meduze smatraju da pobuna slabi Putinovu poziciju.
„Nije mogao da se spusti na nivo Prigožina, ali ga nigde nije bilo posle jučerašnjeg nacionalnog obraćanja. On je prvi koji komanduje i preuzima kontrolu kada je potrebno. Ne bi trebalo da Lukašenku da glavnu ulogu i da dozvoli ruskim bezbednosnim zvaničnicima da vode pregovore“, rekli su izvori.
Dok je Prigožin vodio svoju vojsku ka Moskvi, Putin je, prema rečima Peskova, bio u Kremlju. Takođe, Putinov avion, opremljen da kontroliše vojsku, navodno je poleteo iz Moskve 24. juna popodne, nestajući sa radara u blizini grada Tvera.
Jedan od izvora Meduze smatra da će Putin sada pokušati da konsoliduje vlast i da će se broj pokušaja ruskih elita da „rekonstruiše hijerarhiju“ samo povećavati.
BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare